Prodaja Telekoma Srbije – je li baš mudro?

Država bi trebala pažljivim izborom novog i stručnog menadžmenta da poboljša rad ovih preduzeća (Al Jazeera)

Piše: Goran Stanković

Država želi da proda Telekom Srbija i tako dođe do novca koji bi obezbedio budžetsku stabilnost i kako bi se vratio jedan deo nepovoljnih kredita koji opterećuju Srbiju.

Javna preduzeća su u osnovi preduzeća koja zadovoljavaju neku od osnovnih ljudskih potreba, za najnižu moguću cenu i moraju biti u službi naroda koji im je dao taj monopol i obezbedio sredstva za osnivanje.

Ona su, takođe, stub socijalne sigurnosti jer bi trebalo nezaposlenim i socijalno ugroženim ljudima da omoguće prosti opstanak u svojim kućama i stanovima, a ne da postanu robovi nekog novog kolonijalizma koji će držati vodu, energente, komunalne usluge…

Bezbroj načina

Postoji bezbroj načina na koji se takva preduzeća mogu upropastiti  i napraviti „ambijent“ za opravdanost, prodaje ovih narodnih monopola. Problemi u javnim preduzećima su često prevelik broj zaposlenih i nedomaćinsko poslovanje.

Trenutno je najlakše prodati takva preduzeća i problem je rešen, ali samo trenutno. Država treba da se uhvati u koštac sa problemima u ovim preduzećima i rešava ih, a ne da daje državne monopole kompanijama koje će kasnije postati gospodari naših života i odlučivati gde i koliko ćemo trošiti novca.

Iskustva nama bliskih zemalja kao što su Crna Gora, Hrvatska i Makedonija nam pokazuju da su tamo računi u fiksnoj telefoniji povećani čak više desetina puta, pa sada narod ne može i da izađe iz zagrljaja ovih kompanija koje nemaju konkurenciju.

Takođe ono što je bilo neprijatno našim vlastima da urade, a to je otpuštaanje viška radne snage, uradiće strane kompanije i tako će preki pogledi biti upućeni njima, ali suština ostaje ista.

Zagovarači raznih teorija zavere su često spominjali da je cilj prevelikog zaduživanja upravo kupovina ovih narodnih monopola. Pre bih rekao da je ovo nekako stihijski došlo, a uz pomoć raznih struktura koje su se ovajdile o budžet i veselo potrošile novac.

Sada prodajemo ono što neki ekonomisti nazivaju porodičnom srebrniniom, ali ja bih rekao da prodajemo ono što je ustvari jedan od činilaca suvereniteta neke nezavisne države.

Ako se prodaju i druga infrastrukturna preduzeća i resursi država će ličiti na najmodernu farmu pilića u kojoj se tačno dozira potrošnja.

Čak su i mnogo razvijenije kapitalističke zemlje vraćale, tj. otkupljivale nazad svoja javna infrastrukturna preduzeća jer je javnost izvršila veliki pritisak pod jarmom prevelikih računa za potpuno istu uslugu (primer vodosnabdevanja u Parizu, Londonu, Potsdamu, Berlinu, Grenoblu… ).

Ministar Telekomunikacija Rasim Ljajić misli da ovu priliku za prodaju ne treba propustiti i kaže da će se dobiti najbolja moguća cena. U prethodnom pokušaju prodaje 2011. god. za 51 odsto vlasništva traženo je 1,4 milijarde evra. Čak i da sada prodaja prođe uspešnije, to nije novac koji rešava neke naše krucijalne probleme, a prodajom ćemo izgubiti jedan od činilaca držvne stabilnosti.

Mora se znati da je veliki broj državnih institucija korisnik velikih popusta u cenama telekomunikacija, a neka i ne plaćaju takve usluge. Može se reći da će na ovaj način nova kompanija direktno zavući ruku u džep građana, tj. budžeta, jer će im sada naplaćivati usluge po ekonomskim cenama.

Ozbiljan prekršaj

Iskustva Nemačke sa aferom prisluškivanih razgovora koje je sprovodio Dojče Telekom nam govori da osim ekonomskog faktora postoji i bezbedonosni aspekt ovog problema. Dojče Telekom je, osim svojih zaposlenih, prisluškivao i zaposlene u Lufthansi, kao i monge druge. Uspešne strane kompanije su posebno osetljive po pitanju odavanja poslovnih tajni i to je ozbiljan prekršaj u zapadnim ekonomijama.

Mi ćemo ovom prodajom ostaviti širom otvorena vrata naše kuće, a to ne čine ni mnogo bogatiji od nas.

Država bi trebalo pažljivim izborom novog i stručnog menadžmenta da poboljša rad ovih preduzeća i tako omogući ljudima da koriste neki zajednički resurs koji je građen sredstvima građana godinama unazad.

Ako postoji neki prostor za dodatno investiranje u tehnološki napredak, to bi, možda, trebalo da budu penzioni fondovi koji bi ovde imali siguran prihod (primer Francuske). Samoj prodaji Telekoma bi, ipak, trebalo da prethodi ozbiljna javna rasprava.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Vlada Srbije će do kraja nedelje raspisati tender za privatizacionog savjetnika za prodaju Telekoma Srbija. Kako Al Jazeera saznaje u Vladi, za kupovinu su već sada zainteresovani Deutsche, France i Austrian Telekom, kao i investicioni Fondovi iz SAD-a i Evropska banka za obnovu i razvoj.

Više iz rubrike Piše
POPULARNO