ISIL i taktika straha: Slavljenje terora (2)

Piše: Boško Jakšić

Zaprepašćujuće surov način na koji je ubijen jordanski pilot Muadh al-Kasasbeh potvrđuje koliko je grupa Islamska država Irak i Levant u suštini nenormalna, nehumana, brutalna i suprotna istinskom islamu, ali to njih ne zanima. Oni uživaju u glorifikaciji terora.

Ništa tu nije slučajno. Samoproglašeni kalif Abu Bakr el-Baghdadi sve koristi kako bi na strahu i veri, maču i Kur'anu, na teritorijama koje je zauzeo konsolidovao sopstveni i autoritet ISIL-a, pripremajući je za nova osvajanja.

Moglo bi da se zaključi da ISIL, posvećen stvaranju novog društva utopijskih vizija, ima više zajedničkog sa nekim savremenim revolucionarnim pokretom nego sa srednjevekovnim kalifatom. Poznato je da su neki od ideologa radikalnog islama bili pod uticajem evropskog anarhizma i komunizma, posebno idejama francuskih jakobinaca ili Lenjinovih boljševika: da društvo može da se promeni surovom revolucijom i sistematskom upotrebom nasilja. Oni su uvereni da je teror neophodan da bi se društva očistila od moralne korupcije.

Kampanja ‘šokiraj i zastraši’, korišćena uoči američke invazije Iraka, u ISIL-ovoj verziji od Georga W. Busha pravi Majku Terezu.

Način na koji ISIL likvidira svoje zatočenike, od prvih pogubljenja američkih novinara do najskorijih događaja, nagoveštava da metode postaju sve šokantnije. Kampanja “šokiraj i zastraši”, korišćena uoči američke invazije Iraka, u ISIL-ovoj verziji od Georga W. Busha pravi Majku Terezu. Užas i teror su osnovna logika i poruka ISIL-a.

Kada su septembra 2014. godine počela koaliciona bombardovanja ciljeva ove grupe po Siriji, ISIL je obećao da će se po svaku cenu osvetiti saudijskim, jordanskim i pilotima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su, uz Amerikance, učestvovali u operacijama. Grupa je obećala finansijsku nagradu svakom ko ubije pilota sa “liste traženih”. Neposredno posle spaljivanja nesrećnog Jordanca, UAE je, bez objašnjenja, saopštio da se povlači iz koalicije, da bi koji dan kasnije poslao svoje lovce u akciju.

Brutalno ubijanje zarobljenika

Širenje straha među neprijateljima može da bude korisna taktika i moćno oružje, ali u jednom trenutku proizvodi kontra efekte. Objedinjuje dotle razjedinjene protivnike, osnažuje njihov front, izaziva bes i kod onih koji su imali neke simpatije. Umesto da muslimane privlači svom kalifatu, Baghdadi ih sve efikasnije odvlači.

Video spaljivanja jordanskog pilota u kavezu mogao bi da bude početak kraja dosad uspešne ISIL-ove kampanje straha. Iako namenski osmišljen da slomi volju Jordana i drugih sunitskih Arapa koji su se pridružili američkoj koaliciji, mogao bi da ima upravo suprotan efekat.

U nedeljama pre pohoda na drugi po veličini irački grad Mosul, ISIL je širio snimke brutalnog ubijanja zarobljenih iračkih vojnika. Sejao je strah. Do te mere da su se dve divizije sa oko 30.000 ljudi bukvalno razbežale pred naletom oko 800 pripadnika ISIL-a.

Pilot Kasasbeh je poticao iz uglednog sunitskog plemena u Jordanu, koje je oslonac Hašemitske Kraljevine.

Baghdadi je nesumnjivo istu taktiku pokušao i sa videom pogubljenja jordanskog pilota – koje je ne slučajno koincidiralo sa posetom kralja Abdullaha Drugog Washingtonu. Trebalo je da posluži kao potvrda da je kralj “vazal krstaša”.

Da li se ISIL ovoga puta preračunao? Kasasbeh je poticao iz uglednog sunitskog plemena u Jordanu, koje je oslonac Hašemitske Kraljevine. Njegovo pogubljenje izazvalo je opšti bes. Umesto da oslabi, ojačalo je podršku učešću Jordana u koaliciji.

Odmah po spaljivanju pilota, kralj Abdullah je najavio “nemilosrdan” rat ISIL-u i na njihovom terenu. Obećao je “odgovor od koga će se zemlja tresti”. U Ammanu su hiljade ljudi izašle na ulice, zahtevajući od monarha da nastavi bombardovanja ISIL-a. Jordanski lovci odmah su poslati u novu misiju, da bi po povratku nadleteli Kasasbehovo selo na jugu zemlje.

‘Oko za oko, zub za zub’

Jordan se, u regionu sviklom na nasilje, brzo odlučio za princip “oko za oko, zub za zub”. Poruka ISIL-u, ali i za oko 2.000 Jordanaca koji se na njegovoj strane bore po Siriji i Iraku i za oko 9,000 pobunjenika, koliko se ceni da ih ima u zemlji. Vlasti u Ammanu su po prekom postupku obesile dvoje osuđenih za terorizam, koje su neuspešno pokušale da razmene za pilota. Sajida al-Rishawi je na smrt bila osuđena još 2006. godine, pošto je utvrđeno da je učestvovala u terorističkim napadima na tri hotela u Ammanu, u kojima je poginulo 56 osoba. Pogubljen je i Iračanin Ziyad Karboli, osuđen na smrt 2008. godine.

Mada je samo Evropska unija blago zamerila Jordanu na brzini odmazde, pobunjenicima je prvi put poslata jasna poruka: na brutalnost će biti odgovoreno istom merom. Borbe protiv terorizma nema bez surovosti. Moglo bi to da označi zaokret u ratu protiv ISIL-a. Posebno u sunitskom svetu, u kome su pobunjenici ipak uspevali da regrutuju svoje istomišljenike: delom zbog opresije nad sunitima u Iraku, delom iz straha koji su oko sebe širili.

Više nego do tada angažovali su se i islamski visokodostajanstvenici. Ahmed al-Tayeb, veliki šeik Al-Azhara, najuvaženijeg centra sunitskog islama, izjavio je da “satanski teroristi” zaslužuju da budu “ubijeni, razapeti, ili da im se amputiraju udovi”. Međunaroda asocijacija muslimanskih učenjaka govori o “kriminalnom činu”. Podsećajući da islam ne dopušta spaljivanja, njen lider Youssef al-Qaradawi, vezan za Muslimansku braću, kaže: “Asocijacija smatra da ova ekstremistička organizacija ni na koji način ne predstavlja islam, a njene akcije uvek nanose štetu islamu.”

Mnogi suniti su dosad bili skloni da zatvore oči pred sadizmom koji je ISIL pokazivao prema svakome ko mu se apsolutno ne pokorava.

Arapski svet odjednom kao da se probudio. Kao da je iznenađen brutalnošću i varvarstvom ISIL-a, zaboravljajući da od oko 2.000 pogubljenih od juna do kraja 2014. godine veliku većinu čine – muslimani, uključujući i ISIL-ovu sunitsku sabraću. Kao da je spaljivanje pilota Kasasbeha suprotno izjavama i kanonima terorističke grupe koja je odsecala glave sunitskim šeicima koji su odbijali slepu pokornost i rušili šiitske džamije kako bi rasplamsali sektaške sukobe.

Mnogi suniti su dosad bili skloni da zatvore oči pred sadizmom koji je ISIL pokazivao prema svakome ko mu se apsolutno ne pokorava. Smatrali su da se bore protiv kuffara (nevernika) ili rafidaa (tzv. šiitskih odmetnika), ili da su branitelji “ranjivih sunita”. Relativno olako su prelazili preko ISIL-ovog poziva Saudijcima da emigriraju u “zemlju islama”, svoj kalifat.

Ponašali su se poput američkog predsednika posle brutalnog, šokantnog i istovremeno ponižavajućeg pogubljenja američkog novinara Jamesa Foleyja (iako je on posle kidnapovanja prešao na islam i uzeo ime Abu Hamza). Barack Obama je tada najoštrijim rečima osudio varvarsko ubistvo, da bi koji munut posle saosećajne poruke porodici ubijenog nastavio odmor na Martha’s Vineyardu. Otišao je da igra golf sa jednom od bivših zvezda NBA lige.

Muslimani su žrtve terorizma

Spaljivanje jordanskog pilota nagoveštava da bi stvari na Bliskom istoku mogle da se promene. Iako ovo smaknuće nije prva likvidacija nad muslimanom – šiitom ili sunitom – koju je ISIL izvršio, plamen u kome je Kasasbeh izgoreo osvetlio je jasnije nego do sada poruku da su i muslimani žrtve terorizma. Štaviše, kada god se pogubi neki zapadnjak ili Azijat, svet može da bude siguran da je značajno više muslimana stradalo kao žrtve terorizma, istina uz mnogo manje medijske pažnje.

Muslimani gotovo svakodnevno stradaju po Egiptu, Iraku, Siriji, Somaliji… Spaliti na smrt muslimana u drastičnoj je suprotnosti sa učenjem islama, pa će i simpatizeri ISIL-a o tome morati da razmisle. Brutalnost ISIL-a nije dobitna strategija na duži rok, kao što je to ranije uvidela i Al-Kaida. Tačno godinu dana pre nego što je pušten videosnimak sa jordanskim pilotom, generalna komanda Al-Kaide prekinula je veze sa ISIL-om, zbog njegove preterane surovosti i ubijanja muslimana.

Dobra vest je da su se egzekucije smanjile. “Vazdušni napadi su veoma aktivni i smanjili su njihove mogućnosti”, rekao je za Reuters šeik Anwar al-Sissy al-Obeidi, šef velikog plemena u okolini Kirkuka, koji se ranije prebacio na teritoriju pod kontrolom regularnih iračkih snaga.

Brutalnost ISIL-a nije dobitna strategija na duži rok, kao što je to ranije uvidela i Al-Kaida.

Loša vest je da su se dimenzije straha u međuvremenu multiplikovale: strah od ISIL-a, Fronta al-Nusra i Al-Kaide, strah od neodlučnosti, strah od povratka pobunjenika u Evropu, strah od Bashara al-Assada, strah od proširivanja rata na Jordan i Liban, strah od Kurda, strah od Irana, strah od sunitsko-šiitskog sukoba…

Da su danas prisutni Kharijiti – muslimanska sekta iz 7. veka, koja je odbacivala kalifat Ali Ibn Abi Taliba i rivalski kalifat Muawiyah – onda bi, posmatrajući surovost ISIL-a, verovatno mogli da kažu: “Oni su, a ne mi, pravi kharijiti, oni su se izopštili.”

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeere