Šešelj značajniji Hrvatskoj nego Srbiji

Puštanje Šešelja na privremenu slobodu za Haški sud je bio izlazak iz ćorsokaka (AP)

Piše: Ratko Femić

Vojislav Šešelj se ne vraća u Hag. Bar zasad je takva odluka raspravnog veća Haškog tribunala koje je odbilo zahtev tužilaštva da ovog optuženika sa privremene slobode vrati u pritvor.

Haške sudije, koje su se sa Šešeljevim predmetom toliko upetljale i ušle u slepu ulicu iz koje za 12 godina nisu našle izlaz već su stajale pred zidom i računajući na bolest lidera radikala čekale da se rešenje desi samo od sebe, jedva su se ratosiljale četničkog vojvode. Puštanje na privremenu slobodu za njih je bio izlazak iz ćorsokaka u koji su dospele svojom nesposobnošću, ali i Šešeljevim opstrukcijama i scenskim nastupima. Skoro punih dvanaest godina predsednik Srpske radikalne stranke bio je na njihovom terenu gde se često ponašao kao da je on kralj stepe, a oni preko puta njegova lovina. Uglavnom za 12 godina presuda nije doneta. Sramotno za Tribunal i težak udarac za međunarodno pravo. 

Zato povratak Šešelja nije ni bio za očekivati, jer bez neke velike nužde ili ozbiljnijeg pritiska sa adekvatne adrese ne bi se oni ponovo mrcvarili s njim. Objektivni razlog za povratak Šešelja bio bi konačna presuda ili narušavanje nekog od uslova njegove slobode. Uz to njegov povratak koji, kako je sam najavio, ne bi bio dobrovoljan, napravio bi pravu malu havariju aktuelnoj vlasti u Srbiji. Bivši najbliži saradnici predsednik Tomislav Nikolić i premijer Aleksandar Vučić morali bi da ga hapse, što bi u delu njihovih birača bilo računato kao negativan bod.

U tom smislu povratak Šešelja može da se koristi kao instrument pritiska na Vladu, a za to još nije vreme.

Iako je u Srbiji tek dva meseca izgleda da smo već videli šta može Šešelj i teško je očekivati da ima neko tajno oružje. On ne može ozbiljno da ugrozi aktuelnu vlast, ali njegov dosadašnji rezultat treba posmatrati u kontekstu ograničenog medijskog pristupa. On svakako može još toga da pokaže u smislu rezultata na lokalnim izborima i vraćanje dela svojih birača iz naprednjačkog u svoj radikalski tabor. To zavisi od ponašanja aktuelne vlasti, pre svega premijera Aleksandra Vučića i predsednika Tomislava Nikolića.

“Popularniji” u Hrvatskoj

Šešelj je 12. novembra privremeno oslobođen iz pritvora Tribunala iz humanitarnih razloga, zbog njegove bolesti – mada izgleda prilično živahan – kako bi lečenje mogao da nastavi u Beogradu.

Uslovi su bili da nema kontakta sa svedocima i da ne pokušava da na njih utiče, da ne sprečava pravnu proceduru ili tok pravde i da se pojavi pred Sudom kada mu bude naloženo.

Haško tužilaštvo nije uložilo žalbu na odluku o puštanju Šešelja na privremenu slobodu, ali sada traži preispitivanje te odluke, što je moguće samo na osnovu novih činjenica, kojih nema. Nijedan od uslova Šešelj nije prekršio da bi bio vraćen. Odluka tužilaštva je samo pokušaj pranja ruku pred javnošću nezadovoljnom što je Šešelj uopšte na slobodi.  

Novoizabrana hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, na primer, izjavila je da je lideru SRS Vojislavu Šešelju mesto u zatvoru Haškog tribunala.

Šešelj je i inače medijski skoro bio prisutniji Hrvatskoj nego u Srbiji – što zbog zahteva da se vrati u Hag, da se Srbija ogradi od Šešelja, što izjavama kojima je u predizbornoj kampanji privukao pažnju hrvatskih medija preko kojih je davao podršku “svom prijatelju Ivi Josipoviću” da bi mu politički naudio. Moguće je da je baš ta “podrška” doprinela neznatnoj procentualnoj prednosti Josipovićeve rivalke što Šešelj uzima za svoj kredit:”Kitarovićeva je za dlaku pobedila, a ja mislim da je ta dlaka moja. Ja sam doprineo da ona dobije tih 20.000 glasova prednosti”. Po tome izgleda – ako je to tačno – da je on imao veći značaj u regionu nego u samoj Srbiji. Ali izbori u Hrvatskoj su gotovi i Šešelj je sada i za njih prošlost.

Naslovi o odbijanju zahteva Tužilaštva za vraćanje Šešelja u Hag mnoge su u Srbiji tek podsetili da je Šešelj među njima.

Posle medijske pažnje koju je izazvao ne toliko sam njegov povratak, koliko provokativne i skandalozne izjave Šešelj je izgubio ionako slabašnu pažnju medija u Srbiji koji su – bar oni najznačajniji – pod uticajem vladajuće Srpske napredne stranke čiji su lideri i osnivači bivši Šešeljevi saborci iz SRS. Nije bilo velikih intervjua u najvažnijim i uticajnim medijima, nijedna domaća televizija s nacionalnom frekvencijom mu nije dala prostor, ali ipak to što je Šešelj imao da kaže došlo je do dela javnosti. Na redovnim konferencijama za novinare optuživao je predsednika, premijera, ministre i vladine službenike za razna nepočinstva, saradnju sa kriminalcima i korupciju. Zasad te strelice ne pogađaju metu, a njegov glas ima slab odjek.

Oslabljen uticaj

Iako je bilo onih koji su očekivali da će Šešelj po povratku ozbiljno da poljulja Vladu to se nije desilo. Šešelj više nema uticaj koji je imao pre nego što je 2003. otišao u Hag. Njegova SRS već drugi put ne uspeva da pređe census za ulazak u parlament, a na poslednjim izborima osvojili su samo dva odsto. Zapaljiva nacionalistička i ratnohuškačka retorika stvar je prošlosti.

Povratkom Šešelja iz pritvora ova partija je dobila impuls uz čiju pomoć je mogla da domaši do cenzusa, a možda ga i nadmaši da je u tom trenutku bilo izbora. Ali, taj prvi impuls, nošen oduševljenjem i nerealnim očekivanjima koja je satkao psihološki oreol Šešelja kao moralnog pobednika, vremenom je splašnjavao. Radikali će moći da testiraju svoju snagu sledeće godine na lokalnim izborima, a dotad ih čeka mnogo posla na jačanju partijske baze. Rezervoar odakle oni mogu da crpe potencijalne glasove su desno orjentisane partije i pokreti, tranzicioni gubitnici i Srpska napredna stranka, posebno njeni razočarani članovi.

Radikalsko biračko telo je prelaskom naprednjačkog Rubikona “postalo” proevropsko, ali je ono i dalje ideološki bliže Šešelju.Uz to ono je konfuzno, zbunjeno, jer je politika njihovog vođstva malo prozapadna, malo proruska, uz oštre kritike EU i medijske “sukobe” sa njenim predstavnicima. Bliski saradnici premijera i prorežimski analitičari hvale Vučićevu sposobnost i tempo kojim Srbiju vodi u EU, a posle nekoliko dana govore kako EU želi Srbiju samo kao svoju koloniju. Vučić, kao neko ko odlično osluškuje i prati puls javnog mnenja tako balansira, obraća se svojim biračima kao jak vođa koji ume da podvikne evropskim birokratama, ali to je antizapadni teren Vojislava Šešelja.

Premijer je već malo zaoštrio retoriku prema EU i često govori da njime niko ne može da upravlja, da je on odgovoran samo građanima Srbije što je delimično i odgovor na Šešeljeve prozivke da su on i Nikolić marionete.

Često balansiranje između tegljenja zemlje u EU i istovremeno optuživanja EU da radi protiv Srbije mogu da učine da delić naprednjačke baze – pogotovo onih koji nisu dobili šta su očekivali – od silnog povijanja na jednu ili drugu stranu zauvek ostane na Šešeljevom terenu. To svakako neće doprineti rušenju aktuelne vlasti, ali može da pomogne radikalima na lokalnim izborima 2016, i da ih zatim na sledećim parlamentarnim vrati u parlament.

Uprkos Šešeljevim otrovnim strelicama i potencijalnoj opasnosti po dehomogenizaciju naprednjačkog biračkog tela, vlasti više odgovara dok je Šešelj u Srbiji nego da moraju da ga hapse. Osim što ih nervira, ne može mnogo da im naudi.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Federalni zavod za mirovinsko/penzijsko-invalidsko osiguranje tužio Institut za medicinsko vještačenje zbog davanja prve kategorije invalidnosti optuženom za ratne zločine.

Published On 07 Jan 2015

Glavni tužilac Haškog tribunala ponovio zahtjev Tužilaštva da se povuče odluka o puštanju Šešelja na privremenu slobodu.

Published On 24 Dec 2014
Više iz rubrike Piše
POPULARNO