Gubitaši na visokoj nozi

Piše: Goran Stanković

Prilikom predstavljanja budžeta za narednu godinu ukratko se mogla videti odlučnost Vvlade Srbije da “bere voće sa nižih grana”, a da velike državne gubitaše reši u “razumnom” roku. Veliki državni gubitaši, sa sve svojim skupim menadžmentima, po svemu sudeći, moraće i dalje da nastave život na visokoj nozi, dok se nešto ne reši. Procenjuje se da građane Srbije ovi gubitaši, uz dodatak nerazumnih subvencija stranim investitorima i nepotrebno zaposlene u državnim upravama, godišnje koštaju oko milijardu evra.

Skupštinska konferencija je potrajala do posle ponoći, a predstavnici opozicije su kritikovali aktuelnu vlast, koja je, sa manjim kozmetičkim promenama, nastavila da sprovodi lošu ekonomsku politiku uspostavljenu u prethodnoj vlasti. Budžetski deficit će biti tri puta manji od prognoziranog, ali tu prognozu je konstruisala sama Vlada, pa je sada iznenadila sebe. Prelivanje državnog novca iz jednog u drugi sektor, zapravo, ništa nije donelo privatnom sektoru, koji i dalje grca i radi u lošem privrednom okruženju. U tom sektoru radi gotovo 700.000 ljudi i oni sa mukom dotiraju razne višegodišnje gubitaše.

Istina, stanje u budžetu se do novembra ove godine značajno popravilo, ali tu treba spomenuti neke “inovativne” metode, koji su uzgred, poznati učenicima ekonomskih škola, za vreme kontrolnih zadataka iz računovodstva, pogotovo kada saldo neće na kraju dobro da se uklopi. Napromer, Elektroprivreda Srbije je pred kraj godine uplatila dobit u budžet (i tako popravila saldo budžeta), a kasnije se ispostavilo da je poslovala sa gubitkom od oko 100 miliona evra. Trend zaduživanja se nastavio, jer će se u narednoj godini aktivirati garancije na kredite za koje je garantovala država, a koje su date RTB Bor i drugim sličnim firmama.

Novac ide iz džepa u džep

Aktuelna vlast se protivila prodaji Telekoma Srbija, ali dok je bila u opoziciji, zatim je tražila najboljeg kupca za ovu kompaniju u poslednjih nekoliko meseci, da bi se ipak, na kraju, na skupštinskoj raspravi, odlučila da ne treba prodavati ovo preduzeće, jer ponuda nije bila dovoljno dobra.

U prvom predstavljanju budžeta za narednu godinu su izostale pojedinačne brojke koje govore koliko će država pomoći velike gubitaše. Kasnije je ipak spomenuto da će prvi na listi biti Srbijagas. Ovde vidimo da se, i pored monopolskog položaja na tržištu, od ovakvog preduzeća lošim rukovođenjem može napraviti dugogodišnji gubitaš.

Nije lako rešiti ovakve probleme, imajući u vidu i dalje u velikoj meri zadržan socijalistički mentalitet jednog broja zaposlenih u državnim preduzećima. Oni su se nekako orodili sa okruženjem i pružaju veliki otpor u rešavanju sadašnjeg stanja. Ipak, zakon o budžetu je važan dokument, koji bi trebalo da svim građanima pruži uvid u detalje, što za sada nije slučaj.

Srpska javnost ne može da dođe do zvaničnih podataka koji govore kolike su subvencije Železari Smederevo, ili AIR Srbiji, koji posluju sa novim menadžmentima. Ovo je, takođe, zamerio Fiskalni savet Srbije, a javnost je neke podatke izvlačila iz ovogodišnjeg budžeta, u kojem se navode iznosi za trogodišnje obaveze prema stranim investitorima.

Kod nepružanja informacija od javnog značaja, u Srbiji postoji vrlo jednostavan način kojim državna preduzeća rešavaju ovaj problem. Naime, ona uredno plate kaznu od oko 1.700 evra, koju im izrekne poverenik za informacije od javnog značaja, i tako novac pređe iz jednog u drugi džep (naprimer, kažnjeni su Železara Smederevo, AIR Serbia, Srbijagas, EPS…).

‘Eldorado za strane investitore’

Ilustracije radi, subvencije su smanjene u odnosu na prethodnu godinu (u 2015. su bile skoro duplo veće), pa su sada 2,7 posto bruto domaćeg proizvoda, dok je prosek evropskih zemalja oko jedna posto. Ovde vidimo kakav je Srbija bila “Eldorado” za strane investitore, a nažalost, to je i dalje u velikoj meri. Transparentnost podataka kod javnih finansija je ranije bila prisutna naprimer kod prodaje luksuznih vozila u vlasništvu državnih organa, a koja su kupljena za vreme prethodne vlasti. To je lep gest, ali ta količina novca je zanemarljiva u odnosu na ono što ispumpavaju bivši socijalistički giganti.

U medijima se moglo pročitati kako će naredni budžet doprineti stvaranju “pristojne Srbije”. Znam da je teško prilikom opisivanja biti baš totalno autentičan, ali ovaj termin smo već ranije “kupili”, i to od još neodgovornijih vlasti. U Srbiji pripremanje budžeta takođe nadgleda šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen. Njegov zadatak je da pomogne stvaranju razumnog budžeta, koji će omogućiti sigurnu isplatu dospelih kredita ovoj banci.

Nekako u isto vreme u Beogradu smo mogli videti šatore ispred Narodne banke Srbije, u kojima protestuju ojađeni građani, zaduženi kreditima u švajcarskim francima. Dobra okolnost po Svetsku banku je da je sedište u Vašingtonu, pa će građanima Srbije biti podaleko da kampuju ispred sedišta ove banke, ako im se država zaduži preko svake mere.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera