Zastrašujuće tajne prisluškivanja u Makedoniji

Piše: Risto Popovski

Vlada premijera Nikole Gruevskog, koji čvrstom rukom vlada gotovo devet godina, ne propušta nijednu priliku da se pohvali i najmanjim uspehom u svetskim okvirima. Masovno prisluškivanje više od 20.000 telefona, za koje opozicija sumnjiči premijera Gruevskog i njegovog bratanca Sašu Mijalkova, dugogodišnjeg šefa Uprave za državnu bezbednost, dobrano je daleko od uspeha kojim se može hvaliti, ali je, zasluženo, dobilo najširi publicitet u svetu.

Masovno prisluškivanje prevazilazi okvire afere i skandala. Tonski zapisi koje je do sada objavio lider opozicionih Socijaldemokrata Zoran Zaev upućuju, ne samo na osiono kršenje Ustava i zakona, već i na najgrublje zloupotrebe vlasti, kontrolu medija i sudova, montiranje političkih i sudskih procesa, mešanje u izbore…

Masovno prisluškivanje političara, novinara, biznismena, funkcionera, verskih poglavara… vršila je služba bezbednosti po nalogu Gruevskog i Mijalkova, tvrdi opozicija, navodeći da samo njihovi telefoni nisu prisluškivani. Navodno su i dnevno pripremani transkripti prisluškivanja i dostavljani korisnicima.

Svaki novi zapis otkriva nove zastrašujuće dimenzije i paranoidne motive nezakonitog prisluškivanja.

Zastrašujuća i mučna svedočanstva o zloupotrebama vlasti i kontroli medija sadrže najnoviji snimci, koje je u petak objavila opozicija. Razgovori šefa državne bezbednosti sa glavnim urednikom TV Sitel i vlasnikom TV Kanal 5, jasno ukazuju da je unapred, navodno, pripremano hapšenje Ljubeta Boškovskog, koji je na izborima 2011. godine kao lider partije Ujedinjeni za Makedoniju bio najoštriji, često i neumeren, kritičar Gruevskog i Mijalkova.

Spektakularno hapšenje

Boškovski je dan posle izbora na spektakularan način uhapšen, a kasnije i osuđen na sedam godina zatvora zbog primanja mita. State Department je u godišnjem izveštaju ocenio da je Boškovski politički zatvorenik. Boškovski, bivši šef makedonske policije, proveo je više godina u pritvoru u Scheveningenu, ali ga je Haški tribunal oslobodio optužbi za zločin u oružanom konfliktu 2001. godine u Makedoniji.

Masovno prisluškivanje nije mimoišlo ni najbliže i najvernije saradnike premijera Gruevskog. Slučajno ili ne, ministarka policije Gordana Jankulovska je najprisluškivanija, bar prema onome što je do sada objavljeno.

Među prvima je objavljen snimak razgovora Jankulovske i ministra finansija Zorana Stavrevskog, koji je i venčani kum Gruevskom, na kome ogovaraju partijske kolege. Drugi zapisi prikazuju Jankulovsku u sasvim drugom svetlu.

Prisluškivan je i dugogodišnji šef kabineta premijera Gruevskog, Martin Protuđer, koji važi za njegovog najbližeg i najodanijeg saradnika. Snimak njegovog razgovora sa šeficom policije Jankulovskom samo je potvrdio ono što građani odavno znaju, da su javni servis MRTV, privatne televizije Sitel i Kanal 5, kao i list Dnevnik pod kontrolom partije i države.

Na odvojenom snimku Protuđer i Jankulovska dogovaraju da “tehničkim kontrolama” zaustave autobuse koje pristalice opozicije prevoze na miting.

Opozicija je do sada u nekoliko navrata objavila tridesetak tonskih zapisa. Svaki novi zapis otkriva nove zastrašujuće dimenzije i paranoidne motive nezakonitog prisluškivanja, sadrži sve teža i ozbiljnija svedočenja o kriminalnom načinu vladanja Gruevskog.

Najnoviji snimci izazvali su šok i zgražanje javnosti. Motivi masovnog prisluškivanja ostaće, verovatno, tajna. Kako su i za šta korišćeni tajni snimci u sferi politike, ali i u biznisu nije teško pretpostaviti.

Megaskandal sa prisluškivanjem prvi je, krajem januara, obelodanio premijer Gruevski, što je čudno, samo na prvi pogled. Gruevski je na vanredno sazvanoj konferenciji za novinare optužio lidera opozicije Zorana Zaeva da priprema puč, kojim bi preuzeo vlast, da ima tajne zapise prisluškivanja koje je dobio od strane obaveštajne službe, te da je deo špijunske mreže.

Reakcija policije

Policija je ove ozbiljne optužbe odmah procesuirala. Zaevu je oduzet pasoš, a uhapšen je Zoran Veruševski, koji je u vreme socijaldemokrata bio šef državne bezbednosti. Uhapšena je i njegova supruga i još nekoliko bivših i aktivnih pripadnika policije. To je, za sada, cela špijunska grupa. Ne navodi se za koju su stranu državu radili, niti je neki diplomata proteran iz Makedonije.

Poznavaoci kategorično tvrde da ovako masovno prisluškivanje, niti može, niti ima interesa da sprovede strana obaveštajna služba.

Gruevski je na press konferenciji optužio opozicionog lidera Zaeva da ga od septembra prošle godine ucenjuje tonskim zapisima prisluškivanja i od njega traži da se formira tehnička vlada, da ne bi objavio dokumente.

Socijaldemokrati su skoro godinu dana izvan parlamenta u koji nisu ušli posle lanjskih izbora, za koje tvrde da su bili nelegalni. Njihov uslov da se vrate u parlament je tehnička vlada, što Gruevski kategorično odbija.

Jedino što je tačno u saopštenjima vladajuće partije je ocena da Makedonija ubrzanim koracima ide ka destabilizaciji. 

Premijer Gruevski, koga je Zaev upoznao sa delom snimaka prisluškivanja, potvrdio je da ima autentičnih razgovora, da su neki delimično tačni, ali da ima i namontiranih. Time je, verovatno nenamerno, potvrdio autentičnost tonskih zapisa prisluškivanja koje opozicija objavljuje, a koje mediji pod kontrolom vlasti ignorišu, kao da ne postoje.

Gruevski je, od septembra lane, kada je upoznat sa dokumentima koje poseduje opozicija, imao dovoljno vremena da sa saradnicima pripremi odstupnicu. Ona se svodi na optužbe da opozicija odrađuje tuđa scenarija, ne navodi se čija, da hoće nasilno da dođe na vlast. Puč, kao smešna optužba da goloruka opozicija hoće silom na vlast, gotovo da se i ne pominje.

Okosnica kampanje

Ovo je okosnica kampanje koju protiv opozicije vode mediji pod kontrolom vlasti, kao i Udruženje građana za zaštitu Makedonije sastavljeno od najgrlatijih novinara, glumaca, kulturnih radnika koji putuju državom u prosvetiteljskoj misiji u odbrani vlasti. Gruevski se brani i partijskim saopštenjima vladajuće VMRO DPMNE.

Niko od onih koji brane Gruevskog, niti demantuje, niti se upušta u komentarisanje sadržaja tonskih zapisa.

Jedino što je tačno u saopštenjima vladajuće partije je ocena da Makedonija ubrzanim koracima ide ka destabilizaciji. Opozicija najavljuje da će iz obaveze prema građanima objaviti sve tonske zapise i da će zbog njihove sadržine sadašnja garnitura morati da ode sa vlasti i da odgovara.

Situacija u Makedoniji će, kako sada stoje stvari, nastaviti da se zaoštrava. Ima ocena da kriza još nije dostigla vrhunac. Sve su glasniji zahtevi da se nađe političko rešenje, budući da dalje zaoštravanje može imati nesagledive posledice. Snažnu zabrinutost razvojem događajima izrazila su EU, SAD, ali i Rusija, na iznenađenje mnogih posmatrača.

Evrokomesar za proširivanje Johannes Hahn, koji je u utorak u Skoplju razgovarao sa predstavnicima vlasti i opozicije, u saopštenju posle povratka u Brisel izrazio je ozbiljnu zabrinutost težinom političke situacije u Makedoniji. Narednog dana na press konferenciji temeljito je korigovao ovu ocenu, izjavljujući da je Makedonija u teškoj krizi i da su potrebni napori da se država vrati sa ruba.

Nasuprot ovim ozbiljnim i zabrinjavajućim ocenama EU, za sada, samo najavljuje da bi se uključila u prevazilaženje problema i napetosti, a opcije koje se pominju deluju neuverljivo. Najavljuje se posredovanje predstavnika Evroparlamenta koji su uspešno obavili sličnu misiju u Albaniji.

Evrokomsar Hahn pozvao je pravosudne institucije da reaguju na nezakonito prisluškivanje, zalažući se za nezavisnu sudsku istragu. Neke političke partije predlažu da u istrazi učestvuju i međunarodni eksperti, imajući u vidu moguće političke pritiske na pravosuđe.

Masovno prisluškivanje vratilo je Makedoniju daleko, daleko nazad. Stigla je opet do tačke kada je neizbežno i nužno strano posredovanje. Kako će se situacija razvijati ne znaju ni oni koji su prisluškivali ili još prisluškuju.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera