Okvirni sporazum historijske važnosti

Piše: Boško Jakšić

Posle 12 godina optuživanja, sankcija i pretnji bombardovanja zbog spornog nuklearnog programa Teherana, šefovi diplomatija šest svetskih sila i Irana postigli su istorijski kompromis, od koga se očekuje da eliminiše tenzije koje su opasno pretile regionalnom i globalnom miru. Prihvatajući do skoro nezamislive ustupke, zalažući ličnu reputaciju, ministri su, posle serije neuspeha, koji dosežu sve do 2002. godine, sa Iranom dogovorili politički okvir sporazuma velike strateške, bezbednosne i moralne važnosti.

Sporazum svetu garantuje da će Iran najmanje deceniju obustaviti najosetljivije nuklearne aktivnosti, čime se otklanja strah od proizvodnje atomske bombe, a Teheranu omogućava da se postupno oslobodi izolacije i međunarodnih sankcija koje pritiskaju ekonomiju i naftnu industriju Islamske Republike.

“Danas smo preduzeli odlučujući korak koji su omogućili politička odlučnost i dobra volja svih učesnika”, izjavila je šefica diplomatije Evropske unije Federica Mogherini, koja je u pregovorima sa Iranom koordinisala grupu P5+1 (SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Rusija i Kina).

Zasluge Kerryju i Zarifu

Nasmešene diplomate su osam dana nagoveštavali da su dve strane spremne da, posle 18 meseci intenzivnih i povremeno stresovitih dijaloga, iskoriste priliku, ali najveća zasluga za prodor u “teškim i veoma ozbiljnim” pregovorima pripada američkom državnom sekretaru John Kerryju i šefu iranske diplomatije Mohammadu Javadu Zarifu. Suočeni sa pritiskom domaćih protivnika sporazuma, pregovarači dve zemlje koje su decenijama arhe-rivali na regionalnoj i svetskoj sceni, upotrebili su mnogo diplomatskog takta i pragmatske umešnosti kako bi došli do rešenja nuklearnog spora.

“SAD je danas, zajedno sa našim saveznicima i partnerima, postigao istorijsko razumevanje sa Iranom, koje će ga, ukoliko u potpunosti bude implementirano, sprečiti da dođe do nuklearnog oružja”, izjavio je predsednik SAD-a Barack Obama odmah pošto je saopšten dogovor.

Iranci su želeli da se sankcije ukinu odmah po postizanju sporazuma, dok velike sile insistiraju da to bude postepeno.

Maratonski pregovori, čija je iscrpljujuća završna faza trajala čitavu noć u Lausanneni, konačno su okončani okvirnim dogovorom o ključnim parametrima, na osnovu kojih treba ostvariti “sveobuhvatno rešenje”.

“Političko razumevanje, uz detalje koje smo postigli, solidna je osnova za dobar sporazum koji tražimo”, izjavio je Kerry, najavljujući da još ima posla na tehničkim detaljima i drugim pitanjima, koji treba završiti do 30. juna, kada ističe važnost Zajedničkog plana akcije, prelaznog sporazuma potpisanog u Ženevi 2013. godine. Pojedini eksperti ističu da druga faza pregovaranja može da se pokaže težom od prve.

Probijen prvobitni rok

Dve strane su od početka zastupale stav da žele sveobuhvatan, precizan dogovor, koji ništa ne ostavlja nedorečeno i može da izdrži ispit vremena. Da se dogovor od dve-tri strane dugo i naporno polirao potvrđivali su agencijski izveštaji, koji su nagoveštavali da su pregovarači “veoma, veoma blizu” dogovora, da bi sutradan ipak morao da usledi nastavak. Tako je probijen i rok od 31. marta, koji je prvobitno bio postavljen.

U poslednjim, najtežim metrima pred finiš precizirala su se pitanja neširenja nuklearnog oružja, maksimalnog broja i tipova iranskih centrifuga za obogaćivanje uranijuma, mašina koje čiste uranijum za upotrebu u nuklearnim elektranama, ili, ukoliko bude veoma obogaćen, može da se upotrebi za vojne svrhe.

Sveobuhvatno rešenje predviđa da Iran u narednih 10 godina ograniči obogaćivanje uranijuma i zadrži 6.100 centrifuga starije generacije, od oko 19.000, koliko je sada u upotrebi – što je brojka najavljena na jednoj internetskoj stranici Vlade Irana još u novembru.

Dogovoreno je da Iran uništi ili izveze zalihe obogaćenog uranijuma i trajanju nadzora nad nuklearnim aktivnostima, posebno u oblasti istraživanja i razvoja. Mere međunarodne inspekcije biće najrigoroznije u poređenju sa svim dosadašnjim nuklearnim sporazumima, najavio je predsednik Obama, upozoravajući Teheran da ne pokušava da “vara”. S druge strane su se nalazili tajming i mehanizmi ublažavanja i ukidanja sankcija, reintegracije Irana u međunarodnu zajednicu. Iranci su želeli da se sankcije ukinu odmah po postizanju sporazuma, dok velike sile insistiraju da to bude postepeno.

“Ukidanje sankcija je deo sporazuma, ne njegov rezultat”, pisao je u martu na svom nalogu na Twiteru iranski vrhovni vođa Ali Khamenei.

Trajanje sporazuma

Jedno od ključnih pitanja bilo je i trajanje sporazuma koji je oročen na više od deset godina. Kada istekne, iranski nuklearni program trebalo bi da bude predmet analize Ujedinjenih nacija.

Očekuje se da će suspendovanje finansijskih i energetskih sankcija SAD-a i EU-a biti lakši deo posla, dok se uklanjanje kaznenih mera, koje sadrže četiri rezolucije Saveta bezbednosti UN-a, uslovljava efikasnim sprovođenjem sporazuma sa iranske strane. Drugim rečima, ukoliko Teheran ne ispuni dogovoreno – sankcije ostaju na snazi. To bi moglo da komplikuje situaciju, imajući u vidu neophodnost nove rezolucije i očekivano protivljenje Rusije i Kine.

Barack Obama i Hassan Rouhani sada će morati da krenu u kampanju objašnjavanja.

Pregovarački proces ubrzan je izborom Hassana Rouhanija za iranskog predsednika, ali svakako ne bi imao ovakav epilog bez saglasnosti ajatolaha Ali Khameneija, koji je prihvatio da u drugi plan potisne duboko nepoverenje koje u odnosima Teherana i Washingtona vlada još od vremena Islamske revolucije 1979. godine.

Suočena sa pokušajima republikanaca i Izraela da miniraju dogovor, američka administracija je do poslednjeg trenutka ponavljala da je vojna opcija sprečavanja Irana da dođe do atomske bombe “na stolu”, ali je pobedila spremnost da se problem reši pregovorima.

Obamin kapital

Predsednik Obama uložio je ozbiljan politički i diplomatski kapital u iranski spoljnopolitički prodor, koji mnogi porede sa bliskoistočnom verzijom kineske politike Richarda Nixona. Sada može da uknjiži važan poen u vremenima diplomatskih promašaja, od Sirije i Palestine do Krima.

Njegova nedavna poruka Irancima, u kojoj im čestita Persijsku novu godinu, ukazuje da ambicije mogu da idu i više od nuklearnog sporazuma: istorijskog približavanja, koje bi moglo radikalno da promeni strateške balanse Bliskog istoka, mada šef iranske diplomatije kaže da sporazum ne znači obnovu odnosa Teherana i Washingtona.

Obama i Rouhani sada će morati da krenu u kampanju objašnjavanja. Amerikancu predstoji ubeđivanje Kongresa, Izraela i Saudijske Arabije da je iranska nuklearna opasnost definitivno otklonjena. Iranac će morati da učini isto sa tvrdim krilom islamske vlasti, koje je od starta bilo sumnjičavo prema pregovorima.

Evropljani su, pre svega vođeni ekonomskim interesima, među prvima pokazali spremnost za normalizacijom odnosa sa Iranom. Velika Britanija je u procesu obnove diplomatskih odnosa. Francuska je zahtevima za razjašnjenjem prošlih iranskih nuklearnih projekata samo želela da uveri Arape i Izrael da je reč o sporazumu koji garantuje bezbednost. Nemačka kancelarka Angela Merkel smatra da je sporazum “važan korak” za sprečavanje Irana da proizvede nuklearno oružje. Šef britanske diplomatije Philip Hammond procenjuje da je postignut “veoma dobar” sveobuhvatni dogovor.

Rusija je ranije otvorene kanale prema Teheranu iskoristila da cementira status globalne sile, a saradnja sa Zapadom tokom pregovora je ređi primer uspešnih međusobnih veza u vremenima ukrajinske krize. Kina je izuzetno zainteresovana za iransku energiju.

Sprečavanje nuklearne trke

Čitava grupa P+1 slaže se u oceni da je izuzetno važno sprečiti eventualnu nuklearnu trku između Irana i rivalskih arapskih režima, koji ne žele da veruju višegodišnjim uveravanjima Teherana da nema vojne nuklearne ambicije a da mu je proizvodnja atoma neophodna za miroljubive svrhe.

Među retkim protivnicima sporazuma ostaju Izrael i arapske zemlje Zaliva. Izraelski premijer Benjamin Netanyahu je “duboko zabrinut” i uporno upozorava na “loš sporazum” i “nuklearni košmar”, koji će ugroziti Izrael, Bliski istok i svetski mir.

“Nastavićemo sa našim naporima da objasnimo i ubedimo svet u nadi da će se sprečiti loš [konačni] dogovor”, saopštio je u prvom reagovanju izraelski ministar za strateške poslove Yuval Steinitz.

Očekuje se da će suspendovanje finansijskih i energetskih sankcija SAD-a i EU-a biti lakši deo posla.

Predsednik Obama je na sebe preuzeo da saveznicima objasni sve prednosti “dobrog sporazuma” i uveri ih da njihova bezbednost nije ugrožena. Odmah pošto je stigla vest iz Lausanne, šef  Bele kuće pozvao je saudijskog kralja Salmana i najavio da će pozvati i Netanyahua.

“Ostajemo duboko zabrinuti zbog destabilizirajućih aktivnosti Irana u regionu. Upravo zbog te zabrinutosti verujemo da je ovaj sporazum ključan. Status quo je neprihvatljiv”, izjavio je Obama, koga čeka i da u kvalitet dogovora uveri Kongres.

Republikanci, koji najavljuju da će Kongres razmotriti sporazum, veruju da nije otklonjena opasnost da Iran proizvede atomsku bombu i zahtevaju donošenje još oštrijih kaznenih mera. Republikanac John Boehner, predsednik Predstavničkog doma i jedan od najoštrijih kritičara iranske politike Bele kuće, tvrde da Iran “nikada nije držao reč ni o čemu”.

Sporazum je diplomatska pobeda Irana, koji je izdržao režim izolacije, uspevao da se ekonomski razvija pod oštrim sankcijama i nametnuo se kao nezaobilazna regionalna sila.

Nije neobično da je vest o dogovoru u Švajcarskoj dočekana slavljem na ulicama Teherana, koje će nesumnjivo ojačati poziciju predsednika Rouhanija među milionima mladih Iranaca koji priželjkuju izlazak zemlje iz izolacije, sve teže podnose razorne posledice međunarodnih sankcija i očekuju da Iran povrati pozicije velikog izvoznika nafte.

Fleksibilnost Teherana

Zapadne diplomate su do poslednjeg trenutka izjavljivali da dogovora neće biti ukoliko iranska strana ne pokaže dovoljno “fleksibilnosti”, što znači da su predstavnici Teherana to učinili.

“Iran je pokazao spremnost da se dostojanstveno angažuje i vreme je da naši pregovarački partneri iskoriste taj trenutak”, izjavio je posle noćnih pregovora ministar Zarif, dodajući kasnije da nepoverenje u odnosima Irana i SAD-a nije uklonjeno, ali bi sporazum mogao da bude “lekovit”.

Sporazum je istovremeno trijumf zapadnog, pre svega Obaminog pragmatizma, koji, posle decenija optuživanja Irana kao izvoznika islamske revolucije i sponzora međunarodnog terorizma, u Teheranu vidi nezaobilazan faktor regionalne stabilnosti i saveznika u borbi protiv grupe Islamska država Irak i Levant, mada zadržava sve sumnje u ambicije Irana.

Iako tek predstoji ekspertsko usaglašavanje svih detalja, što takođe može da bude složena procedura, sporazum iz Laussane zatvara mnoge kapije ohrabrivanja političkog i verskog ekstremizma na svim stranama.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera