Uzaludni Netanyahuov performans

Netanyahu, ponavljajući uobičajenu kolekciju klišea i slogana, u jednom trenutku 44 sekunde je nijemo posmatrao polupraznu salu njujorške palate (EPA)
Netanyahu, ponavljajući uobičajenu kolekciju klišea i slogana, u jednom trenutku 44 sekunde je nijemo posmatrao polupraznu salu njujorške palate (EPA)

Piše: Boško Jakšić

Izraelski premijer Benjamin Netanyahu iskoristio je platformu Generalne skupštine UN-a da „gromoglasnom ćutnjom“ podseti svet na opasnosti koje prete od Irana i njegovog nuklearnog sporazuma sa velikim silama, čime je ponovo zalupio vrata mogućnosti da popravi ozbiljno narušene odnose sa svojim nominalno najvećim saveznikom – američkom administracijom.

Osvedočeni vernik snage retorike i važnosti reči, sklon pompeznom performansu, posebno kada pred sobom ima auditorijum kakav su Ujedinjene nacije, Netanyahu je ponavljajući uobičajenu kolekciju klišea i slogana u jednom trenutku zastao i 44 sekunde nemo posmatrao polupraznu salu njujorške palate.

Ćutanje je trebalo da bude dramski kreščendo, bezglasno upozorenje čovečanstvu na iranske „zločine“, na „istorijsku grešku“ dogovaranja sa režimom u Teheranu, na „opsesiju“ UN da kritikuje Izrael u vreme dok ne preduzima ništa povodom „pretnji da se uništi Država Izrael“.

„Odgovor ovog tela, od gotovo svake vlade koja je ovde, bio je apsolutno nikakav. Pogubna tišina. Zaglušujuće ćutanje“, rekao je Netanyahu, potvrđujući još jednom da ne veruje međunarodnoj zajednici koja je većinski pozdravila julski nuklearni sporazum iz Beča.

Otkako je shvatio da nema podršku da pošalje bombardere na iranska nuklearna postrojenja, Netanyahu je međunarodnu zajednicu i Iran počeo da bombarduje – rečima.

I dok je Netanyahu apelovao da svet preispita sopstveni entuzijazam, liberalni izraelski Haaretz imao je drugo tumačenje: „Netanyahuovo ćutanje za podijumom UN-a predstavlja krajnju ekspresiju njegove spoljne politike – pasivnost. Sedeti i ne činiti ništa i dopustiti da vas vuku spoljašna događanja umesto preuzimanja inicijative koja bi promenila stvarnost“.

Verbalno bombardovanje

Više od pola sata svog 40-minutnog govora Netanyahu je posvetio Iranu. Pedantni statističari su izračunali  da je u pet govora pred Generalnom skupštinom UN od kako se vratio na vlast 2009., posebno od 2012., Netanyahu najčešće izgovarao reč „Izrael“ (211 puta) a potom „nuklearno oružje“, „atomska bomba“, „uranijum“, „plutonijum“ ili „centrifuge“  (182) i „Iran“ (167 puta), što jasno pokazuje prioritete njegove diplomatije.

Otkako je shvatio da nema podršku da pošalje bombardere na iranska nuklearna postrojenja, Netanyahu je međunarodnu zajednicu i Iran počeo da bombarduje – rečima. I ovoga puta je pokušao da svet uveri da su potencijala rata uvećani, a ne smanjeni.

„Vaši planovi da uništite Izrael neće uspeti. Izrael bilo kojoj sili na zemlji neće dopustiti da zapreti njegovoj budućnosti“, poručio je Netanyahu vlastima u Teheranu, nagoveštavajući da vojna opcija nije isključena. Pritom je optužio Islamsku Republiku da finansira desetine terorističkih ćelija širom sveta.

To potvrđuje utisak da se premijer – koji je i ministar inostranih poslova, ministar zdravlja i ministar komunikacija – sa platforme UN više obraćao izraelskoj desnici i svom Likudu nego slušaocima u New Yorku.

„Iran takođe proizvodi interkontinentalne balističke rakete čiji je jedini cilj da nose nuklearne bojeve glave“, rekao je Netanyahu, dodajući da one ne ciljaju samo Izrael.

„One su namenjene vama. Evropi. Americi. Kako bi širile masovno uništavanje, bilo kada, bilo gde.“

Tek sedam minuta posvetio je mirovnom procesu sa Palestincima – temi koja je dan pre toga dominirala Generalnom skupštinom – ili nestabilnim odnosima sa SAD-om.

Delegacija bliskoistočnog kvarteta – SAD, Rusija, Evropska unija i UN – uskoro dolazi u Izrael da bi čula koje su Netanyahuove namere, šta namerava da učini da se obnovi 2014. zamrznuti mirovni proces sa Palestincima, da se vrati realizaciji formule dve države?

Administracija u Washingtonu pokazuje da nije spremna da podrži sve što u Izraelu odluče.

Netanyahu je ponovio da je spreman na direktne pregovore bez preduslova, ali nije propustio da kritikuje palestinskog predsednika Mahmouda Abbasa koji je dan ranije optužio izraelsku Vladu da, podrškom gradnji ilegalnih jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, sabotira mirovni proces.

Parametri pregovora

Pitanje naseljavanja i granica nisu „preduslovi“ već parametri pregovora, kažu Palestinci.

Amerikanci, uz čije posredovanje treba da napreduje mirovni proces, ostali su posle Netanyahuovog govora skeptični. U Washingtonu ne zaboravljaju da je uoči izbora u junu Netanyahu biračima poručio da nikada neće biti palestinske države. Bela kuća ne zaboravlja ni provokativno obraćanje izraelskog premijera Republikancima u Kongresu posle koga su američko-izraelski odnosi upadljivo zahladneli.

„Nikada nećemo zaboraviti da su najvažniji partner koga Izrael ima oduvek bile i uvek će biti Sjedinjene Američke Države. Mislim da znam kako da vodim izraelske diplomatske odnose… i kako da sačuvam naše veze sa najboljim od naših prijatelja, SAD-om“, pokušao je Netanyahu da razbije led, ali opšta je ocena da u tome nije uspeo.

Netanyahu je tako propustio još jednu šansu da popravi odnose sa Washingtonom, u međuvremenu dodatno narušene otkrićem bivšeg ministra odbrane Ehuda Baraka da Netanyahu nije želeo da se konsultuje sa SAD-om oko planova napada na Iran. Verovao je da će se Obama lako pomiriti sa politikom svršenog čina. Kao što se američkom predsedniku usprotivio 2009-10. kada je šef Bele kuće uzalud apelovao da Izrael prekine gradnju jevrejskih naselja.

Ispostavilo se da je Netanyahuova računica pogrešna. Administracija u Washingtonu pokazuje da nije spremna da podrži sve što u Izraelu odluče. Međusobni spor povodom iranskog nuklearnog sporazuma udaljio je dve zemlje, bez znakova da bi uskoro mogao da bude prevladan.

Govor izraelskog premijera u UN-u je nova potvrda obostrane nepopustljivosti koja se krije iza fraze o odnosima „velikih strateških partnera“. Sve posledice zaoštravanja nisu poznate, ali je sigurno da nadilaze pitanje iranskog nuklearnog programa.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO