Šarić kao anestezija

Piše: Ratko Femić

Kurtoaznim pozdravom “Dobar dan”, izgovorenim u pritvorskoj jedinici Specijalnog suda, završena je četvorogodišnja izbeglička odiseja osumnjičenog balkanskog narko-bosa Darka Šarića, čoveka kome se na pleća stavlja krijumčarenje 5,7 tona kokaina i najmanje 22 miliona opranih evra u Srbiji.

Seljakao se neosuđeni narko-bos po Južnoj Americi iz zemlje u zemlju, ali nije znao da je 13. juna prošle godine prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić oformio neku malu grupu operativaca, tehničara i žbirova. Pošto su ga trinaestojunci u stopu pratili, dojadilo mu i “belo” i novac te je rešio da bezuslovno vrati mandat balkanskog kralja kokaina. Jeste da je ovog uglednog beogradskog kafedžiju jurila i bivša vlast, al’ ne ova bivša koja ga je uhvatila, nego ona bivša (Borisa Tadića) u čije je vreme i počela akcija “Balkanski ratnik” – ali, eto, nije im se dalo.

(Ne)povjerenje u MUP

Teško je poverovati da čovek poput najčuvenijeg živog Pljevljaka ne traži da zaštiti neki svoj interes, ali dobro, neke stvari uvek ostanu predmet spekulacija, a važno je da je Darko iza brave, da ne slušamo više o njemu kad god negde zaškripi.

Nema druge nego da Malezija iznajmi Vučića na nekoliko dana da reši tu situaciju sa nestalim avionom. Otkako je on preuzeo koordinaciju nad srpskim bezbednosnim službama, odmetnici se sami prijavljuju. Mada je već bilo velikih industrijalaca zločina, poput Milorada Ulemeka Legije, koji su se predali zbog poverenja u vlast i nade u fer suđenje.

Vučić kaže kako “gospodin Šarić” neće moći da bude svedok saradnik. Gospodin, dakako. Nemamo baš gospode tog kalibra po našim zatvorima. Dakle, gospodinu će biti džaba šta god da propeva. Naravno, jer ima i političara koji bolje pevaju od njega. Ali, šta ako istraga pokaže da je Šarić imao šefa i da nije on bio “capo” organizovane kriminalne grupe? Tada bi mnogo toga moglo da se promeni.

A kako to da do sada Darko Šarić nije mogao da bude uhapšen?

U porukama zahvalnosti i nabrajanju ko je sve zaslužan za hapšenje Šarića, nije pomenut srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova, kojim rukovodi premijer Ivica Dačić, lider Socijalističke partije Srbije. To je ona partija koja je 2005. gudine u zakup izdala prostorije u zgradi u kojoj im je sedište saradnicima braće Darka i Duška Šarića za noćni klub Vanila. Zvuči pomalo kolumbijski, ali nije. To je autentična srpska priča.

Izgleda da je stvarno bilo sigurnije da se zaobiđe ne srpska policija, već Ministarstvo policije, koliko god to nekome bilo nerazumljivo. Nedavno je u prostorijama Uprave kriminalističke policije izjavu dao Branko Lazarević, bivši šef Dačićevog kabineta, osumnjičen da je Šarićevcima otkrio da su na specijalnim merama.

Poslovi u regionu

To što je utvrđeno da je curilo iz srpske policije ne znači da je crnogorska nešto bolja, već da je curilo odande odakle je imalo da curi. Crnogorska policija se, sem što su mu 2010. godine dozvolili dobijanje crnogorskog državljanstva, nije baš mnogo bavila Šarićem. Ono, jest, ali za neke druge stvari. Tu je on imao slobodan pristup i obali i bankama, svemu onome što je osnova za uspešno razvijanje kokainskog biznisa.

A i Milo Đukanović je 2010. godine, dok je ceo svet brujao o balkanskom narko-kartelu i Darku Šariću, opravdavao taj postupak crnogorskog MUP-a. Kao, tada nije bio osuđen, a oni valjda nisu imali nikakva operativna saznanja o svom zemljaku. Logično, Crnogorce je mrzelo da proveravaju čoveka koga je celi svet već bio krunisao za narko-bosa.

Poslovao je snalažljivi Pljevljak svuda gde je imao političkih veza: u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji i Slovačkoj. Finansirao je brojne kampanje partija u zemljama regiona, zajedno sa heroinskim narko-bosom Naserom Keljmendijem, a počeo je da nas žulja tek kad su našim vlastima pažnju na njega skrenuli SAD i Evropska unija.

Ne treba sumnjati da će biti rasvetljeni poslovi sa vlasnikom Delte Miroslavom Miškovićem, odnosno njegovim sinom Markom.

Ipak, Šarić je svoju imperiju širio po Srbiji i nije mogao da je izgradi bez podrške poslovnih i političkih krugova. Ali, pre nego što je pao, on je bio samo poslovni čovek, investitor koji se pojavio niotkuda i kada je udarila svetska ekonomska kriza te kada pare nisu imale banke, imao ih je on.

Novac dobijen prodajom narkotika plasirao je na tržište, nudeći u tom trenutku najpovoljnije kredite. Navodno, mnoge poznate firme i pojedinci postali su njegovi komitenti. Zato je sada teško reći da li je na smanjenu privrednu aktivnost u Srbiji više uticala kriza ili nedostatak Šarićevog novca, jer su se desili gotovo simultano.

Politički slučaj

Ovaj slučaj je, pre svega, politički, a Šarić je navodno još u avionu pomenuo dva političara koja su ga “prodala”. Ovo hapšenje je, bez sumnje, važan događaj, ali pitanje je koliko će duboko istraga ići i da li će se do kraja saznati pod čijim je političkim kišobranom bio.

Ne treba sumnjati da će biti rasvetljeni poslovi sa vlasnikom Delte Miroslavom Miškovićem, odnosno njegovim sinom Markom. Tom finansijskom avanturom već su se, osim domaćih istražilaca, bavili i eksperti iz Austrije i Holandije.

Ali, test za Vučića biće rasvetljavanje veze Darka Šarića i Stanka Subotića Caneta. Nebojša Jestrović, koga je Tužilaštvo Srbije optužilo da je bio zadužen za operacije pranja Šarićevog novca, bio je direktor Subotićeve firme Futura plus.

Svakako, ono što Šarić ispriča, može dobro da posluži i za diskreditaciju političkih protivnika.

Usred akcije “Balkanski ratnik”, kada je zaplenjeno više od dve tone kokaina u Urugvaju, u Ženevi su se sastali Jestrović, Subotić, Šarić i predstavnici firme ruskog tajkuna Olega Deripaske Ros pečat da bi razgovarali o prodaji Future plus Deripaski. Koji je tu bio interes Darka Šarića ako ne pranje novca?

Svakako, ono što Šarić ispriča može dobro da posluži i za diskreditaciju političkih protivnika. Hapšenje Šarića ne može da bude loša vest u bilo kojem smislu, ali koliko god da je to bilo teško da se izvede, izgleda da je lakše od popravljanja srpske ekonomije i standarda građana. Ne bi trebalo u toj euforiji zaboraviti na predizborna obećanja i prazne cegere građana.

Sada ćemo se baviti Šarićevim tenom, skrivanjem, koga je od političara prozvao i to tako može da potraje nekoliko nedelja, a ako se zakuva i malo više. Bolje je razmišljati o tome, nego o merama štednje ili riziku od krize javnog duga. Zatim će pažnja da nam se pomeri na formiranje vlade i tako možemo da zaboravimo na predizborna obećanja, smanjenje nezaposlenosti, šupljine u budžetu, milijardu kredita…

Šta nas sve čeka, Šarić mu dođe kao anestezija.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera