Kosovo već iščekuje netipično vrelu zimu
Piše: Agron Bajrami
Politička scena na Kosovu skoro da ključa. Razloga ima mnogo, no odlučujući faktor zbog kojeg su se podigle političke tenzije je proces pregovora između Prištine i Beograda, a pre svih Zakon o amnestiji, o kojem su se usaglasili premijeri Hashim Thaci i Ivica Dačić Prvim dogovorom o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, postignutim 19. aprila u Briselu.
Posle ratifikacije takozvanog Prvog dogovora – što podrazumeva da je reč samo o prvome od mnogih koji se tek trebaju postići – Parlament Kosova je 11. jula izglasao i kontroverzni Zakon o amnestiji, koji je jedna od 15 tačaka usaglašenijh tokom briselskih pregovora između kosovskog premijera Hashima Thacija i srpskog mu kolege Ivice Dačića, uz posredovanje visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i sigurnost Catherine Ashton.
No, iako je više od dve trećine poslanika glasalo za Zakon o amnestiji, ukljućujući dve od tri veće opozicione partije, najveći deo javnog mnjenja se glasno i aktivno protivio amnestiji, koju mnogi još smatraju teškim udarcem protiv pravnog i ustavnog poretka Kosova.
‘Opraštanje greha’
Jer, uprkos tome što je amnestija inicirana idejom da se Srbima na severu “oproste gresi” protiv nezavisnog Kosova u zamenu za integraciju, Thacijeva Vlada je u Parlament poslala zakon koji amnestijom obuhvaća ne samo sever Kosova i Srbe, već celu teritoriju i sve građane Kosova bez obzira na etničku pripadnost. Istovremeno, lista krivičnih dela koja se praštaju je duga i raznovrsna, ostavljajući veliki prostor da od amnestije profitiraju mnogi albanski i ostali prestupnici.
Među krivična dela koja se amnestiraju ovim zakonom, osim napada na ustavni poredak Kosova, poziva na otpor, špijunaže i oružane pobune, spadaju i nezakonita obavljanja medicinske i farmaceutske delatnosti, podmetanje požara, uništenje ili oštećenje imovine, neovlašćeno posedovanje oružja, zloupotreba ekonomskih ovlašćenja, nedozvoljena trgovina, izbegavanje poreza, krijumčarenje robe, neplaćanje carinskih obaveza, ugrožavanje javnog saobraćaja, falsifikovanje dokumenata i huliganizam.
Uprkos svemu tome, Zakon o amnestiji je imao veliku podršku međunarodnog faktora, uključujući Evropsku uniju i Vladu SAD-a, uglavnom zato što su insistirali na tome da je to preduslov za izgradnju novih pozitivnih odnosa sa Srbijom i samim Srbima na severu Kosova i postizanje istorijskog pomirenja Albanaca i Srba.
No, iako je više od dve trećine poslanika glasalo za Zakon o amnestiji, ukljućujući dve od tri veće opozicione partije, najveći deo javnog mnjenja se glasno i aktivno protivio amnestiji, koju mnogi još smatraju teškim udarcem protiv pravnog i ustavnog poretka Kosova.
No, protivnici smatraju da je ideja opšte amnestije neprihvatljiva ne samo iz političkih, već i pravnih i etičkih razloga; velika većina na Kosovu vidi ovaj korak kao potpuno neprincipijelan pokušaj da se u ime pomirenja izvede ne amnestija, već amnezija prošlosti.
U Parlamentu se protiv amnestije veoma glasno borio pokret Samoopredeljenje Albina Kurtija, a civilno društvo je organizovalo proteste ispred Parlamenta i kad je postalo jasno da će Zakon biti izglasan inicirana je peticija protiv Zakona, koju je za samo nekoliko dana potpisalo skoro 13 hiljada građana Kosova.
Peticija kojom se traži da se Zakon o amnestiji vrati na razmatranje i promenu u Skupštini predata je predsednici Atifeti Jahjaga, dok je pokret Samoopredeljenje predao zvaničan zahtev Ustavnom sudu da preispita ustavnost izglasanog Zakona. Ustavni sud Kosova opomenuo je predsednicu Jahjaga da ne potpisuje Zakon dok Sud ne oceni ustavnost, jer bi njegovo stupanje na snagu bez ocene ustavnosti bilo – protivustavno. Time je Ustavni sud efektivno demantovao premijera Kosova Thacija, koji je u zadnjoj rundi razgovora sa Dačićem i Ashtonovom prošle srijede u Briselu informisao EU i Srbiju da je amnestija završena stvar.
Uprkos preprekama
Argumenti protiv amnestije su raznovrsni i svakojaki. Neki su protiv bilo kakve amnestije, dok se drugi protive široko definisanoj amnestiji.
Protiv ove amnestije su čak i oni koji smatraju da je integracija Srba sa severa nemoguća bez neke vrste oprosta i pomirenja. Takvi govore da je amnestija logična tek na kraju procesa i kad krajnji dogovor o severu bude postignut ili čak kad Srbija bude priznala Kosovo kao nezavisnu državu.
Za druge je neprihvatljivo da se amnestija koristi kako bi se legalizovale paralalene strukture vlasti na severu Kosova, koje još drže ovaj dio teritorije pod kontrolom. Jer jedno je da se prestupnik amnestira, a drugo da on bude integrisan u strukture vlasti i države, kao što predviđa dogovor između Thacija i Dačića.
S druge strane veliki deo javnosti zgražava se pred mogućnošću koju amnestija ostavlja raznim kriminalnim elementima među kosovskim Albancima da izbegnu pravdu. Sumnja se da je dio političkog establišmenta – prije svih Thacijeva Demokratska partija Kosova, koja je na vlasti od 2007 godine, dosta dugo bio financiran i održavan ilegalno stečenim novcem i protivzakonskim strukturama sigurnosti, koje su često delovale na kriminalan način.
Ovakve sumnje smatraju osnovanima čak i mnogi međunarodni zvaničnici na Kosovu, dok EULEX, misija EU-a na Kosovu za vladavinu prava, ima pune ruke posla sa slučajevima organizovanog kriminala u kojima su direktno ili inirektno povezani rangirani ljudi na vlasti. Momentalno su osuđeni pred sudom ili pod istragom za teška krivična dela desetine zvaničnika Thacijeve partije, mada takvih ima dosta i u ostalim partijama, uključujući opozicione.
No, protivnici smatraju da je ideja opšte amnestije neprihvatljiva ne samo iz političkih, već i pravnih i etičkih razloga; većina na Kosovu vidi ovaj korak kao potpuno neprincipijelan pokušaj da se u ime pomirenja izvede ne amnestija, već amnezija prošlosti.
Isto tako, u Zakonu se eksplicitno napominje da ovakva opšta amnestija, kojom se obuhvaća celo stanovništvo i teritorija Kosova, a nema čak ni vremenski limit, obuhvaća i određena krivična dela predviđena Uredbama misije Ujedninjenih nacija na Kosovu (UNMIK), pa čak i Krivičnim zakonikom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Mnogima nije jasno zašto amnestija nije mogla da bude predsednička – tako što bi se premijeri dogovorili koga (od Srba na Kosovu) treba i zašto amnestirati, pa bi predsednica Kosova njih amnestirala u ime normalizacije odnosa sa Srbijom i integracije severa Kosova.
Ostalima nije jasno zašto i međunarodni faktor – EU i SAD – podržava amnestiju kojom bi pravdi izmakli čak i obični kriminalci koji su profitirali od situacije konflikta na severu, te zaradili milione delovanjem koje je protivzakonito i na Kosovu i u Srbiji.
No, jasno je da će Zakon o amnestiji na Kosovu, uprkos ustavnim preprekama, uskoro stupiti na snagu na ovaj ili onaj način, jer postoji enormna politička presija (Brisela) da se to uradi, pošto je to dio dogovora Thaci-Dačić.
Letnje temperature
Ustvari, amnestija se na neki način već primjenjuje i to još prije nego što je Parlament izglasao Zakon. Dokaz tome jeste da je Vlada Kosova, shodno dogovoru sa Srbijom, već na novostvorenu dužnost komandanta policije za region severa Kosova imenovala Nenada Đurića, uprkos tome što je on bivši pripadnik Srpske policije iz vremena Slobodana Miloševića i koji je pre dve godine bio suspendovan iz Policije Kosova, a njegovo se ime pojavljuje u istragama organizovanog kriminala na severu i kao saradnika Zvonka Veselinovića, notornog švercera i kriminalca sa severa Kosova.
Dok će mnogi čekati da vide kako će amnestija biti iskorišćena i koliko će sumnje o njenoj zloupotrebi biti opravdane, tenzija stvorena u vezi s amnestijom jasno pokazuje da se politička karta Kosova polako menja. Jer situacija sa amnestijom i ratifikacijom dogovora između Kosova i Srbije je lansirala Kurtijevo Samoopredeljenje kao jedinu pravu političku opoziciju Thacijevoj vlasti, dok je civilno društvo počelo mnogo aktivnije boriti se za socijalne i političke kauze – od demonstracija zbog visokih cena struje, do peticija protiv amnestije.
Sa lokalnim izborima predviđenima za 3. novembar i parlamentarnim, sudeći po svemu za sledeće proleće, osim letnjih temperatura, podignutih iznad očekivanja od strane amnestije, Kosovo se polagano sprema za netipično vrelu zimu.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera