Korupcija kao način života

Korupcija u Bosni i Hercegovini se isplati i poželjno je ponašanje (Arhiva)

Piše: Mladen Mirosavljević

Obožavam Bosnu i Hercegovinu. Zamislite zemlju u kojoj nijedna vijest nije vijest. U kojoj glavni pokretač nije ekonomija, nego mržnja. U kojoj je politika najpoželjniji posao, a najsposobniji onaj ko ukrade najviše. Država pod međunarodnim protektoratom u sred Evrope, kakva ne postoji ni u Evropi, ni u njenom bližem okruženju. U kojoj je korupcija način života, a izbori se dobijaju na tome ko je veći nacionalista i ko će što više svoje odvojiti od onih ostalih. U kojoj je sve kobojagi i ni nalik na normalan svijet. Od društvenog uređenja, do demokratije i privrede.

U kojoj 20 godina slušamo iste priče, koje su svima dosadile, da je u Bosni i Hercegovini stanje loše za najveći broj njenih građana, da to više niko i ne želi da čuje. Ko želi da sluša o državi punoj mržnje, korupcije, kriminala, nazadovanja, nezadovoljstva i apatije? Svi žele da se čuje da je Bosna i Hercegovina stabilna i da napreduje ka putu u Evropsku uniju, doduše uz poteškoće, ali sa puno optimizma – što njenih političara, što onih iz Unije. Ko kaže drugačije – taj je, u najmanju ruku, remetilački faktor i treba ga diskreditovati, prokazati i eliminisati.

Svi se ponašaju kao da živimo u sistemu kolektivnog propadanja i individualnog spašavanja.

Zbog toga je novinarima u Bosni i Hercegovini, a pogotovo u bh. entitetu Republika Srpska, izrazito teško naći sagovornika na bilo koju temu koja može da sadrži riječi kritike na račun bilo čega, a pogotovo vladajućeg režima. Niko ne želi da bude uočen kao neko ko misli, a pogotovo da misli drugačije od javno proklamovanog mišljenja obznanjenog u mainstream medijima. Svi se ponašaju kao da živimo u sistemu kolektivnog propadanja i individualnog spašavanja.

‘BiH kakvu smo poznavali’

Niko, pa ni čelnici institucija Evropske unije i poslanici u Evropskom parlamentu, sada ne žele da Bosnu i Hercegovinu vide drugačije nego zemlju koja je odjednom uznapredovala, a da to niko od nas koji u njoj živimo nije ni na jedan način osjetio. Odakle odjednom i zašto toliki optimizam? Odjednom iz Unije stižu pohvale za usvajanje Reformske agende, naprijeko usvojene u bosanskohercegovačkim parlamentima. U Evropskom parlamentu je usvojena Rezolucija o Bosni i Hercegovini, odnosno o 20. godišnjici Dejtonskog mirovnog sporazuma. Evropski parlament je pozvao bosanskohercegovačke vlasti da iskoriste 20. godišnjicu Dejtonskog sporazuma kao podsticaj da se krene naprijed sa potrebnim reformama – osobito s obzirom na predstojeće aplikacije Bosne i Hercegovine za članstvo u Evropskoj uniji.

Ono što su evropski parlamentarci najčešće iznosili tokom rasprave o Rezoluciji sažeo je u svom istupu Ivo Vajgl, poslanik iz Slovenije: “Bosna i Hercegovina kakvu smo poznavali bila je izvor dobrih ideja, bogate kulture, dinamičnog suživota… Danas, poslije 20 godina, odgovornost za razvoj Bosne i Hercegovine treba predati njenim političarima i građanima, treba zaustaviti pokroviteljstvo nad državom i međunarodno miješanje. S tim miješanjem je drama Bošnjaka, Hrvata i Srba počela. Moramo dati priliku ovoj zemlji da počne svoju evropsku priču.”

Posebno zanimljiv istup u raspravi imao je Jasenko Selimović, poslanik Evropskog parlamenta iz Švedske, porijeklom iz Sarajeva: “Cijela ova diskusija o budućnosti Bosne i Hercegovine je vrlo čudna. Prvo smo prisilili Bosnu i Hercegovinu da prihvati Dejtonski sporazum, a onda se žalimo kako ova zemlja zbog tog sporazuma ne funkcioniše. Pa to je sjajno! Problem je što u Bosni postoje jaki otpori nacionalista, koji neće da vide zemlju u evropskoj zajednici, a mi, Evropska unija, nismo dovoljno uradili da bi pomogli Bosni da se izbori sa tim nacionalistima.”

Selimović: Prvo smo prisilili BiH da prihvati Dejtonski sporazum, a onda se žalimo kako ova zemlja zbog tog sporazuma ne funkcioniše.

Poslije poziva Crnoj Gori u NATO, otvaranja pregovora Srbije sa Evropskom unijom o budućem članstvu, eto i zaokreta prema Bosni i Hercegovini, punog zvaničnog optimizma, od kojeg bh. građani, za sada, nemaju ništa. To političari u ovoj državi znaju i savršeno igraju igru – kao, mi se ubrzano mijenjamo na bolje, a Evropa to vidi i za to nas nagrađuje. Parama, naravno, a što je najvažnije, ostankom na vlasti, što opet znači pare. I tako ukrug, pa dok traje traje.

Da se vratim na početak teksta… Da li je u Bosni i Hercegovini vijest da će aplicirati za članstvo u Evropskoj uniji, ili je to, recimo, ona svježa, koju je objelodanila međunarodna nevladina organizacija, sa ogrankom u Bosni i Hercegovini, Transparency International, o procesuiranju korupcije u Bosni i Hercegovini. Tokom 2014. godine je došlo do poboljšanja rezultata u procesuiranju korupcije u odnosu na 2013. godinu, kada su ostvareni najlošiji rezultati otkad Transparency International radi redovan godišnji monitoring procesuiranja korupcije pred sudovima i tužilaštvima u Bosni i Hercegovini.

‘Strani plaćenici i domaći izdajnici’

Rezultati su poboljšani u svim fazama procesuiranja, kako u prijavama u radu, ukupnim istragama u radu, broju podignutih optužnica, broju presuda, tako i u broju osuđujućih presuda. Međutim, imajući u vidu katastrofalne rezultate u 2013, rezultati u 2014. godini su zapravo u skladu sa statistikom i pokazateljima zabilježenim u prethodnim godinama te u tom smislu nije zapažen pomak u odnosu na, na primjer, 2012. i 2011. godinu, navodi se u njihovoj analizi. Korupcija u Bosni i Hercegovini se isplati i poželjno je ponašanje, zbog čega su oštru kritiku uputili bosanskohercegovačkom pravosuđu, zamjerajući mu da je i samo korumpirano te da nije efikasno i nezavisno u radu.

“Procesuiranje takozvane političke korupcije, koja je najopasnija u Bosni i Hercegovini, gotovo je incident. Tu se ništa nije promijenilo. Samo njih devet je zbog toga osuđeno, što je na nivou statističke greške. Kaznena politika za procesuiranje gotovo šalje poruku javnosti da je korupcija poželjno ponašanje i da se korupcija isplati”, ističe Srđan Blagovčanin, predsjedavajući Odbora direktora Transparency Internationala Bosne i Hercegovine.

Transparency International: Procesuiranje takozvane političke korupcije, koja je najopasnija u BiH, gotovo je incident.

Da li se može biti jasniji u ocjeni potkrijepljenoj podacima? Da li je to tako nebitna stvar da se na te ocjene malo ko i osvrnuo, ili se i ne treba osvrtati, pošto se radi o “stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima”, a mi znamo kako nam je? Ili da se držimo one: bolje da kradu naši, nego njihovi? I da li je, u stvari, moguće provoditi bilo kakve reforme u državi u kojoj je korupcija način života i u kojoj su sve reforme samo kobojagi?

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera