Precizno dozirana evropska nagrada Beogradu

Srbiji po prvi put iz Brisela ništa nije poklonjeno (AFP)
Srbiji po prvi put iz Brisela ništa nije poklonjeno (AFP)

Piše: Marko Matić

Srbija je napokon dočekala dan koji se može označiti ulaskom u predvorje članstva u Evropskoj uniji. Lideri zemalja članica EU doneli su odluku da pristupni pregovori sa Vladom Srbije započnu najkasnije u januaru 2014. godine do kada bi Evropska komisija trebalo da pripremi odgovarajući pregovarački okvir i podnese ga na odobrenje najvišem telu Unije.

Takvom diplomatskom formulacijom zaključaka lidera zemalja članica EU, donekle je ublažena nepobitna činjenica da će, kako u odluci o neposrednom početku pregovora, tako i u svim njihovim kasnijim etapama, ponašanje zvaničnog Beograda biti pod stalnim nadzorom Brisela, uz mogućnost da, u slučaju bilo kakvog odstupanja od dogovornog, pregovori u svakom trenutku budu zaustavljeni.

Iako je to hronično nepoverenje prema Beogradu deo nesrećnog nasleđa iz ne tako svetle prošlosti Srbije u poslednjih dvadesetak godina, beogradske vlasti će morati da nauče da žive s tom činjenicom.

Između euforije i malicioznosti

U oceni značaja i značenja dana koji je, u izjavama evropskih i srbijanskih zvaničnika, označen kao istorijski kako za Srbiju tako i za region Zapadnog Balkana, trebalo bi podjednako izbeći kako zamke nepotrebne euforije, tako i malicioznog umanjivanja njegovog stvarnog značaja.

Ono što se već na prvi pogled može uočiti u odluci lidera članica EU jeste kvalitativna razlika u odnosu na sve prethodne etape koje je Srbija prešla na svom evropskom putu.

Postizanje Briselskog sporazuma, početak njegove implementacije i intenzivna normalizacija odnosa sa Kosovom, definitivno je raskinula sve veze koje su do skora postojale između aktuelnih beogradskih vlasti i njihovih nekadašnjih nacionalističkih saveznika oličenih u Koštuničinoj Demokratskoj stranci Srbije, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i švercerskim klanovima sa severa Kosova.

Za razliku od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, predaje i kasnijeg odobravanja kandidature za članstvo u EU, Srbiji po prvi put iz Brisela ništa nije poklonjeno, već je, ma koliko to priznanje bilo uslovno, simbolično i protokolarno, svako slovo u zaključcima Evropskog saveta zasluženo ispravnim i hrabrim odlukama novih srbijanskih vlasti.

U dočaravanju predočenog zaključka dovoljno je samo prisetiti se pristupa koji je do pre samo godinu dana primenjivan u politici zvaničnog Beograda koji je sve svoje evropske pomake isključivo ostvarivao zahvaljujući stalnim ucenama i pretnjama odustajanjem od evropskih integracija do kojih bi, navodno, moglo doći u slučaju promene vlasti u Srbiji.

Brisel je tako, neretko stavljan u neprijatnu situaciju da su mu beogradski zvaničnici, usled svoje nesposobnosti i hroničnog deficita političke volje da se izlože riziku rešavanja gorućih problema, redovno prebacivali odgovornost za eventualni neuspeh evropskog puta Srbije i posledičnu destabilizaciju, još uvek rovitog, regiona.

Period od 2003. godine pa sve do promene vlasti u Beogradu u maju 2012. godine, adminsitracija u Briselu i vlade zemalja članica bile su žrtve stalnih obmana i prevarnog ponašanja koje su praktikovale “proevropske” vlade u Beogradu.

Svi neopravdano dodeljivani krediti vlastoljubivim srbijanskim lažnim evropejcima na kraju su nepovratno potrošeni, a za Brisel je, kao alternativa dotadašnjim evropskim miljenicima, postali prihvatljivi nekadašnji nosioci antievropske politike u Srbiji.

Ironija sudbine je htela da upravo ti nekadašnji antievropski nastrojeni političari odrade najveći deo posla i to baš u partnerstvu sa EU-om i u cilju nastavka, sada već nepovratnog, evropskog puta Srbije.

Nepovratni put ka članstvu u EU

Danas, kada je Srbiji uslovno dodeljen datum početka pregovora, možemo sa sigurnošću da konstatujemo da je napokon pređen Rubikon nakon kojeg aktuelne srbijanske vlasti, bez ozbiljnih političkih posledica, više ne mogu da se vrate natrag.

Postizanje Briselskog sporazuma, početak njegove implementacije i intenzivna normalizacija odnosa sa Kosovom, definitivno je raskinula sve veze koje su do skora postojale između aktuelnih beogradskih vlasti i njihovih nekadašnjih nacionalističkih saveznika oličenih u Koštuničinoj Demokratskoj stranci Srbije, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i švercerskim klanovima sa severa Kosova.

U procesu mučnog odvajanja od miljea kojem su i sami nekada pripadali, Aleksandar Vučić i Ivica Dačić su doživeli da budu proglašeni prvorazrednim izdajnicima čija politička, pa čak i fizička likvidacija figurira kao prva na spisku želja okorelih nacionalista.

I dok je Vlada zaista činila velike i hrabre napore na ispunajvanju svega onoga što su zemlje EU-a postavile kao uslov za dobijanje datuma za početak pristupnih pregovora, dezorjentisana srbijanska opozicija je kao glavnu zamerku novim vlastima navodila sumnje u iskrenost režimskih čelnika.

Zvaničnom Beogradu je poslata jasna poruka da će monitornig EU u narednom periodu biti intenzivniji nego do sada, na šta će Srbija morati da se navikne ukoliko svoj evropski put želi da jednog dana kruniše članstvom u Evropskoj uniji.

Slične sumnje, usled ranijeg verolomnog ponašanja Beograda, s razlogom su postojale i u nekim evropskim prestonicama što je i bio ključni razlog što Srbiji nije dodeljen datum pregovora već u oktobru ove godine.

Tih nekolio meseci, međutim, nisu od suštinskog zanačaja za sam pregovarački proces. U procesu pristupanja nije toliko bitan dan početka samih pregovora, koliko dan kada se ti pregovori budu okončali.

Podsticaj za nastavak ispunjavanja uslova

Sa stanovišta učinkovitosti, precizno dozirana odluka Brisela više je nego blagotvorna. Ona, s jedne strane, odaje priznanje i precizno nagrađuje sve one napore koji su od strane Beograda do sada načinjeni.

Odluka Evropskog saveta istovremeno jasno ukazuje da je za sada završen tek deo posla oko implementacije Briselskog sporazuma i da taj proces u narednim mesecima treba dovesti do dogovorenog ishoda.

Time je zvaničnom Beogradu poslata jasna poruka da će monitornig EU u narednom periodu biti intenzivniji nego do sada na šta će Srbija morati da se navikne ukoliko svoj evropski put želi da jednog dana kruniše članstvom u Evropskoj uniji.

Umesto da, zarad unutrašnjepolitičkih razloga, sada podstiče nepotrebnu euforiju zbog dobijenog priznaja, Vlada u Beogradu bi trebalo da se skoncentriše na ispunajvanje već preuzetih obaveza, ali i na otklanjanje što većeg broja prepreka koje bi kasnije, prilikom otvaranja pregovaračkih poglavlja, mogle taj proces dodatno da uspore.

Jedino beskompromisnom politikom prilagođavanja evropskim standardima i unapređenjem odnosa u regionu Srbija može na najoptimalniji i najbrži mogući način da stigne do željenog cilja – članstva u evropskoj porodici naroda.

Iako je na tom putu je preostalo još mnogo teškog posla koji je potrebno odraditi, čini se da građani Srbije po prvi put zaista imaju razloga za realni optimizam koji izvire iz utiska da je taj put zaista i moguće preći.

Razloge za to pre svega treba tražiti u činjenici da su aktuelne vlasti u Beogradu svoju političku sudbinu nepovratno vezale za uspeh evropskog puta zemlje, ali i u gotovo nepodeljenoj podršci srbijanskih glasača koji su čelnicima vladajuće koalicije ostali lojalni uprkos nekim nacionalno teškim i nepopularnim odlukama.

U ovom trenutku najbitnije je to da je dalja sudbina evropskog puta Srbije isključivo u njenim rukama, da su otpale sve sumnje da u samoj Uniji postoji zamor od daljeg proširenja i da će od sposobnosti zemlje da ispuni kriterijume iz Kopenhagena isključivo zavisiti dužina trajanja njenog pristupnog procesa.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Ministri vanjskih poslova se nisu  usaglasili kada će Srbija dobiti tačan datum za početak pristupnih pregovora s Evropskom unijom. Njihova preporuka je da zvanični Beograd pregovore počne u januaru slijedeće godine. Konačna odluka bit će donesena u petak u Briselu, gdej će se sastati šefovi država i vlada država članica EU.

Više iz rubrike Piše
POPULARNO