Postpoplavni val teorija zavjere

U sjenci sada već legendarnog HAARP-a pojavile su se brojne nevjerovatne priče
U sjenci sada već legendarnog HAARP-a pojavile su se brojne nevjerovatne priče

Piše: Marko Matić

Tek što se vodena stihija povukla sa ulica poplavljenih srbijanskih sela i gradova, javni prostor Srbije zapljusnula je pravi cunami teorija zavere kojima su pojedinci i grupe, posredstvom društvenih mreža, počeli svoj krstaški pohod u bespoštednoj borbi za interpretaciju minulih događaja. Iako sklonost ka teorijama zavere u Srbiji predstavlja već odranije poznat fenomen, on se ovoga puta pojavio u novim tehnološkim okolnostima i sa nešto izmenjenim smerom delovanja.

Istog trenutka kada su se stanovnici Obrenovca, Krupnja, Koceljeve i ostalih poplavama opustošenih srbijanskih mesta suočili sa strahovitim gubicima imovine koju su decenijama unazad stvarali, nastala je psihološka potreba da za nevolju koja ih je snašla bude imenovan i pronađen tačno određeni krivac i da odgovornost za nastalu štetu bude strogo personalizovana. Potreba za racionalizacijom razloga za preživljenu veliku patnju postala je najpogodnije tle za epidemiološko širenje brojnih teorija zavere, koje su, sa promenljivim intenzitetom, na ovim prostorima prisutne decenijama unazad.

Da nije reč o tek malom broju paranoji sklonih pojedinca koji višak slobodnog vremena prekraćuju u neobaveznom ćaskanju na društvenim mrežama, već da je reč o ozbiljnom fenomenu kojem je podlegao respektabilan broj ljudi – svedoči i gotovo neverovatan podatak da je peticiju za uklanjanje HAARP-a iz Srbije za samo tri dana potpisalo više od 12.000 ljudi. 

Tako su se, još sa prvim satelitskim snimcima ciklona “Tamara”, koji se sredinom maja bio usidrio iznad ovog dela Evrope, pojavila tumačenja da iza nepogode koja je zadesila zemlje regiona stoji, među pristalicama teorija zavere izuzetno popularni, projekat HAARP, pomoću kojeg su Sjedinjene Američke Države, navodno, izvršile meteonapad na ovaj deo Evrope. Širom internetske zajednice vernici HAARP teorija po potrebi su svoja objašnjenja dopunjavali dodatnim fantazijama kako bi se ta mentalna fikcija zaokružila u logički koherentan sistem i tako postala uverljivija za pridobijanje što većeg broja novih vernika.

Objašnjenja za delovanje HAARP-a, koja su se među zagovornicima ove teorije pojavila, išla su od priča o osveti SAD-a Srbiji zbog stava o Ukrajini, preko onih o upozorenju vlastima u regionu šta bi im se moglo dogoditi ukoliko ne budu dovoljno kooperativne, pa sve do scenarija po kojima je poplave, zapravo, naručila Vlada kako bi mogla lakše da progura zakon o slobodnom prometu genetski modificiranih proizvoda, ili kako bi tu prirodnu nepogodu okrivila za neuspeh najavljenih bolnih reformi. Da nije reč o tek malom broju paranoji sklonih pojedinca koji višak slobodnog vremena prekraćuju u neobaveznom ćaskanju na društvenim mrežama, već da je reč o ozbiljnom fenomenu kojem je podlegao respektabilan broj ljudi – svedoči i gotovo neverovatan podatak da je peticiju za uklanjanje HAARP-a iz Srbije za samo tri dana potpisalo više od 12.000 ljudi. Okolnost da ne postoji ni najmanji smisleni dokaz da takvo nešto zaista i postoji u Srbiji potpisnicima peticije očigledno nije previše smetala da bez mnogo dvoumljenja potpišu zahtev za njegovo uklanjanje.

Histerija ‘harpista’ na internet

Svojevrsna histerija “harpista” na internetu i veliki broj potpisnika kontroverzne peticije bili su neodoljiv mamac čak i za neke etablirane medije, poput visokotiražnih Večernjih novosti, koje su usred dužničke dubioze u kojoj se taj medij nalazi odvojile ne baš mala sredstva za štampanje dodatka na osam strana “HAARP – mit ili stvarnost”, u kojem su sugestivno plasirale zaključak da u pričama o uticaju HAARP-a na vremenske prilike širom sveta “nečega sigurno ima”. Za razliku od Novosti, koje su se i same upustile u teoretisanje o onostranom, većina ostalih mainstream medija prisutnih na internetu ostavila je značajan stepen slobode svojim čitaocima da u svojim komentarima dalje razvijaju ovu teoriju.

Tako su se Radiotelevizija Srbije i Politika pretvorili u svojevrsne forume za kontroverzne rasprave o tome da li su ruski avioni “Iljušin” naoružani antihaarp sistemom rasklanjali oblake iznad Obrenovca, ili je napad obustavljen na molbu Vlade Srbije svojim prijateljima iz Vašingtona. Paralelno sa misterijama o HAARP-u, ništa manjim intenzitetom društvenim mrežama je širena priča o navodnom miniranju brana i namernom potapanju Obrenovca kako bi se sprečilo plavljenje Termoelektrane Nikola Tesla iako se, već samo površnim pogledom na geografsku kartu tog kraja, jasno može ustanoviti da TENT ni u jednom scenariju nije mogao biti na udaru vode pre Obrenovca, ma odakle ona dolazila.

Glasine o stotinama, pa i hiljadama utopljenih, masovnim spaljivanjima leševa u pećima poplavljenih termoelektrana, Vladinom skrivanju prave istine o razmerama tragedije, zagađenoj vodi u Beogradu i poplavama koje prete glavnom gradu Srbije samo su neke sa spiska konspirativnih priča koje su kreirane u toku ili neposredno nakon poplava.

Svoj doprinos plasiranju ovih kvaziteorija dao je i visokotiražni dnevni list Blic, koji je fotografijom sa prokopanog magistralnog puta u širini od svega nekoliko metara pokušao da dokaže kako je kroz tu, s namerom napravljenu pukotinu prošla voda koja je potopila Obrenovac. To što je taj procep od poplavljenog mesta udaljen bezmalo 30 kilometara i što je nedvosmisleno ustanovljeno da je voda došla iz sasvim drugog pravca tragačima za senzacionalnim objašnjenjima nije zasmetalo da svoj tiraž podignu na talasu ove dezinformacije.

U senci sada već legendarnog HAARP-a, pojavile su se brojne, takođe neverovatne priče, kojima su najpre ljudi sa ugroženih područja, a potom i politički i internetski delatnici, objašnjavali događaje koji su prohujali. Glasine o stotinama, pa i hiljadama utopljenih, masovnim spaljivanjima leševa u pećima poplavljenih termoelektrana, Vladinom skrivanju prave istine o razmerama tragedije, zagađenoj vodi u Beogradu i poplavama koje prete glavnom gradu Srbije samo su neke sa spiska konspirativnih priča koje su kreirane u toku ili neposredno nakon poplava.

Vladi u korist

Iako su teorije zavere svoje zlatno doba u Srbiji doživele tokom devedesetih godina prošlog veka, njihova nova ekspanzija događa se u potpuno izmenjenim tehnološkim uslovima velikog protoka informacija putem društvenih mreža i interneta uopšte. Još jedna razlika u odnosu na teorije te vrste sa kojima smo se ranije već sretali jeste to što su one tada bile projekat vlasti, koja je njihovom eksploatacijom svojim sledbenicima sugerisala postojanje “svetske zavere” protiv Srbije, dok je poslednji talas ovih kvaziteorija postao jedan od ključnih alata političke borbe protiv nedavno formirane Vlade.

U nedostatku ozbiljnije interakcije na relaciji vlast-opozicija i odsustvom jasno artikulisane i idejno profilisane opozicije, neformalne grupe i pojedinci su, nadovezujući se na brojne teorije zavere u čijem središtu je bila Vlada, preuzeli inicijativu i mnogobrojna nadrealna objašnjenja iskoristili kao novu vrstu opijuma za mase kao potencijalno ubojito političko sredstvo. Tako su priče o stotinama mrtvih ubrzo pretočene u otvorene optužbe na račun vlasti zbog navodnog neadekvatnog delovanja u kriznoj situaciji i izostanka pravovremenih evakuacija, uprkos stavu stručnjaka koji tvrde da je bilo nemoguće predvideti gde će se reke izliti izvan svojih korita, iako je Hidrometeorološki zavod na vreme ukazao na ozbiljne količine voda koje će se u kratkom vremenskom periodu sliti u rečna korita.

Za razliku od razrešenja aktuelnih političkih sporova, u svetlu bujanja teorija zavere, ostaje zabrinjavajući podatak da je relativno veliki broj građana Srbije, usled neobrazovanosti i nedovoljne informisanosti, pokazao izraženu sklonost ka verovanju u najneverovatnije priče, što ih čini potencijalno lakim plenom prevejanih demagoga.

Atmosferu veštački generisanog i fabrikovanog nepoverenja u zvanične institucije sistema upotpunile su prethodnih dana prilično neargumentovane priče o navodnoj cenzuri koju vlasti sprovode na internet, što je podignuto na nivo ozbiljnog političkog problema u odnosima srbijanskih vlasti i Misije OSCE-a u Beogradu. Iako se u svim sumnjivim slučajevima, ipak, ustanovilo da vlast nema ni posredne niti neposredne veze sa obaranjem nekih sajtova, taj problem će konačno biti zatvoren tek pojačanim monitoringom Evropske unije u oblasti poštovanja medijskih sloboda i osnovnih ljudskih prava. Iako prvobitna namera onih koji su forsirali priču o cenzuri nije bila da pomognu Vučićevoj Vladi, ironija sudbine je htela da će upravo pojačani monitoring, do kojeg će dovesti priče o cenzuri, predstavljati najbolji način da se ustanove stvarne činjenice, koje u ovom slučaju, ipak, idu Vladi u korist.

Za razliku od razrešenja aktuelnih političkih sporova, u svetlu bujanja teorija zavere, ostaje zabrinjavajući podatak da je relativno veliki broj građana Srbije, usled neobrazovanosti i nedovoljne informisanosti, pokazao izraženu sklonost ka verovanju u najneverovatnije priče, što ih čini potencijalno lakim plenom prevejanih demagoga. Iako tek ostaje da se vidi da li će pokazna vežba sa poplavama postati standardna polazna tačka i obrazac za buduće delovanje populista raznih vrsta, već sada je potpuno jasno da se rešavanju tog problema mora prići na sistematski i krajnje ozbiljan način. Pored bolnih ekonomskih i društvenih reformi, izvesno je da će od rezultata prosvetiteljske funkcije obrazovnog sistema, kulturnih institucija i medija u velikoj meri zavisiti brzina napredovanja Srbije ka poželjnom statusu moderne evropske države.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

U Srbiji privedeni ljudi optuženi za širenje panike, eksperti kažu da su građani obavještavali o stanju u ugroženim mjestima tokom poplava.

29 May 2014
Više iz rubrike Piše
POPULARNO