Makedonska kriza se otima kontroli

Piše: Risto Popovski

Istraga o kriminalu i korupciji u vrhu vlasti, ulazak opozicije u vladu, ostavka premijera Gruevskog i regulativa za vanredne izbore zakazane za kraj aprila iduće godine. To su, uz slobodu medija, ključne tačke pregovora za izlazak Makedonije iz krize koji su, posle ponoćnih susreta, uz dozu dramatičnosti, obnovljeni u subotu rano ujutro. 

Početkom ove sedmice bili su prekinuti pregovori za sprovođenje Dogovora iz Pržina (Skopsko naselje gde je, uz međunarodno posredovanje, potpisan) za izlazak iz krize. Očekivano, budući da političke partije koje uz posredovanje Evropske unije pregovaraju mesecima, gotovo da i nisu odmakle od početka. Rokovi se probijaju, jedan za drugim, što dovodi u pitanje sprovođenje Dogovora u kome većina građana Makedonije vidi mogućnost za izlazak iz krize.

Prekidi pregovora, kao ovaj koji je trajao pet dana, najnepoželjnija su opcija koja s pravom izaziva zabrinutost i neizvesnost. Kriza koja već mesecima potresa Makedoniju može da se otme kontroli sa nesagledivim posledicama. Tim više što političke partije najavljuju rezervne scenarije koji sigurno ne slute na dobro.

Blokada prelazne vlade

Učešće opozicije u prelaznoj vladi koja treba da pripremi i sprovede prevremene izbore bila je sporna odredba o kojoj nije postignuta saglasnost ni posle 15 sati pregovora. To je jedna od ključnih tačaka od koje i zavisi da li će biti stvoreni uslovi za fer i slobodne izbore kao osnov za izlazak iz krize. Nije pomogao ni pritisak visokih posrednika EU-a i SAD, pa su pregovori bili prekinuti.

Opozicija, prema Dogovoru, treba da sa dva ministra – za unutrašnje poslove, te za rad i socijalnu politiku, kao i sa tri zamenika u resorima finansija, poljoprivrede i administracije, učestvuje u prelaznoj vladi. Ova ministarstva okarakterisana su kao izvor manipulacija i kiljentelizma na prethodnim izborima i predviđeno je da ih pred izbore kontroliše opozicija.

Vladajuća koalicija, VMRO-DPMNE i DUI, nastoji da ograniči i svede na formalnost ulogu predstavnika opozicije u prelaznoj vladi. Socijaldemokrati se zalažu da ministri opozicije imaju sve ingerencije, a zamenici pravo na veto na odluke koje mogu uticati na izbore. Rok da se formira prelazna vlada bio je 20. oktobar. Pregovori su obnovljeni, ali je još neizvesno je da li će i kada ova bitna odredba Dogovora biti sprovedena.

Vladajuća koalicija koja ne skriva odbojnost zbog ‘mešanja’ opozicije u vladu uspela je, bar zasada, da blokira ovaj proces. Kakve se tek blokade mogu očekivati u decembru kada, prema Dogovoru, Nikola Gruevski posle gotovo 10 godina na vlasti treba da napusti funkciju premijera. Zameniće ga predstavnik vladajuće partije kojeg on izabere.

Zahtev lidera vladajućih partija da se zabrani objavljivanje tonskih snimaka iz afere ‘Prisluškivanje’ bio je još jedan od ključnih povoda za blokadu i prekid pregovora. Prethodno je povučen iz procedure njihov krajnje sporan predlog zakona kojim se uvodila cenzura za aferu prisluškivanje, a novinarima pretilo kaznom od četiri godine zatvora.

Afera ‘Prisluškivanje’, tzv. ‘bombe’ koje je objavljivala opozicija, svedoče o kršenju zakona, korupciji i izbornim manipulacijama u koje su umešani visoki funkcioneri partija vladajuće koalicije. Njihov zahtev da se zabrani objavljivanje tonskih zapisa prisluškivanja nije ništa drugo nego otvoreni pokušaj skrivanja istine od građana i izbegavanje odgovornosti.

Aktuelni funkcioneri se boje silaska sa vlasti jer bi tada mogle izaći na videlo i druge tajne koje su ‘bombe’ samo najavile. Uporedo sa regulisanjem (ne)objavljivanja snimaka prisluškivanja treba da se donese zakon o ‘zviždačima’. Oni bi, u zamenu za oslobođenje od optužbi, svedočili ili predočili dokaze o kriminalu u redovima vlasti. Neki već, navodno, kontaktiraju sa Specijalnom tužiteljicom.

Opozicija se Dogovorom iz Pržina obavezala da ne objavljuje snimke prisluškivanja i da sve dostavi Specijalnoj tužiteljici Katici Janevoj. Ona je izabrana na osnovu Posebnog zakona usvojenog u Sobranju i ima mandat da istraži sve navode iz afere prisluškivanje u koje su umešani visoki funkcioneri, uključujući i premijera Gruevskog.

Opstrukcijama, koje se ne mogu direktno dovesti u vezu sa vladajućim partijama, ali im svakako idu u prilog, odmah su počele blokade rada tužiteljice Janeve. Savet javnih tužioca prepolovio je tim od 14 pomoćnika koje je ona predložila, a Zakon o Specijalnom tužiocu osporen je pred Ustavnim sudom. Predlog je poslao i presedenik parlamenta Trajko Veljanovski, koji je postavio na glasanje, navodno, sporni zakon!?

Jasno se i ovde vidi zavisnost pravosuđa od vlasti, ukazuju strani posrednici.

“Nismo slepi, vidimo šta se događa u sudstvu. Duboko smo zabrinuti zbog velike partiziranosti sudstva, počev od Osnovnih sudova do Ustavnog suda”, izjavio je belgijski ekspert Piter van Haute, stalni posrednik EU-a u pregovorima o sprovođenju Dogovora iz Pržina.

Konfrontacije odlažu početak rada Specijalne tužiteljice. Opstrukcije i napadi na Janevu počeli su nakon što je, nesmotreno ili namerno, najavila da će prve optužnice iz afere prisluškivanje biti gotove do sredine decembra. To je očigledno jako uznemirilo funkcionere koji se mogu naći pod istragom, a koji, uprkos indicijama o kriminalu, ne podnose ostavke i ne skrivaju ambicije da ponovo osvoje vlast na izborima u aprilu.
Mediji pod kontrolom vlasti vode pravu hajku protiv Specijalne tužiteljice.

Zastrašujući scenariji

Petodnevni prekid pregovora aktualizirao je ideju da se stvaranjem nove većine u parlamentu izglasa nepoverenje premijeru Gruevskom i formira nova vlada. Ova opcija podrazumeva da dve partije Albanaca DPA i DUI, koja je šest godina koalicioni partner, sa opozicionim Socijaldemokratima formiraju novu parlamentarnu većinu.

Opcija je matematički moguća, naizgled laka, ali je teško sprovodiva. Najpre, teško je očekivati da će DUI, na čijem je čelu Ali Ahmeti, napustiti savez ‘spojenih sudova’ sa Gruevskim, iako upravo zbog toga naglo slabi njegova pozicija. Neizvesno je i kako bi na raskid reagovao Gruevski koji, kao uvek kada je u krizi ili pred izbore, već zaoštrava nacionalističku retoriku.

Postoji mogućnost da vladajuća VMRO DPMNE, koja je poluvojnički organizovana partija, izvede svoje pristalice na ulice, sa posledicama koje je teško predvideti, ali se zna kome idu u prilog. Opozicioni Socijaldemokrati su, s druge strane, u slučaju prekida pregovora, najavili rezervni scenario koji uz ulične proteste podrazumijeva i objavljivanje snimaka iz afere ‘Prisluškivanje’ koji kompromituju aktuelnu vlast i funkcionere.

Opcije sa zaoštravanjem odnosa vode Makedoniju u krajnju neizvesnost i građani su s pravom zabrinuti zbog mogućih posledica krize. Očekuju i nadaju se da će međunarodni posrednici, SAD i EU, izvršiti dodatni pritisak na političke lidere koji pregovaraju. Pre svega na one iz vladajuću koalicije koji imaju više nego dovoljno razloga za otvorene ili prikrivene opstrukcije i blokade i kojima prekid pregovora ide u prilog.

Strani posrednici, kao da ne znaju s kim imaju posla, bili su zatečeni tvrdoglavošću i upornošću lidera političkih partija da više brinu o svojim pozicijama, a manje o građanima i o izlasku iz krize. Izrazili su zabrinutost i razočarenje, apelovali da se ispune preuzete obaveze i upozorili na moguće sankcije – da Makedonija može ostati bez preporuke za članstvo u EU, te da bude izolovana, poput Belorusije.

Pregovori za traženje istinskih rešenja za izlazak iz krize otkočeni su posle pritiska stranih posrednika. Grupa diplomata zemalja EU i SAD imala je pred ponoćne razgovore gotovo jednočasovni susret sa premijerom Gruevskim. Nije saopšteno o čemu je razgovarano i kakve su mu poruke preneli. Činjenica je, međutim, da je na susretu lidera političkiha partija, koji je održan posle toga (u subotu u rano ujutro), pregovarački proces obnovljen.

Ponovo se pokazalo da strani posrednici imaju snažne argumente, nije teško pretpostaviti koje, te da Nikola Gruevski, u poznatom maniru balkanskih političara, funkcioniše samo pod pritiskom. Partije su se, za sada, dogovorile da će se dogovoriti. Blokade i opstrukcije dugo traju i očekuje se daleko snažniji međunarodni pritisak, uz veće angažovanje SAD-a. Američki ambasador u Skoplju hitno je otputovao na konsultacije u Vašington i ne isključuje se mogućnost da SAD imenuje specijalnog posrednika u pregovorima za sprovođenje Dogovora iz Pržina.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera