Afera helikopter: Neodgovornost sije žrtve
Piše: Ratko Femić
Tog baksuznog, tmurnog i maglovitog petka 13. prošlog meseca vojni vazduhoplovi su bili prikovani za stajanke. Sve sem jednog helikoptera Vojske Srbije MI-17, koji je po izričitom naređenju ministra odbrane Bratislava Gašića odleteo na svoju – ispostaviće se – poslednju misiju, koja je odnela sedam života. Sanitetsko vozilo koje je životno ugroženu bebu, malog Šahina iz novopazarske bolnice vozilo u Kragujevac, naišlo je na odron, a posada helikoptera trebalo je da omogući transport.
Tužilaštvo je saopštilo da je odgovornost za nesreću primarno na posadi, naročito na pilotu, majoru Omeru Mehiću, kome je pronađen alkohol u krvi. Porodica pilota tvrdi da on nikad nije pio.
Istraga će pokazati šta je istina, ali teško da je tih 0,68 promila alkohola u krvi pilota koji je bez problema odleteo u Rašku, preuzeo bebu i stigao do mora magle na mestu sletanja u Beogradu, izazvalo tragediju.
Krivica se prebacuje na one koji ne mogu da budu pozvani na odgovornost, oni koji su poleteli u takvim uslovima u kojima MUP nije hteo da uzleti, koji su bebu upućenu u Kragujevac odvezli u Beograd i koji su od toliko mesta dva puta pokušali da slete u Surčin – iako su se tome protivili i tražili sletanje kod VMA – jer je na surčinskom aerodromu ”Nikola Tesla” organizovan prihvat bolesnog deteta i gde je posadu i malog pacijenta trebalo da sačeka ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Krunski svedoci su bili u helikopteru, a mrtva usta ne govore.
Alkohol u krvi je idealna situacija da se podvali krivica, ali ne daje odgovor ko je posadu i putnike doveo u situaciju iz koje nije bilo izlaza.
Podatak o alkoholu je pušten u javnost da bi skrenuo pažnju sa pitanja o odgovornosti pojedinih funkcionera, ali u tome se nije uspelo. Javnost je znala za jadac i burno je reagovala.
Onda je premijer ustao u odbranu poginulih u helikopteru, oni će za njega uvek biti heroji i nisu krivi nizašta. Ne dirajte heroje, rekao je. Kao da su novinari pisali obdukcioni izveštaj i zaključak Tužilaštva i pustili ga u javnost.
Nekompetentni moćnici
Pre poziva vojsci, pozvana je helikopterska jedinica MUP-a, koja nije mogla po tom kijametu da leti. Bilo je suviše rizično za njihovu posadu. I niko im nije zamerio.
To su profesionalci, ali ih ne zovemo herojima, jer da bi to bio u ovoj zemlji moraš da sklopiš oči i ruke preko prsa – moraš, brate, da pogineš.
Građanima ne treba medijska kampanja koja pokazuje kako ministar brine za njih već da sistem odgovara njihovim potrebama.
Kada neko bude gurnut u kakvu pogibeljnu situaciju odmah se krene sa heroisanjem, stvaranjem alibija, porodici se posthumno uruči kolajna za heroja i tu se zabašuri priča o odgovornosti.
Vojska, za razliku od MUP-a, kada ih je pozvao ministar, nije mogla da kaže ”ne”. Ali je pokušala.
Komandant RV-a i PVO-a, general Ranko Živak, konstatuje da se “ponovo izdaju zadaci suprotno važećim procedurama” i da nije bezbedno sletati u noćnim uslovima na nepripremljene terene. Ali komandant 204. vazduhoplovne eskadrile Predrag Bandić mu kaže da ima izričito naređenje ministra odbrane.
Ovde je uobičajeno da se ministrova ne poriče. Ta anomalija u sistemu obično se pokaže tek kad se dogodi neka nesreća.
Nekompetentni ministar, kome meteorološki uslovi ne znače ništa, naređuje kompetentnim, ali nedovoljno kuražnim oficirima da u nepovoljnim uslovima angažuju helikopter.
Kada stručnost i profesionalizam ustukne pred nekompetencijom političkih moćnika može svašta da se dogodi. Vidimo da rezultat takve politike mogu da budu ljudske žrtve.
Beba je bila upućena u Kragujevac, ali je posada dobila nalog da je doveze do Beograda, u kojem su bili užasni meteouslovi. Mesto sletanja u Beogradu je promenjeno za vreme leta, ali je pilot za to saznao sa sat vremena zakašnjenja – kada je bio na 22 minuta udaljen od cilja, helidroma na Banjičkom visu, pored Vojno medicinske akademije, gde je prvobitno trebalo da sleti, ali mu je onda rečeno da ide na aerodrom Nikola Tesla.
Major Mehić je insistirao da sleti u blizini VMA, ali mu je naloženo da ide na surčinski aerodrom, gde je organizovan ministarski prihvat bebe.
Ministri glume superheroje
Ta odluka je bila kobna. Ne samo zbog magle, već se ispostavilo da su civilna kontrola letenja i vojni piloti govorili “različitim jezicima” – nesrećni Mehić je prijavljivao visinu od piste 140 metara, a kontrolor to registruje kao nadmorsku visinu (to bi bilo 42 metra iznad piste), što je standardna procedura za civilne vazduhoplove.
Zato i ne upozorava pilota da sa te visine ne može da vidi pistu zbog oblaka i preporučuje mu da zalebdi iznad piste, što je za ovaj tip letelice nemoguće bez spoljne vidljivosti.
Mali Šahin je imao nesreću da se rodi u gradu bez respiratora, u zemlji gde je, kako kaže novopazarski anesteziolog Nermin Duštinac, važno gde će helikopter da sleti, a ne da li će da sleti, gde je lepa fasada važnija od solidnog temelja, gde se umesto živog čoveka više ceni mrtav heroj.
Iako ministar Lončar tvrdi da na aerodromu nisu bile novinarske ekipe, znam za najmanje dve dnevne redakcije koje su tamo imale novinare. Kod Instituta za majku i dete, čiji je direktor, takođe, došao da sačeka pacijenta sa kojim će da dođe ministar, bile su i kamere.
Direktor Kliničkog centra u Kragujevcu, gde je nesrećni mališan upućen, nije čekao transport. Kaže da ne može da dočekuje svakog pacijenta, da je to rutinska stvar koju završi pedijatar.
Da li ministar zdravlja treba da dočekuje svakog teškog bolesnika koji iz unutrašnjosti dolazi u Beograd? Institut za majku i dete ima dovoljno neonatologa da pruže detetu najbolju negu.
Ministar zdravlja ne treba da sačekuje pacijente, već da omogući uslove za njihovo lečenje, da kvalitetnu zdravstvenu negu imaju i stanovnici van Beograda.
Prioritet je ovde bilo spasavanje bebe, a nusprodukt još jedna priča u kojoj će glavni junak da bude neko od naših uberministara. Ranije toga dana jedan se njihov kolega iz Vlade već iskazao – učestvovao je u poteri za otmičarima deteta. Tu su bile i kamere.
Sada ministri moraju da se pokažu kao spasioci, specijalci, lekari, da zabavljaju građane i glume superheroje, umesto da im obezbede pristojan život. Nefunkcionalnost sistema se krpi sopstvenom promocijom.
Građanima ne treba medijska kampanja koja pokazuje kako ministar brine za njih, već da sistem odgovara njihovim potrebama.
Mali Šahin je imao nesreću da se rodi u gradu bez respiratora, u zemlji gde je, kako kaže novopazarski anesteziolog Nermin Duštinac, važno gde će helikopter da sleti, a ne da li će da sleti, gde je lepa fasada važnija od solidnog temelja, gde se umesto živog čoveka više ceni mrtav heroj.
Spasavanje jednog života je plemenito i treba imati ljude koji imaju petlju da donesu odluku u rizičnim situacijama. Ali treba se suočiti sa njenim posledicama i prihvatiti odgovornost. To je ono od čega beži ministar vojni.
Politička funkcija ovde ne seže dalje od konzumiranja privilegija. Ministar odbrane kaže da ne razmišlja o ostavci. To je očekivano. Ostavka je često moralni čin kojim se štiti dostojanstvo funkcije, institucije i vlade. Ovde, izgleda, ne žive funkcioneri sazdani od takvog materijala.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera