Srbi i izbori na Kosovu – kako država kaže

Piše: Jelena Milić

Posle nedavnog dogovora predsednika i premijera Srbije sa srpskim funkcionerima koje je Vlada imenovala južno od Ibra o izlasku na izbore 3. novembra na Kosovu i formiranju zajedničke izborne liste, u Beogradu se na raznim mestima sve više priča o smeni predsednika četiri srpske opštine na severu Kosova zbog odbijanja da izađu na to glasanje koje organizuje Priština. Ovome je prethodila serija relativno nemuštih izjava državnog vrha Srbije da se mora učestvovati na spomenutim izborima i serija pohvala sa Zapada zbog tih izjava.

Sam proces priprema izbora ide dobro i pored očekivanog podizanja tenzija sa obe strane. Vrlo je bitno što je zapadna međunarodna zajednica jasno rekla da će rezultati izbora važiti bez obzira na izlaznost. Generalni sekretar Vlade Srbije Veljko Odalović izjavio je da je Beograd dostavio biračke spiskove za lokalne izbore na Kosovu za četiri srpske opštine na severu, dok za opštine južno od Ibra već postoje spiskovi koje su sastavile kosovske institucije.

Milović: ‘Očigledno je da tek predstoje pritisci i spinovanja pričom da predsednici opština na severu KiM-a ne žele da sprovode državnu politiku.’

Vlada Srbije je najavila da će severu dati još nekoliko dana za razmišljanje, a ukoliko odgovor i dalje bude negativan najverovatnije će raspustiti organe u ove četiri opštine i uvesti privremena veća. Iako sa severa poručuju da bi to bio još jedan protivzakonit i protivustavni potez, vlast je tu potpuno “pokrivena” Zakonom o lokalnoj samoupravi. Ovaj propis predviđa da se privremena uprava može uvesti u opštinama u kojima je odbornicima istekao mandat, ukoliko skupština ne održi sednicu duže od tri meseca ili ukoliko ne usvoji budžet.

Jedan od najuticajnijih “lidera” sa severa Dragiša Milović, predsednik Opštine Zvečan, ne slaže se da postoje osnovi za sve izvesniju smenu. “Očigledno je da tek predstoje pritisci i spinovanja pričom da predsednici opština na severu KiM-a ne žele da sprovode državnu politiku. Ne znam samo da li je razlog za najavljene smene predsednika opština i načelnika okruga koji je u mandatu to što neće da izađu na izbore koje je raspisala predsednica samoproglašene kosovske države, koju Vlada Srbije odbija da zvanično prizna. Drugo je pitanje da li neko želi da rasformira skupštine opština na severu KiM-a, za šta se, prema važećem zakonu, nije stekao nijedan od tri potrebna uslova. Građani moraju da znaju da će ako 3. novembra izađu na izbore sve srpske institucije – opštine, zdravstvo, prosveta – preći pod vlast Prištine… Ustavno je pravo svakog građanina da po sopstvenoj volji odluči da li hoće ili neće da glasa”, upozorava on.

Legalitet u amorfnom stanju

Bez obzira na Milovićevu pogrešnu politiku, ovakve pravne situacije su zaista nezgodne i vreme je da se raspetljaju jednom zasvagda. Srbi sa severa podneli su zahtev Ustavnom sudu Srbije da se izjasni da li se učešćem na lokalnim kosovskim izborima koje organizuje Priština krši Ustav Srbije, što je jedan od zaključaka Privremene skupštine AP KiM-a. Odugovlačenje odluka Ustavnog suda Srbije i po prethodnim zahtevima koje je podnela Demokratska stranka Srbije govori da je Srbija, pa i zapadna međunarodna zajednica, po načinu delovanja još u tranziciji i daleko od uređene države sa nezavisnim institucijama, jasnom podelom vlasti i vladavinom prava. Legitimitet je još uvek neretko jači i bitniji od legaliteta, jer su izvori legaliteta i dalje u amorfnom stanju.

Ovo je apsurdno i najači argument da se Srbija što pre sabere i prihvati novu realnost na Kosovu, ne samo retorički, već, pre svega, u svojim osnovnim aktima, od Ustava nadalje. U prilog ovome je i okolnost da se očekuje da bi, ukoliko bude “disciplinovanja” severa, Beograd najpre mogao da “kazni” načelnika Kosovsko-mitrovačkog okruga, iako je Radenka Nedeljkovića na tu dužnost Vlada Srbije imenovala na osnovu izbora na konkursu.

Domovi zdravlja u Gračanici i Severnoj Mitrovici su mnogo više od lekarske ustanove, oba su veliki centri distribucije finansija koje stižu iz Beograda.

Proces disciplinovanja severa već je, ustvari, počeo, južno od Ibra, smenom Rade Trajković, direktorke gračaničkog Doma zdravlja. Ona je izjavila da ju je smenila Socijalistička partija Srbije, u čijem je mandatu Ministarstvo zdravlja. I tako je jedan od glavnih zagovornika učešća Srba na predstojećim lokalnim izborima na Kosovu na jedinstvenoj srpskoj listi SPS smenio Radu Trajković, rodonačelnika i glavnog, reklo bi se i relativno uspešnog realizatora Jedinstvene srpske liste na Kosovu i hrabrog promotera učešća Srba u kosovskim institucijama.

Ovih dana se mogu čuti upozorenja na opasne mrlje u profesionalnoj i političkoj biografiji njenog naslednika, sada kadra SPS-a doktora Alekse Andrejevića. Ne treba, naravno, smetnuti s uma da je taj dom zdravlja, kao i onaj u Severnoj Mitrovici, koji je dugo godina bio uporište DSS-a, a odnedavno mu je na čelu kadar Srpske napredne stranke, mnogo više od lekarske ustanove. Oba su veliki centri distribucije finasija koje stižu iz Beograda. Otud je najnovija mera smene ne samo Rade Trajković, već i drugih načelnika domova zdravlja po Kosovu koji se finasiraju iz Srbije, način da SPS ojača prilično uzdrmanu partijsku infrastrukturu na Kosovu, o čemu se u Beogradu malo zna i priča, koja je skoro podeljena po sredini u vezi s tim da li treba učestvovati na predstojećim loklanim izborima.

Kontrola i osećanja

Ova tenzija u SPS-u dešava se istovremeno sa onom koju je uzrokovala rekonstrukcija u Vladi Srbije. Milutin Mrkonjić, ministar saobraćaja, bez obzira na svu ljubav i poštovanje prema Slobodanu Miloševiću i bez obzira na podrušku Dragoljubu Milanoviću, bivšem direktoru Radio-televizije Srbije, nažalost, u Srbiji 2013. godine ima dosta široku biračku bazu u okviru samog SPS-a. Procenjuje se da će se njegovo povlačenje iz Vlade Srbije negativno odraziti na rejting SPS-a na sledećim izborima.

Očito je da se disciplinovanje ne samo Srba sa severa Kosova, već i onih južno od Ibra, ne tiče samo toga da li treba ili ne učestvovati na predstojećim izborima, već, pre svega, kako. Zajednička srpska lista već postaje nova mantra, novi način represije Srbije nad građanima Kosova srpske nacionalnosti i nad političkim organizacijama koje su se odranije ohrabrile da učestvuju u radu kosovskih institucija. One su se već i ideološki profilisale kao liberalne ili socijaldemokratske, što je najbolji put uspostavljanja političkog sistema koji će garantovati i građanska i manjinska prava, a ne političko organizovanje samo na osnovu nacionalne pripadnosti ili lojalnosti Beogradu.

Vlada Srbije zna da je dobro što će na izborima moći da glasaju Srbi rođeni na Kosovu, ali javnosti prećutkuje da će to pravo imati i Albanci koji trenutno ne žive na severu Kosova.

Nažalost, ovakav odnos Vlade Srbije o tome kako učestvovati na predstojećim izborima govori dosta o tome da joj je bitnije koliku će kontrolu moći da ostvari nad budućom zajednicom opština, nego koliko građani u svojim loklanim sredinama, bez obzira na to da li su Srbi ili Albanci, mogu da počnu da ih osećaju kao svoje sredine i odlučuju o problemima koji ih se tiču. Vlada Srbije zna da je dobro što će na izborima moći da glasaju Srbi rođeni na Kosovu, ali javnosti prećutkuje da će to pravo imati i Albanci koji trenutno ne žive na severu Kosova, naprimer.

Dačić kao Ranković

Euforiju o istorijskom Briselskom sporazumu i strateškoj promeni orijentacije Ivice Dačića i Aleksandra Vučića ka modernizaciji Srbije treba i dalje obuzdavati i fokusirati se na realne procene njihovih dela i govora. Dačić, premijer i ministar policije, usred svih ovih dilema, pre neki dan je, povodom 30 godina od smrti, odao počast  svom “kolegi” Aleksandru – Leki Rankoviću, nekadašnjem ministru policije velike Jugoslavije, osnivaču zloglasnih OZNA-e i UDB-e, čoveku poznatom po brutalnom odnosu prema Albancima na Kosovu.

Evo šta je Dačić tom prilikom rekao: “Dugogodišnji ministar unutrašnjih poslova Ranković ostavio je dubok trag u organima bezbednosti… Ranković je na Brionskom plenumu razrešen svih funkcija, kasnije isključen i iz Saveza komunista, a suština njegove smene nisu bile lažne optužbe o prisluškivanju Tita, nego politika usmerena protiv interesa srpskog naroda i Srbije. Država do sada nije posvećivala pažnju Rankoviću, a srpski narod je o njemu najbolje iskazao mišljenje na sahrani, na kojoj je bilo više od 100.000 ljudi… Srbi sa KiM-a s velikim poštovanjem govore o Rankoviću.”

Ivica Dačić je, povodom 30 godina od smrti, odao počast  svom “kolegi” Aleksandru – Leki Rankoviću, čoveku poznatom po brutalnom odnosu prema Albancima na Kosovu.

“Premijer je ovim potezom hteo da pošalje poruku Srbima na Kosovu, ali i strancima, da Srbija nikad neće odustati od pokrajine i našeg naroda koji dole živi, ali i da Srbi na KiM-u treba uvek da slušaju ono što im država kaže. Ranković uživa veliko poštovanje Srba na Kosovu i ovo je bio Dačićev način da, odajući mu počast, poruči narodu da je država uz njih”, ocenio je Dačićev govor izvor beogradskog tabloida Kurir blizak premijeru. Kurir je, inače, itekako blizak aktuelnoj vlasti.

Uvek slušati ono što država kaže… Dok evropski zvaničnici poručuju da od septembra očekuju ubrzavanje evrospkih integracija Srbije…

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera