Šta bi Tesla rekao o tome?

Patrijarh je jači od zakona i od države, pod njegovim svodom u Hramu Svetog Save vjernicima niko ništa ne može, piše autorica (Al Jazeera)
Patrijarh je jači od zakona i od države, pod njegovim svodom u Hramu Svetog Save vjernicima niko ništa ne može, piše autorica (Al Jazeera)

Piše: Ratko Femić

Odluka je doneta! Urna sa pepelom Nikole Tesle biće preneta iz muzeja koji nosi njegovo ime u portu Hrama Svetog Save na Vračaru, gde će stajati u podnožju spomenika jednom od najvećih umova sveta svih vremena. Biće identičan monumentu otkrivenom pre nekoliko meseci u Njujorku. 

Kako je odluka doneta, tako je posle pritiska javnosti i zamrznuta. Bio je to jedan od manevara iz domena APP-a (ako prođe, prođe) strategije, za kojom predstavnici vlasti, lišeni liderskih osobina, posežu u raznim prilikama. Kad se, umesto fanfara-aplauza suoče sa zvižducima i dlanovima stegnutim u pesnicu, onda spuste uši i prelaze na drugu temu, kao da se ništa nije desilo.

Uprkos zamrzavanju odluke o premeštanju, nekih 1.000 građana organizovanih u građansku inicijativu „Ostavite Teslu na miru“, koja je na svojoj Facebook stranici okupila više od 35.000 ljudi, održala je protest ispred Muzeja Nikole Tesle, tražeći da se ova odluka ukine.

Urna genija iz Like stoji u muzeju još od 1957. godine, gde je iz Amerike prebačena voljom njegovih srodnika i naslednika. S obzirom na to da Tesla nije izrazio želju gde i kako da bude sahranjen, 70 godina od njegove smrti rodila se sumnja da li bi on baš želeo da bude na muzejskom postolju, a to, kažu zagovornici premeštanja, ne priliči jednoj takvoj veličini.

Kako li se samo toga neko ranije nije setio? Trebalo je toliko vremena da pepeo čuči na polici u muzeju, okružen nacrtima, izumima, munjama i svim onim čime se Tesla celog života bavio i što, ubeđeni su inicijatori selidbe, mora da mu je dojadilo.

Dogovor SPC-a i države

O prenosu urne dogovorili su se i potpisali sporazum u Beogradskoj patrijaršiji patrijarh srpski Irinej, ministarka Vlade u ostavci Zorana Mihajlović i predsednik Privremenog organa uprave Beograda Siniša Mali. I otkud baš ovo dvoje da predstavljaju vlast, kad se zna da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, uz onoliki minuli rad u pogrebnom preduzeću, najkompetentniji o pitanju sahrana i posmrtnih ostataka.

Privremena uprava Beograda, a ni ministarka energetike u ostavci, niti imaju pravo na ovakve odluke, niti su nadležni, niti su nekoga pitali. Dogovorili se crkva i država, a srodnike ko šiša.

“Svako premeštanje Teslinog pepela mora imati moju saglasnost, kao najbližeg živog srodnika”, revoltirano je poručio Vilijam Terbo (Trbojević), praunuk Tesline sestre Angeline, kada je čuo šta se sprema.

Želja Milice Trbojević, kćerke Tesline sestre Angeline i naslednice Teslinog sestrića Save Kosanovića, bila je da urna bude u muzeju. Tesla nije imao potomstvo, ali je po zakonu, srpskom i američkom, imao naslednike, tako da porodična želja ima da se poštuje.

No, nije to baš tako jednostavno kad se umešaju srpski državni činovnici koji su stručni i za nasledno pravo, pravdu i nepravdu i za upokojenje duše i pogrebne obrede, a naročito tužbalice. Videće se, ako bude reprize Tesline sahrane, da od članova Vlade boljih narikača nema. Eto, državni činovnik, zamenik direktora Kancelarije za dijasporu, kaže da će premeštanjem urne biti ispravljena nepravda prema naučniku koji nikada nije izrazio želju da bude kremiran. Ali, Tesla nije izrazio ni želju da ne bude kremiran, niti da ga šetaju od muzeja do Hrama.

Toliko je naučniku sopstvena sahrana bila bitna da je za života nije pominjao, a kad je umro ljudi nisu mogli da ga pitaju. I eto nepravde koju su Tesli naneli njegovi srodnici, a ispraviće je Mali iz Privremenog organa i Štrumfeta iz Vlade.

“Svako premeštanje Teslinog pepela mora imati moju saglasnost, kao najbližeg živog srodnika”, revoltirano je poručio Vilijam Terbo (Trbojević), praunuk Tesline sestre Angeline, kada je čuo šta se sprema.

Njegova želja je da Teslini posmrtni ostaci ostanu u Muzeju, ali stav crkve je da je najpogodnije mesto za Teslu baš u porti Hrama Svetog Save.

Turistička atrakcija

SPC se izrazito protivi kremiranju pokojnika, jer to narušava dogmu o vaskresenju tela, ali sada ne smeta da pepeo naučnika bude u porti pravoslavne bogomolje. Napraviće izuzetak, baš zbog toga što je kremiran, ne svojom voljom. Patrijarh kaže da se nada da će spomenik naučniku biti brzo podignut i da će građanima biti dodatni razlog da posete hram na Vračaru. Veliki Tesla treba da bude dodatni razlog posete hramu. Još ako bi oko kupole hrama sevale Tesline munje, bila bi to prava turistička atrakcija.

A zašto bi stav SPC-a o mestu za Teslinu urnu uopšte bio bitan?

Teslin otac bio je sveštenik SPC-a, ali kako to može da bude razlog da neko bude sahranjen u crkvi. Otac je hteo da ga da u bogosloviju, ali genije iz Smiljana nije želeo da nastavi očevim stopama, već je ceo svoj život posvetio nauci i naučnom metodu u čijoj osnovi je logika, a ne crkvenoj dogmi, koja je potpuna suprotnost.

Kad je Tesla jedini put došao u Beograd, gde se zadržao tridesetak sati, 20. maja (po starom kalendaru), odnosno 1. juna 1892. godine, posle prijema kod kralja Aleksandra Obrenovića obišao je, ne crkvu, već Narodni muzej i Veliku školu. Celog života je eksperimentisao, pronalazio, otkrivao, ispitivao, a sada bi mogao da završi u dvorištu crkve koja veruje da je svet stvoren pre nekih 6.500 godina.

Nije valjda premeštanje urne najviše što država može da uradi da zadrži mlade naučnike koji svake godine napuštaju Srbiju u potrazi za izvesnijom budućnošću. 

Teško je reći da li je bio ateista, ali sigurno nije bio posvećen religiji, već svom radu. Čak je jednom prilikom govoreći o veroispovesti rekao da on veruje u jednog Boga koji nije opisan u religijama, ali da je najbliži budizmu.

Nije sporno da se širom sveta zaslužni ljudi, među njima i naučnici, sahranjuju u dvorištima bogomolja. Isak Njutn i čak Čarls Darvin, koji je bio agnostik, sahranjeni su u Vestminsterskoj opatiji (Westminster Abbey), a Vuk Karadžić i Dositej Obradović više su nahvatali bačenih bidermajera u porti Saborne crkve u Beogradu, nego uparađene udavače koje ih svakog vikenda dobrano izgaze dok se guraju da uđu u kadar sa mladencima. 

Nedostatak zdravog razuma

Ali, šta fali muzejima, pogotovo što Teslina adresa poslednih 67 godina nikome nije smetala. I poslednji izdah Tomasa Edisona zapečaćen u epruvetu se čuva u Fordovom muzeju.

Zašto je teško poštovati volju Teslinih naslednika?

Jeste da je predizborna kampanja i da tada ljudi pobenave i imaju potrebu da se slikaju i potpisuju svašta, da se trpaju svuda, al’ ne ide baš da se preko Teslinog pepela skupljaju politički poeni. Nije valjda premeštanje urne najviše što država može da uradi da zadrži mlade naučnike koji svake godine napuštaju Srbiju u potrazi za izvesnijom budućnošću ili to rade zato što uživaju u parastosima, opelima, nosanju moštiju, pepela i ostalih posmrtnih ostataka kojim se bave zagrobne strukture.

“Knjige braćo moja, knjige, a ne zvona i praporci“, napisao je Dositej Obradović u delu „Sovjeti zdravoga razuma”, objavljenom 1784. godine. Mudri prosvetitelj i posle toliko godina je aktuelan, jer izgleda da nam hronično nedostaje baš – zdrav razum.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Blizu hiljadu ljudi učestvovalo je na protestima ispred Muzeja Nikole Tesle u Beogradu. Razlog je sporazum o izmještanju urne tog velikog naučnika u portu Hrama Svetog Save, koji su aktualne republičke i gradske vlasti prije sedam dana potpisale sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Protest je organiziran na inicijativu grupe građana preko društvenih mreža. Prilog Anne Marie […]

Više iz rubrike Piše
POPULARNO