Prinudna koalicija makedonske vlasti i opozicije

Piše: Risto Popovski

Učešće opozicije u vladi kao i izmene u izbornoj regulativi ključni su dokumenti u paketu zakona koji je Sobranje usvojilo u ponedeljak, pred ponoć. U istom paketu, koji treba da otvori put za izlazak te zemlje iz višemesečne krize, jesu i zakoni o objavljivanju snimaka iz afere ”Prisluškivanje”, kao i o zaštiti takozvanih “zviždača” koji bi svedočili o kriminalu i korupciji u redovima vlasti.

Poslanici su paket zakona usvojili gotovo jednoglasno, što se u Sobranju događa samo kada su okolnosti vanredne, a tako je bilo poslednjih dvadesetak dana, posebno krajem prošle i početkom ove sedmice. Konačno je, pod očigledno snažnim međunarodnim pritiskom, deblokiran, barem formalno, Dogovor za izlazak iz krize koji je bio dugo zakočen i već na putu da bude proglašen “mrtvim”.

Kompromis lidera četiri političke partije, koji mesecima jalovo pregovaraju, postignut je konačno u petak (7. novembra) rano ujutro. Pretočen je u paket zakona koji je morao po hitnom postupku da bude verifikovan u Sobranju do ponedeljka u ponoć. Od toga je zavisilo da li će Makedonija dobiti preporuku za početak pregovora za članstvo u Evropskoj uniji (EU).

Sudski produžetak

Zvuči neverovatno, ali je Brisel, upravo zbog Makedonije, za nedelju dana odložio objavljivanje godišnjeg izveštaja o napretku država iz regiona i Turske. Pregovori i zakulisni pritisci u “sudiјskom produžetku”“ bili su očigledno izuzetno teški i mučni, naporni i neizvesni. Makedonija je, na kraju, jedva dobila prelaznu ocenu, dvojku sa dva minusa, i samo uslovnu preporuku.

Uslovna, privremena preporuka za početak pregovora za članstvo u EU biće preispitana polovinom iduće godine. Da li će biti potvrđena – zavisiće od sprovođenja vanrednih parlamentarnih izbora krajem aprila.

Uslovnom preporukom Brisel i Vašington, koji su potpisnici i garanti Dogovora za izlazak iz krize, upozoravaju da će čvrsto insistirati na njegovom doslednom sprovođenju.

Potvrda za to je nametnuti kompromis kojim je Dogovor za izlazak iz krize deblokiran posle zadnjeg roka, praktično u 12 i 5. Deblokada u zadnjem trenutku još jednom je pokazala da premijer Nikola Gruevski i njegova partija, koji su prema oceni EU-a odgovorni za opstrukcije i zastoj, prave ustupke tek pod snažnim spoljnim pritiscima.

Preporuka za početak pregovora koju je Makedonija dobila po sedmi put je i uslovna i formalna, budući da Grčka, zbog spora u vezi s imenom, godinama vetom blokira pregovore. Ipak, vladajućoj koaliciji bilo je bitno da dobije preporuku, makar i uslovnu, jer bi njeno oduzimanje bilo još jedna potvrda ocena da je odgovorna za krizu i nazadovanje države.

Pritisci kojima su izloženi lideri političkih partija bili su izuzetno snažni, budući da su za sve sporne tačke odjednom nađeni kompromisi. Prekinuta je i višenedeljna blokada Specijalne tužiteljice Katice Janeve, koja je na čelu istrage o kriminalu i korupciji u vrhovima vlasti na osnovu podataka i indicija iz afere ”Prisluškivanje”.

Kupovanje vremena

Janeva je ovih dana, sa velikim zakašnjenjem, dobila saglasnost da ima 12, umesto traženih 14 pomoćnika, a povučen je i zahtev da preispita ustavnost Zakona o Specijalnom tužiocu. Specijalno tužilaštvo treba da istraži aferu ”Prisluškivanje”, u kojoj ima indicija da su premijer Gruevski i njegovi najbliži saradnici umešani u nezakonite radnje i izborne manipulacije. Imajući to u vidu, jasni su razlozi za opstrukcije i blokade, kojih će sigurno biti još.

Specijalno tužilaštvo koje je od ponedeljka zvanično počelo sa radom, moglo bi da pokrene optužnice protiv funkcionera vladajuće partije VMRO-DPMNE, uključujući i premijera Gruevskog. To bi osujetilo njihove ambicije da pobede na vanrednim izborima u aprilu i ostanu na vlasti. Bežanje od optužnica jedan je od glavnih razloga za blokade Dogovora koji treba da obezbedi uslove za organizovanje fer izbora.

Probijanje rokova, opstrukcije i blokade koje se pripisuju, pre svega, vladajućoj partiji svode se na kupovanje vremena. Namera je da se što je moguće duže odloži primena dogovora, koji menja i raspored snaga i političku klimu. Svako odlaganje Gruevskom i njegovoj partiji omogućava da rade po starom, da nastave izbornu kampanju koju agresivno vode već mesecima, najavljujući trijumfalnu pobedu na vanrednim izborima.

Učešće opozicije u vladi, koja treba da pripremi vanredne izbore u aprili, bilo je najspornija tačka zbog koje je dugo bio blokiran Dogovor za izlazak iz krize. Opozicioni socijaldemokrati imaće dva ministra i tri zamenika ministara, koji su izabrani u sredu. Oni su raspoređeni u resorima koji su ključni u fazi organizacije izbora zbog mogućih zloupotreba vlasti i finansijskih resursa.

Novi ministar policije je generalni sekretar socijaldemokrata Oliver Spasovski, a ministarka za rad i socijalnu politiku je članica predsedništva Frosina Remenska. Opozicija ima zamenike u ministarstvima finansija, poljoprivrede te za državnu administraciju. Oni će imati pravo na veto za odluke koje se odnose na izbore, ukoliko ocene da su nezakonite. Predviđeno je da Državna izborna komisija konačno odlučuje da li će se veto primeniti.

Velika je nepoznanica kako će funkcionisati ova Vlada. Izabrana je gotovo jednoglasno, ali je u debati izražena sumnja da će biti efikasna. Ima dosta nepoznanica, počevši od toga kako nazvati vladu u kojoj su partije na vlasti i iz opozicije koalicioni partneri.

Pitanje je da li je vlada široke, prinudne koalicije, koja treba da pripremi izbore, prelazna, tehnička, da li je i jedno i drugo, ili nešto treće. Od toga kako će funkcionisati koalicija koja nema pravo ime direktno zavisi stvaranje uslova za organizovanje fer izbora, što je opet uslov za izlazak iz krize.

Dugo se vodila polemika o tome da li će predstavnici opozicije u vladi imati punu nadležnost ili će njihova uloga biti formalna. Eksperti su ovaj svojevrstan eksperiment, prinudnu koaliciju vlasti i opozicije, nazvali hibridnom vladom, izražavajući sumnju u njenu efikasnost. Ne samo zbog “mešovitog” sastava već i zbog prava na veto, što lako može da bude povod za nove opstrukcije i blokade.

Deblokada do sljedeće blokade

Zbog blokada u vezi s funkcioniranjem privremene vlade u drugi plan je došla izborna regulativa koja ima ključni značaj i od koje će direktno zavisiti i organizacija i rezultati izbora. Nije prihvaćen predlog da Makedonija bude jedna izborna jedinica sa otvorenim listama, što je trebalo da spreči dominaciju takozvanih velikih partija. Nejasno je kako će se ažurirati birački spisak, koji je na ranijim izborima bio izvor manipulacija.

Dogovor o izlasku iz krize deblokiran je uz snažan pritisak stranih posrednika, a paket zakona usvojen je u Sobranju gotovo jednoglasno. Međutim, oštra polemika u Parlamentu pokazala je da još pre usvajanja vlast i opozicija različito vide sadržaj zakona. Kako će tek biti kada opozicija uđe u vladu a zakoni počnu da se sprovode. Biće pravo čudo ako nema novih blokada i opstrukcija.

Najviše polemike bilo je zbog toga šta znače izmene u izbornoj regulativi i kako ih primeniti, kao i o zakonu o zaštiti privatnosti, kako se oficijelno naziva zabrana objavljivanju snimaka prisluškivanja. Predviđeno je da se primena ovog zakona odloži za šest meseci, praktično posle aprilskih izbora, što ide u prilog Gruevskom i njegovim najbližim saradnicima, o čijim zloupotrebama ima indicija u aferi prisluškivanje.

Odložena primena zakona o prisluškivanju već je u javnosti izazvala polemike o pojmu privatnosti. Tezi da se zloupotreba državnih i javnih funkcija ni u kom slučaju ne može podvesti pod pojam privatnosti suprotstavljen je “argument” da je kršenje privatnosti sam čin prisluškivanja. Predstavnici vlasti, koji su očigledno znali za prisluškivanje i kršenje privatnosti, sada posebnim zakonom brane svoju privatnost.

“Složna” deblokada Dogovora, do koje je došlo pod snažnim spoljnim pritiskom, čini se neće dugo, trajaće do sledeće blokade. Vremena do aprilskih izbora ima dosta, ima i povoda za nove blokade, a ako ih i nema, lako će se iznaći. Otvoreno je još poglavlje o medijima, o ulozi javnog TV-servisa, kao i o pravilima izveštavanja o izborima.

Direktan i veliki povod za novu blokadu može da bude odredba o povlačenju Nikole Gruevskog sa funkcije premijera. Gruevski, prema Dogovoru, premijersku fotelju u kojoj je proveo gotovo deset godina, treba da napusti 100 dana pre vanrednih izbora, s tim da ga zameni predstavnik vladajuće partije koga on odredi.

Premijer Gruevski, koji se poslednjih nedelja intenzivno i preko plaćenih kampanja obraća narodu, tražeći podršku, ponaša se kao da u dogovoru o izlasku iz krize nema odredbe o njegovoj demisiji. Opozicioni mediji su izračunali da, od najnovije deblokade Dogovora do odlaska Gruevskog ima 69 dana i počeli su da odbrojavaju.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera