Thaci u Beogradu – veći problem od drona

Thaci dolazak u Beograd najavljuje kao pruženu ruku prijateljstva (EPA)
Thaci dolazak u Beograd najavljuje kao pruženu ruku prijateljstva (EPA)

Piše: Andrej Nikolaidis

Što zvanični Beograd neće avioni, to je za priču.

Najprije dron. Ili, ako hoćete: daljinski navođena maketa aviona. Ta zla igračka je noseći zastavu takozvane „Prirodne Albanije“ (a koji to velikodržavni projekat njegovi ideolozi ne nazivaju „prirodnim“?) sletjela na fudbalski teren i izazvala najprije prekid utakmice, potom i međudržavni incident.

Potom Vladin avion. Taj je prevozio predsjednika Srbije, Tomislava Nikolića, kada je došlo do kvara motora. Predsjednik Nikolić, nažalost, nije uspio stići do Vatikana, kamo se zaputio u državnu posjetu. Kažem: nažalost, jer je posjeta Predsjednika Srbije Vatikanu uvijek dobra stvar, kakva bi, uostalom, bila i posjeta pape Srbiji. Ali je, srećom, uspješno i, kako se čini, zaslugom vrsnog pilota, sletio u Beograd. 

 Zastavu skineš, skloniš i malo budeš ljut. A šta da radiš sa Tačijem? 

Pa onda avion koji bi na beogradski aerodrom mogao dovesti Hašima Tačija, ministra spoljnih poslova Kosova, koji bi na poziv nevladine organizacije Omladinski odbor za obrazovanje trebalo da prisustvuje skupu pet ministara iz regiona, koji bi u glavnom gradu Srbije trebali nešto vaziti o evropskim integracijama Zapadnog Balkana.

Lice sa potjernice

Ukoliko Tači doista sleti u Beograd, zaboraviće se na nevolje koje je izazvalo slijetanje drona. Zastava „Prirodne Albanije“ jeste razbješnjela zvanični Beograd, ali nešto mi govori da bi srpski državni vrh, kada bi imao mogućnost da bira šta će da im sleti: Tači ili zastava, odabrao ovo drugo – čak i kada bi to bila zastava još veće, ili kako bi albanski nacionalisti rekli: još prirodnije Albanije.

Jer, zastavu skineš, skloniš i malo budeš ljut. A šta da radiš sa Tačijem? 

Jer Tači je čovjek sa srpske potjernice. A Srbija je, je li, pravna država, kao i sve ostale ovdašnje. Privrženost Srbije vladavini prava potvrdio je i srpski ministar policije, Nebojša Stefanović. Ako Tači dođe u Beograd, biće uhapšen, objasnio je on.

Potom je to potvrdio i premijer Aleksandar Vučić: “Presudu Tačiju nismo ukinuli, pa pošto nije ukinuta, Srbija će se tako i ponašati, u skladu sa zakonom”.

Pošto novinari znaju ko u stvari vlada našim balkanskim državama, odmah su pozvali Ambasadu SAD. Američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi nije želio da komentariše nevolju u najavi. Napomenuo je, doduše, da ohrabruje regionalnu saradnju.

Nešto rječitiji bili su ljudi iz Evropske unije. Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport izjavio je da bi prilikom posjete Hašima Tačija Beogradu trebalo da se poštuju određene procedure koje važe u takvim prilikama. EU, pojašnjeno je, očekuje da se u slučaju posjete Hašima Tačija Beogradu poštuje procedura predviđena Briselskim sporazumom, Kakva je to procedura? Da skratimo priču: ona koje podrazumijeva da Tači ne bude uhapšen.

Ko će razumjeti EU? Sa jedne strane, iz Brisela nam neprekidno ponavljaju da brzina “našeg puta u Uniju” zavisi od brzine pune uspostave pravne države i principa vladavine prava. U istinski pravnoj državi zakon mora važiti za sve. Pa i za Hašima Tačija. Zašto onda Brisel vrši pritisak na Beograd da u njegovom slučaju zaboravi na činjenicu da Tači, bude li država Srbija dosljedno sprovodila vlastite zakone, po sletanju u Beograd mora biti uhapšen?

Zato što je činjenica da je potjernica za Tačijem i dalje na snazi, da prostite, budalaština. A dosljedno sprovodeći budalaštine, čak i kada se za to ima legalističko opravdanje, znači neprekidno upadati u nevolje. Srbija bi to morala dobro znati: imali su kad naučiti. Od Miloševićevih pravnih trikova i Koštuničine retorike nepokolebljivog kvazi-legalizma, kakvo je dobro Srbija vidjela?

Za Vučića, to je no-win situacija. Ako ne uhapsi Tačija, naročito nakon što je nedvosmisleno najavio hapšenje, gubi kući. Ako ga uhapsi, gubi vani.

Potjernicu za Tačijem krajem devedesetih raspisao je MUP Srbije. Tu lijepo piše da je Hašim Tači, zvani “Zmija”, pripadnik terorističke bande albanskih separatista. “Molimo sve one koji bilo šta znaju o boravku i kretanju Hašima Tačija ili prepoznaju lice sa fotografije, da se odmah obrate najbližoj policijskoj stanici.”

Uloga balkanskog lošeg momka

Ako nekome nije jasna iracionalnost čitave situacije, dozvolite da je ilustrujem ovako: a šta da su građani Srbije, na buljuke, trčali u “najbližu policijsku stanicu”, svaki put kada su na televiziji vidjeli Tačija, ili ga prepoznali u prilozima koji su izvještavali o njegovim diplomatskim aktivnostima? Dobar dan, dobar dan, evo ja da prijavim da je Hašim Tači zvani “Zmija” u Briselu, a sljedećeg mjeseca će biti u Berlinu. Hvala, sljedeći.

Tači dolazak u Beograd najavljuje kao pruženu ruku prijateljstva. Zvanični Beograd mogućnost njegovog dolaska, ipak, doživljava kao prst u oko.

Ako Tačijev dolazak u Beograd ima snažnu podršku Brisela i(li) Vašingtona, Vučić je u ozbiljnom problemu. Za Tačija, to je win-win situacija: šta god da se desi, on je pobjednik. Ukoliko ne bude uhapšen, biće to njegova diplomatska pobjeda. Ukoliko bude uhapšen, biće to Vučićev diplomatski poraz, na koji ga je Tači prisilio.

Za Vučića, to je no-win situacija: šta god uradi, ne valja. Ako ne uhapsi Tačija, naročito nakon što je nedvosmisleno najavio hapšenje, gubi kući. Ako ga uhapsi, gubi vani.

A Beograd ponovo igra ulogu lošeg momka u regionu. I to baš u trenutku kada je Vašington Beogradu uputio poruku koja govori o promijenjenoj ulozi Srbije u svijetu. Vučić bi hapšenjem Tačija, zapravo, oteo ulogu balkanskog lošeg momka od Edija Rame, koji uprkos upozorenjima iz Brisela uporno ponavlja tezu o ujedinjenju Albanije i Kosova i time pokazuje nervozu – ako mene pitate, između ostalog i zbog toga što bi Srbija u EU mogla prije, a svakako ne poslije Kosova i Albanije.

Najbolje što Vučić, i svaki sljedeći lider Srbije, može učiniti za svoju zemlju je da je što prije uvede u EU i NATO. Hapšenje Tačija i uzgajanje fantazije “Kosovo je Srbija” nije korak u tom pravcu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO