Terorizam po narudžbi

Piše: Risto Popovski

Teroristički masakar na ulicama Pariza bio je povod da novinari bliski vlastima u Skoplju, kao i njeni dežurni analitičari, organizovano podsete javnost na sličnosti sa događajima u Kumanovu, koji su se desili početkom maja ove godine. Uspostavljanje veze između događaja u Parizu i Kumanovu, pri čemu se govori o ulozi vlasti kao da je samo ona bila ugrožena, a ne bezbednosti građana, ishitreno je i ciljano prenaglašeno.

Grupa od oko 40-tak dobro naoružanih terorista ilegalno je iz inostranstva, iz Kosova, ušla u Makedoniju i neopaženo se stacionirala u Divljem naselju, predgrađu Kumanova.

Najveći broj članova grupe bili su pripadnici nekadašnje OVK / UČK, većina sa debelim dosijejima za ubistva i kriminal počinjen na Kosovu i u Makedoniji.

U dvodnevnom žestokom oružanom sukobu, 9. i 10. maja, poginulo je osam pripadnika policije, a oko 40 ih je ranjeno. Prema zvaničnim podacima ubijeno je i 10 terorista, a nema podataka o broju ranjenih. Iako su borbe vođene u gusto naseljenom predgrađu Kumanova, nije bilo žrtava među cilivilima, ali pričinjena je ogromna materijalna šteta.

Guranje u historiju

Glavni razlog, što provladini novinari i analitičari majske događaje u Kumanovu „guraju“ u svetsku istoriju terorizma, je pokušaj da se vlasti u Skoplju predstave kao žrtva i heroji. Da se i na taj način eliminišu špekulacije o njihovoj posrednoj ili direktnoj umešanosti u događaje u Kumanovu, ali i da se ućutkaju glasine o nesposobnosti, što je rezultiralo neprihvatljivo velikim brojem poginulih i ranjenih policajaca.

Špekulacije i glasine prisutne su od prvog dana, budući da su vlasti u Skoplju same priznale da su više meseci unazad znale o postojanju terorističke grupe i njenim planovima za delovanje na teritoriji Makedonije.

Nije, do sada, argumentovano objašnjeno kako se moglo dogoditi da se grupa od četrdesetak dobro naoružanih kriminalaca, plaćenih terorista,  „neopaženo“ stacionira u gusto naseljenom predgrađu Kumanova.

Ostavke koje su podneli šefica makedonske policije Gordana Jankulovska i uticajni šef državne bezbednosti Sašo Mijalkov, iako su bile objašnjene banalnim razlozima, a ne događajima u Kumanovu, doprinose rasvetljavaju događaja. Iznenadne i neočekivane ostavke, najbližih i najuticajnijih saradnika premijera Nikole Gruevskog, objašnjavaju, ali i zamagljuju pozadinu ovih događaja.

Neimenovani visoki funkcioneri u Prištini, u saradnji sa nekim kolegama u Skoplju, su finansijeri i organizatori grupe kriminalaca i plaćenika angažovanih da izvrše terorističke akcije u Makedoniji, bez ljudskih žrtava.

Ovaj zapanjujući i neverovatan podatak objavljuje nedeljnik Fokus, pozivajući se na izjave rođaka ubijenih vođa terorističke grupe. Oni su naveli i imena funkcionera koja nedeljnik ne objavljuje, budući da za to nema konkretnih dokaza.

Pet miliona eura su navodno obezbedili funkcioneri u Prištini koji su novac dali kolegama u Skoplju kako bi neposredno finansirali aktivnosti kriminalne grupe u Makedoniji.

Ovo, kako piše Fokus, tvrde rođaci ubijenih vođa grupe, koji su unapred dobili pola miliona eura, a navodno im je obećano da će, na kraju, među sobom podeliti dva miliona eura.

Podaci su zastrašujući i neverovatni, liče i na mračne konstrukcije i na suluda scenarija. Nema razloga da se sumnja u izjave rođaka, ali, ipak, ostaje dilema da li su se pojedini funkcioneri na Kosovu i u Makedoniji spustili do tačke sa koje nema povratka i  da li su se zaista upustili u „terorističku avanturu“.

Odmah posle događaja u Kumanovu, javno je izražena sumnja da ih vlasti u Skoplju nisu pravovremeno sprečile kako bi pažnju javnosti skrenule sa afere prilsuškivanja, koja je svedočila o kriminalu i korupciji u njenim redovima. Ograničene i dozirane terorističke akcije trebalo je i da zaoštre međuetničke tenzije, čemu koalicija na vlasti u Skoplju uobičeajeno pribegava kada su su joj pozicije poljuljane.

Ako su to zaista bili ciljevi – nisu ostvareni. Naručena i plaćena teroristička aktivnost, bez ljudskih žrtava, izmakla je kontroli. Završila je pre nego što je počela žestokim puškaranjem uz nedopustivo mnogo ubijenih i ranjenih. U međuetničkim odnosima nije bilo potresa. Građani svih nacionalnosti, koji su već navikli na ovakve „šeme“, brzo su i lako pročitali namere koalicije na vlasti.

Interes visokih funkcionera u Prištini bio je, navodno, da preko naručene terorističke akcije obezbede angažman i sredstva za svoje saborce iz redova OVK / UČK. Da novcem kupe ćutanje o sopstvenim zločinima tokom sukoba na Kosovu krajem devedesetih godina prošlog veka. Formiran je i specijalni sud za ratne zločine na Kosovu pred kojim bi mogli da budu optuženi.

Formiranje kriminalne grupe na Kosovu, gde je regrutovan i odakle potiče najveći broj njenih pripadnika/plaćenika, angažovanih za terorističke akcije, svakako nije mogao da prođe neopaženo za velike obaveštajne agencije, koje su izuzetno aktivne u regionu. Ne može se tvrditi, ali ne treba do kraja isključiti mogućnost, da su neke od moćnih obaveštajnih agencija imale svoju ulogu u ovoj operaciji, od početka do kraja.

Naručena teroristička akcija nije se odvijala po planu, kako je navodno dogovoreno i delom unapred plaćeno. Iz razloga koji su još uvek nepoznati, ali se mogu naslutiti, naručena akcija je izmakla kontroli i, umesto da bude bez žrtava, odnela je veliki broj života.

Ubijeni su glavne vođe grupe Mirsad Ndrecaj i Rizaj Begu. Njihovi rođaci tvrde da su likividarni naknado, pošto su prethodno bili uhapšeni. Tvrde da su na oficijalnim snimcima hapšenja kumanovske grupe, koje je objavila policija, prepoznali svoje rođake, kojima se posle gubi trag i proglašeni su mrtvima.

Rođaci Mirsada Ndrecaja, koji je veteran OVK / UČK poznat i kao komandant NATO, tvrde da su on i Rizaj Begu likvidirani kako bi se zaštitio identitet finansijera i organizatora naručene terorističke akcije, posebno onih sa Kosova.

Njihove sumnje posredno potvrđuje i spisak uhapšenih učesnika terorističke akcije koji je Ministarstvo spoljnih poslova u Skoplju zvanično uputilo vlastima u Prištini. Imena Ndrecaja i Bega su među dvadesetak uhapšenih na spisku, koji je kasnije revidiran.

Velika zavjera

Skopsko tužilaštvo za organizovani kriminal objavilo je početkom novembra optužnicu protiv 29 pripadnika kumanovske grupe. Većina od njih su državljani Kosova, desetak su makedonski državljani, a po jednan je iz Albanije i Nemačke. U optužnici, na oko 1400 stranica, oni se terete za terorizam i terorističko udruživanje.

Dvadesetak optuženih imaju debela kriminalna dosijea, za dela izvršena na teritoriji Kosova i u Makedoniji. Dobar deo njih su optuženi za ubistva, neki i za višestruka, zatim za kidnapovanje i druga teška krivična dela. Rekorder među njima ima 22 krivične prijave, a optužen je i za dva ubistva izvršena na Kosovu.

Kada se pogleda ovako „elitni“ sastav kriminalaca koji je regrutovan i plaćen, teško je poverovati da bi se oni ograničili na terorističke akcije bez ljudskih žrtava. Među uhapšenima su i Muhamed Krasnići, alijas komandant Mališeva i Sami Ukšini poznat kao komandant Sokoli. Optužnica navodi da su oni bili među vođama grupe i sigurno imaju više informacija o organizatorima i finansijerima.

Međutim, teško da će o tome progovoriti na suđenju grupi kriminalaca/plaćenika, angažovanih za terorističke akcije, koja će, najverovatnije, biti zakazano za nekoliko meseci. Svi osumnjičeni i optuženi u istrazi su se branili ćutanjem i malo je verovatno da će otkriti detalje o naručenoj terorističkoj akciji, o njenim organizatorima i finansijerima.

Tim više što verovatno znaju da je deo vođa likvidiran naknado.

Možda će suđenje, ipak, uneti više svetla o događajima u Kumanovu koji, i pored novih detalja, ostaju nejasna i kontroverzna političko – obaveštajna operacija u kojoj je bilo više aktera sa različitim ciljevima. Možda je upravo zbog toga naručena teroristička akcija izmakla kontroli i završila pre nego što je počela. Možda je upravo to i bio cilj.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere

Izvor: Al Jazeera