Obamina mora – sramna mrlja Guantanamo

Piše: Boško Jakšić

Gotovo pet godina je prošlo od kako je američki predsednik Barack Obama na kairskom univerzitetu govorio o “novom početku” u odnosima SAD-a sa muslimanskim svetom, a ispostavlja se da njegova administracija nije ispunila neka od ključnih obećanja: od rešavanja palestinsko-izraelskog konflikta, do likvidacije zatvora Guantanamo na Kubi. Ali, za razliku od bliskoistočnog sukoba, pritisnutog otporima jedne, druge ili obe strane, Obamin najveći problem kada je reč o kontroverznom simbolu rata protiv terorizma je američki Kongres.

Republikanska većina u Predstavničkom domu nedavno je prilično ubedljivom većinom glasova (247:177) odbacila amandman po kome bi bila ukinuta zabrana prebacivanja zatvorenika u SAD i zatvaranje Guantanama od 2017. godine. Tako, 12 godina od kako su prvi zatvorenici stigli u Guantanamo, njih 154 i dalje ne zna koliko će biti utamničeni i da li će im ikad biti suđeno. Logor poznat kao “Gitmo”, simbolizovan jarko narandžastom bojom zatvoreničkih odela, i dalje izaziva oprečna reagovanja.

Dvanaest godina od kako su prvi zatvorenici stigli u Guantanamo, njih 154 i dalje ne zna koliko će biti utamničeni i da li će im ikad biti suđeno.

Administracija Georga W. Busha smatrala ga je vitalnim oruđem rata protiv terorizma. To i danas misle mnogi republikanci u Kongresu, koji se protive zatvaranju i prebacivanju zatvorenika za SAD, jer smatraju da postoji opasnost da ih neki američki sudija oslobodi, čime bi postali pretnja nacionalnoj sigurnosti. Kritičari tvrde da je “Gitmo” pravni i politički debakl istorijskih proporcija, pravna “crna rupa”, u koju su osumnjičeni zatvorenici ubačeni bez podizanja optužnica, da bi bili mučeni, eventualno suočeni sa vojnim tribunalima ili sasvim neizvesnom dužinom zatočeništva.

Više nije održiv

Neke stvari su se pod pritiskom javnosti menjale. Tokom 2004. godine američki Vrhovni sud saopštio je da federalni sudovi imaju pravo da saslušaju osumnjičene, koji su prvi put mogli da vide svoje advokate. Potom je poseban zakon iz 2006. godine odobrio suđenja pred vojnim tribunalima – ukoliko ima dokaza, ali i neograničeni pritvor – ukoliko ih nema. Zakon je zabranio “surov” ili neljudski tretman, ali dopustio problematične tehnike ispitivanja američke Centralne obaveštajne službe i suzio primenu Ženevskih konvencija o zatvorenicima.

Takve odredbe ne samo da nisu zadovoljile kritičare, već su i neke najbliže američke saveznike, poput Velike Britanije, navele da zatraže zatvaranje Guantanama. Amnesty International je na petu godišnjicu osnivanja logora saopštio: “Guantanamo Bay je simbol nepravde i zloupotreba. Mora da bude zatvoren.” George W. Bush je bio uporan: “Ovaj program je jedan od najuspešnijih bezbednosnih napora u američkoj istoriji… Amerika reafirmiše našu odlučnost da dobijemo rat protiv terorizma.”

Amnesty International je na petu godišnjicu osnivanja logora saopštio: ‘Guantanamo Bay je simbol nepravde i zloupotreba. Mora da bude zatvoren.’

Iako je američki Vrhovni sud pitanje Guantanama nedvosmisleno stavio pod jurisdikciju Kongresa i sudova, Obamina administracija godinama pokušava da isposluje zatvaranje Guantanama i ublaži stroge restrikcije na premeštanje zatvorenika u druge države. Aktuelni predsednik SAD-a uveren je da “Gitmo” više nije održiv. S proleća 2013. godine uklonio je zabranu premeštanja zatvorenika u Jemen, odakle je dolazilo više od polovine tadašnjih 166 zatvorenika. Imenovao je i posebnog predstavnika State Departmenta koji treba da koordinira proces zatvaranja Guantanama.

Militantna kongresna većina

Nema sumnje da, posle svih optužbi za torturu, nelegalno držanje zatvorenih bez suđenja ili prošlogodišnje serije štrajkova glađu, prisilnog hranjenja, stanar Bele kuće iskreno pokušava da spere ono što mnogi nazivaju “mrljom” na teksturi zemlje lidera slobodnog sveta. Obama je poslednji veliki govor u kome je ponovio nameru o zatvaranju Guantanama održao maja 2013. godine. Tada je pred Amerikance izašao s pitanjem: “Da li je to [Guantanamo] što smo mi?”

Iako se pokazuje da Al-Kaida nije “ljuštura od onoga što je bila ranije”, kako je to prošle godine rekao Obama, i iako događaji po Jemenu, Pakistanu ili Nigeriji pokazuju da nije vreme za obustavu globalnog suprotstavljanja terorizmu, opstanak Guantanama u sadašnjoj formi ima sve manje opravdanja. “Došao sam do toga da Guantanamo i vojne komisije posmatram kao duboke i sramne mrlje na reputaciji Amerike kao zemlje koja se bori za slobodu i pravdu svih”, zaključio je oktobra 2007. godine američki vazduhoplovni pukovnik Morris Davis, koji je do tada bio – glavni tužilac u Guantanamu. Dovoljno.

‘Došao sam do toga da Guantanamo i vojne komisije posmatram kao duboke i sramne mrlje na reputaciji Amerike kao zemlje koja se bori za slobodu i pravdu svih.’

Obama je izvukao Amerikance iz iračkog grotla, a do kraja 2014. godine povlači svoje i NATO vojnike iz Afganistana. Upravo napuštanje afganistanskog ratnog fronta daje povod za ukidanje Guantanama, jer tamo su smešteni osumnjičeni pripadnici Al-Kaide. Obami ističe drugi i poslednji mandat. Ukoliko želi da ostane “predsednik mira”, morao bi Iraku i Afganistanu da priključi i zatvaranje Guantanama, da posezanjem za vetom, na koji ima pravo, zaobiđe militantnost kongresne većine, ispuni davno dato obećanje i ukloni “sramnu mrlju”. Hoće li imati hrabrosti da to učini?

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera