Imenovanje Tuska je poruka Putinu

Piše: Natalia Žaba

Evropa nije slaba – tako trebamo shvatiti izbor poljskog premijera Donalda Tuska za novog predsednika Evropskog saveta.

Još maja ove godine Donald Tusk je zvanično podržao kandidaturu Radoslawa Sikorskog (ministar spoljnih poslova Poljske) na poziciju visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, na koju je na kraju imenovana Italijanka Federica Mogherini, dok je sam odlučno tvrdio da će voditi svoju stranku Građansku platformu (PO) do izbora, te da se spoljnom diplomatijom neće baviti. 

Situacija se drastično promenila juna ove godine kad je poljski nedeljnik WPROST publikovao tajno snimljene razgovore šefa poljske diplomatije Radoslawa Sikorskog sa ministrom finansija Jacekom Rostovskim.

U tom razgovoru Sikorski se vulgarno izrazio na temu poljsko-američke bezbednosne saradnje koja, kako je preneseno, daje samo iluzorni osećaj bezbednosti.

Sikorski, takođe, nije poštedeo Davida Camerona, kritikujući njegovu evropsku i unutrašnju britansku politiku prema manjinama.

Ilegalno snimljeni razgovori različitih političara su tresli Poljsku nekoliko nedelja, a sve je dovelo do neugodne diplomatske situacije unutar Evropske unije.

Mnogi spekulišu da objavljivanje ilegalno snimljenih razgovora (razgovori su snimali konobari u poznatim restoranima u Varšavi) upravo u trenutku kad Evropska unija bira nove zvaničnike, nije slučajno.  

Ko je Donald Tusk?

Tusk je jedini poljski premijer koji je na tu funkciju izabran dva puta (2007. i 2011. godine). Za vreme komunizma bio je opozicionista, aktivno je delovao u redovima sindikata „Solidarnost”, koji je na kraju uspeo da obori komunističku vlast.

Po struci je istoričar, a u svojoj biografiji, osim političkih funkcija u Vladi Poljske, osnivanja i vođstva političke stranke Građanske platforme (PO), ima i trenutke kad se bavio novinarstvom, a nije ni zazirao od fizičkog rada.

U Evropi je cenjen kao političar koji je uspešno vodio državu za vreme ekonomske krize (Poljska je jedina zemlja koja nije osetila udar ekonomskog pada od 2008. godine), smatra se proevropskim političarom, direktnom i iskrenom osobom, što je bitna podloga za uspešnu komunikaciju sa evropskim političkim liderima. 

U kuloarima se govori da svojim saradnicima daje mnogo slobode u donošenju odluka. Besprekoran je lider svoje stranke, nije učesnik skandala, vodi miran porodični život, ljubitelj je fudbala…

Njegova slaba tačka su strani jezici, no za to je našao lek. Tokom inauguracione konferencije prošle nedelje obratio se zapadnoevropskim novinarima porukom na engleskom: ”I’ll polish my English”, obećavajući da će od decembra ove godine da im se obraća na engleskom. 

„Ovo je bitan trenutak i ubeđen sam da poljsko nasleđe, a i moje lično iskustvo, kao što i naši evropski snovi, mogu da postanu bitni izvori energije koja danas Evropskoj uniji treba” – tako je prokomentarisao svoju nominaciju, zahvaljujući se na podršci mnogih evropskih zvaničnika.

I nisu to prazne reči.

Snaga Vladimira Putina, recimo, potiče iz jedne škole vođenja politike koja podrazumeva bezobzirnost.

Putin jedno kaže – ne šaljemo vojsku u Ukrajinu, a drugo radi – stručnjaci svaki dan identifikuju pripadnike ruske vojske na terenima, kao i oružje.

Energična reakcija

Nominacija Donalda Tuska koliko god da je simbolična, jer prvi put u istoriji Evropske unije predsednik njenog saveta je političar iz srednjoistočnog dela Evrope, toliko je i praktična.

Ne treba zaboravljati da se upravo generacija Donalda Tuska itekako seća vladavine ruske politike u Poljskoj, što je u krizno doba vredno iskustvo.

S druge strane, sam Donald Tusk nije u stanju ništa da spreči, a njegova nominacija je pre svega snažna poruka Putinu da je Evropa spremna za energičnu reakciju i da će teritorijalni integritet da se brani uz jak otpor nasilju i ratovanju.

Ove poruke slede i dela – najavljuju se nove sankcije za Rusiju, dok je Francuska oglasila da neće isporučiti Rusiji ratne brodove za čiju izgradnju je 2011. sklopljen ugovor u vrednosti od 1,2 milijarde evra.

Prvobitno je Francuska najavila uručenje brodova uprkos sankcijama.

Iako se ne može očekivati da primirje u Donbasu praktički znači početak kraja ukrajinske krize, o čemu svedoče novi sukobi i granatiranja, Evropa pokazuje i Putinu i svojim građanima da se bezobzirnost neće tolerisati.

Osećate li se sad bezbednije?

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera