Ko je veći kriminalac – vlast ili opozicija?

Piše: Risto Popovski

Izbori su vreme kada se (nazovi) političari, i iz vlasti i iz opozicije, međusobno žestoko blate i dozvoljavaju sebi da otvoreno lažu građane, daleko više nego što je uobičajeno. Kada se, kao ovih dana u Makedoniji, predizborna bitka pretvori u dokazivanja ko je veći kriminalac, u teške uzajamne optužbe, borba za vlast, kolikogod da je beskrupulozna, prelazi sve granice civilizovanog i normalnog.

Mega skandal “Prisluškivanje” koji je, obelodanjivanjem indicija da su vrhuška vladajuće VMRO DPMNE i njen lider Nikola Gruevski, ozbiljno umešani u korupciju, kriminal i prevare, doveo Makedoniju do političke krize i prevremenih izbora, ovih dana je „nadgrađen i proširen“ aferom sa falsifikovanim ličnim kartama. Sa ovim skandalom povezuju se lider opozicionih Socijaldemokrata Zoran Zaev i generalni sekretar partije Oliver Spasovski, koji je odnedavno i tehnički ministar policije.

Građani Makedonije odavno i dobro znaju da su politika i vlast povezani sa kriminalom te ravnodušno i nezaintresovano gledaju na svakodnevne, obično neodmerene, sukobe i optužbe između vladajuće i opozicione partije. Međutim, političke partije sada od njih traže da na vanrednim parlamentarnim izborima zakazanim za kraj aprila, ako se ne odgode, biraju ko je veći ili manji kriminalac. Iako im je isto za koga i da se odluče.

‘Fabrika’ za falsifikovanje

Skandal sa falsifikovanim ličnim kartama, sa kojim se povezuju čelnici opozicionih socijaldemokrata, poslednjih dana je forsirano udarna vest medija pod kontrolom vlasti.

Afera je počela uobičajeno, kao i mnoge pre nje, sa malim izgledima da bude rasvetljena, ali samo naizgled, kako se kasnije pokazalo.

Nedeljnik „Fokus“, poznat kao izuzetno oštar kritičar vlasti, pre oko mesec dana objavio je seriju tekstova o falsifikovanim ličnim kartama, pozivajući se na neimenovane izvore koji su redakciji dostavile i informacije i falsifikovane primerke. Falsifikovanje ličnih dokumenata uvek se povezuje sa mogućim mahinacijama na izborima, a prvi znak da afera nije uobičajena bilo je prenaglašeno insistiranje vlasti da se ona hitno raščisti.

Premijer Nikola Gruevski i visoki funkcioneri vladajuće VMRO DPMNE, pozivali su javno, više puta, tehničkog ministra policije Olivera Spasovoskog, koji je i bivši generalni sekretar opozicionih socijaldemokarata, da što pre rasvetli aferu. Premijer Gruevski mogao je to da zahteva na sednici Vlade, ali učinio je to i javno, pa brzo se pokazalo i zašto.

Policija i tužilaštvo su 19. decembra saopštili da su otkrili „fabriku“ za falsifikovanje ličnih karata, a onda su događaji počeli da se ređaju, kao po filmskom scenariju. Objavljena je fotografija na kojoj su braća osumnjičena za falsifikovanje snimljena sa čelnicima opozicije Zoranom Zaevim i Oliverom Spasovskim, koji je i tehnički šef policije. Oboje su potvrdili susret sa osumnjičenima i kategorčno demantovali umešanost u falsifikovanje.

Zoran Zaev kategorično tvrdi da je prava fabrika za falsifikovanje u policiji, gde su za prethodne izbore masovno štampane falsifikovane lične karte. Podsetio je na skandal na lokalnim izborima, pre par godina, kada je četrdesetak glasača „uvezenih“ iz Albanije, imalo lične karte sa istom adresom u jednom dvosobnom stanu.

Svestrani falsifikatori

Afera sa falsifikovanim ličnim kartama nije završila sa inkrimiranjućom fotografijom. Glasila pod kontrolom vlasti naizmenično, ne navodeći izvor, gotovo svaki dan objavljuju nove detalje, što temeljito utiče na verodostojnost afere. Tim više što su ista glasila mesecima ćutala kao zalivena o aferi “Prisluškivanje”, kao da ne postoji.

U „fabrici“ je, prema glasilima, otkriven i falsifikovan bugarski pasoš na ime Martina Protuđera, uticajnog dugogodišnjeg šefa kabineta premijera Gruevskog. Otkriveni su i  falsifikovani finansijski dokumenti i transakcije na kojima je ime bivšeg šefa Državne bezbednosti, uticajnog Saše Mijalkova, koji je i bratanac Gruevskog. U mega skandalu sa prisluškivanjem ima indicija da je on, preko posrednika, sa strancima dogovarao provizije.

Objavljeno je da je kod falsifikatora otkrivena baza sa ličnim podacima 120 hijada građana i sa njihovim telefonskim brojevima, što aludira na mogućnost da su vršili i neovlašćeno prisluškivanje. U vezi s tim je i podatak da je kod njih pronađen folder sa oko 70 hiljada snimljenih razgovora iz mega skandala sa prisluškivanje koje su, kako se navodi, nameravali da prodaju neimenovanom komandantu OVK sa Kosova. Većina tih razgovora je između rukovodioca DUI-ja, partije Albanaca koja je koalicioni partner u Vladi.

Ostalo je nejasno kako su braća falsifikatori na slobodi, budući da se za bezazlenije prestupe određuje pritvor. Povezivanje falsifikatora sa mega skandalom “Prisluškivanje”, koji gotovo celu godinu potresa Makedoniju, je ključni podatak najnovije kriminalne afere koji, samo naizgled diskretno, upućuje na činjenicu da su se prisluškivanjem bavili falsifikatori i kriminalci.

Kontranapad

Krajnje je neodgovorno reći da je afera o „fabrici“ za falsifikovanje ličnih karata fabrikovana iza političkih kulisa. Činjenica je, međutim, da Vlada i vladajuća partija nastoje da do kraja iskoriste ovu aferu za napade na rivalsku, opozicionu partiju, da umanje i sruše njen rejting pred izbore.

Prenaglašena glasnost afere falsifikovanje ima za cilj i da umanji posledice mega skandala sa prisluškivanjem preko 20 hiljada telefona, koji je opozicija obelodanila krajem februara. Vladajuća partija od prvog dana tvrdi da je afera sa prisluškivanjem montirana i lepljena, odnosno falsifikovana.

Opozicioni socijaldemokrati su u okviru projekta „Istina o Makedoniji“ objavli 38 setova snimaka prisluškivanih razgovora koji sadrže jasne indicije o kriminalu, korupciji i izbornim manipulacijama. U njih su umešani visoki državni i funkcioneri vladajuće partije, uključujući i premijera Gruevskog.

U normalnim državama gde kršenje zakona od strane najviših nosilaca vlasti nije postalo „normalno“ i uobičajeno, posle objavljivanja ovakvih snimaka usledile bi ostavke, barem dok istraga ne završi. U Makedoniji je moralo da bude formirano specijalno tužilaštvo za aferu “Prisluškivanje”, a rukovodstvo vladajujće partije, ne samo što ne pomišlja na ostvake, već se svim silama i agresivno upustilo u borbu za vlast na predstojećim izborima.

Američki eksperti

Očigledno u tome vide jedinu mogućnost da, uz podršku građana, izbegnu političku, a time i eventualnu pravnu odgovornost. Rešenost vladajuće partije da po svaku cenu ostane na vlasti potvrđuje i kontinuirana i agresivna kampanja. Otišlo se tako daleko da su eksperti za izborne strategije, koji su bili u pobedničkom timu američkog predsednika Obame, angažovani da vode izbornu kampanju Gruevskog i VMRO DPMNE

Bitka za vlast, pred vanredne parlamentarne izbore, je bespoštedna i prelazi granice normalnog nadmetanja i uobičajenog predizbornog laganja. Vladajuća VMRO DPMNE, pod čijom je kontrolom većina medija, posle obelodanjivanja afere falsifikovanje stekla je dodatnu prednost, kakvu samo može da poželi.

Partiji na čijem je čelu premijer Gruevski uspelo je da, u dugotrajnim i iscrpljujućim pregovorima oko prevazilaženja političke krize u državi, nametne zabranu objavljivanja snimaka prisluškivanja koji svedoče o kriminalu i korupciji u koje su umešani njeni čelnici. Obelodanjivanjem aferе „Fabrika“ za falsifikovanje vladajuća partija je u prilici da opoziciju optuži za kriminal i kršenje zakona. Da joj vrati milo za drago za obelodanjivanje mega skandala sa prisluškivanjem.

Predizborna bitka je sada u fazi nadmetanja i dokazivanja ko je kriminalac, a ko ne, tačnije ko je od partija koje se bore za vlast više ogrezao u kriminal.

Građanima, za čije se glasove bore partije na vlasti, nije ostavljen gotovo nikakav izbor. Treba da odlučuju ko je veći kriminalac. Kako god da glasaju, na vlasti će se naći partija koja vuče repove povezane sa kriminalom i kršenjem zakona.

Dodatna je to neizvesnost i nedoumica za građane, od kojih su preko 50 posto neodlučni i ne znaju za koju partiju da glasaju. Ipak, prema istoj anketi, koja je nedavno objavljena, vladajuća VMRO DPMNE ima uverljivu prednost pred opozicionim socijaldemokratima.

Vanredni parlamentarni izbori, kao jedina, ali i slabašna, šansa za izlazak Makedonije iz teške političke krize, treba da se održe krajem aprila iduće godine. Vladajuća partija, koja je i najnovijom aferom stekla dodatnu prednost, čvrsto insistira da se izbori održe u predviđenom roku. Opozicija je sve glasnija sa predlozima da se izbori odlože, budući da ni izdaleka nisu ispunjene obaveze predviđene Dogovorom, potpisanim uz posredovanje EU i SAD.

Strani posrednici su uzdržani u izjavama oko izbornih rokova, verovatno, čekaju kako će proći smena na premijerskoj funkciji koju, prema Dogovoru, Nikola Gruevski treba da napusti najkasnije do 14. januara. Kancelarija OEBS/ODIHIR koja treba da nadgleda regularnost izbora, izrazila je ovih dana rezerve, navodeći da nisu ispunjeni uslovi predviđeni Dogovorom.
 

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera