Šverc rezanog duhana u Srbiji
Piše: Goran Stanković
Srbija godišnje gubi blizu 100 miliona evra na nenaplaćenim dažbinama zbog šverca rezanog duvana.
Postoji jedan određeni nivo neimaštine koji postaje okidač za odluku nekog, najčešće običnog čoveka, da se upusti u avanturu kao što je šverc duvana. Profil ovih švercera nije iz grupe koja se standardno bavi nekim kriminalom ili švercom. Ovo su, u velikom broju slučajeva, obični ljudi koji su ovde videli šansu da zarade novac.
Osim samog šverca, koji dosta govori o standardu, i sama odluka pušača da pređu na ovaj nekomforni vid kupovine i konzumiranja duvana, govori nam gde se nalazimo.
Istražiti biografije
Naravno da ne treba opravdavati bilo koju vrstu šverca, ali bilo bi interesantno napraviti neku socijalnu kartu ili istražiti biografije ovih ljudi koji su uhapšeni na poslednjim zaplenama koje su sproveli nadležni organi.
U Srbiji je nezaposleno gotovo 800.000 ljudi. Mnoge izdržavaju partneri i roditelji, ali jedna grupa ljudi je jednostavno očajna i verovatno traži bilo kakvu šansu da zaradi za život.
Siva ekonomija zahvata po procenama 30% BDP-a, a veliki broj preduzeća koja posluju u legalnim tokovima duguju veliki novac za neizmirene obaveze prema državi.
Šverc akcizne robe godišnje odšteti budžet Srbije za gotovo 300 miliona evra. Između preskupih država, sa jedne strane, i naroda, sa druge strane, postoji stalno jedna taktička igra nadmudrivanja u kojoj, kada povećanje nameta dostigne kritičnu tačku, to tržište ide u šverc ili smanjenje potrošnje.
Tako su mnoge zemlje, kada su dovele akcize do maksimuma, prelazile na netipične proizvode koji bi mogli biti štetni po zdravlje ljudi. Tako imamo primer akcize na sladoled (Danska, 1946. god.). Francuska je uvela akcize na energetska pića, a Mađarska na razne grickalice.
Proizvodi koji su navodno potencijano štetni za ljudsko zdravlje su: alkohol, slatkiši, grickalice, duvan … Pre bih rekao da je problem kod konzumiranja ovih proizvoda mera, tj. neumerenost, što se nekako čudno poklapa sa odlukama poreskih organa o merama i količini procenata na robu koja bi trebalo da bude akcizna.
Primera radi, Amerika je odlučila da radi razvitka privrede uopšte, oslobodi gorivo od akciza, tako da tamo gorivo postaje osnovna potreba građana i pokretač privredne aktivnosti.
Nije šverc akcizne robe i siva ekonomija samo specifičnost Srbije. U nekim zemljama zapadne Evrope je jednostavno uvedena akciza na rezani duvan. Međutim, to onda smanjuje proizvodnju cigareta, a šverc i dalje egzistira.
Znači da ovu muku muče i razvijene zemlje, ali mislim da imamo dosta prostora u uređivanju osnovnih ekonomskih zakona i propisa koji bi doveli do zdravije ekonomije i smanjenja nelegalnih tokova.
Osnovni problemi srpske privrede su:
– prevelika fiskalna zaduženja za zaposlenog radnika
– netransparentna i komplikovana poreska politika
– parafiskalni nameti (često službe koje naplaćuju ove takse dolaze potpuno samostalno i bez ikakve korelacije sa ostalim poreskim organima)
– preglomazna i skupa državna administracija (platni razredi u državnom sektoru su pali u zaborav)…
Ma koliko društvo da bude bogato, šverca će biti. Međutim, kada na pijaci vidite švercovane proizvode nekih domaćih giganata u oblasti prehrambene industrije, zapitate se dokle smo stigli.
Goruća pitanja
Poslednjim aranžmanom Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom država se obavezala da će ubuduće, osim ostalih energenata, i struja postati akcizna roba. Ova roba sigurno nije luksuz, a šverceri će teško „moći“ da je švercuju i tako se nastavlja ova igra nadmudrivanja države i naroda.
Neki drugi vidovi nezakonitog ponašanja kao što su nenaplativi krediti, o koje se ovajdila mala grupa ljudi bi trebalo da budu primarni cilj u borbi koju vode nadležni organi. Ljudi koji prodaju rezani duvan na pijaci su šverceri i deo su lanca krijumčarenja, ali valjalo bi uporediti koliku štetu po državu proizvodi ovaj prodavac i recimo neki nepotrebno zaposleni u jakoj državnoj firmi.
Vlasti bi trebalo u najkraćem roku da reše goruća pitanja u privredi i naprave neku novu raspodelu u okviru socijalne politike, jer većina prekobrojnih u državnom sektoru je faktično nezaposlena, samo što primaju ekskluzivnu socijalnu pomoć.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera