Velika razlika između Kosova i RS-a

Radmanović ne shvata na koji način je promijenjen međunarodni sistem (AP)
Radmanović ne shvata na koji način je promijenjen međunarodni sistem (AP)

Piše: Jelena Milić

Poseta dva člana  Predsedništva BiH, predsedavajućeg Nebojše Radmanovića i člana Predsedništva Bakira Izetbegovića Beogradu, kojom prilikom su se susreli sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, u Srbiji je ostala u medijskoj senci nedavno postignutog sporazuma između Beograda i Prištine.

Izgleda da je tako samo na površini, da će spomenuti sporazum itekako uticati na odnose Srbije i BiH i to na jedan, nadajmo se, pozitivan način – suzdržanijom politikom Srbije prema Republici Srpskoj i poboljšanjem regionalne saradnje.  

Ovo se videlo već dan posle posete i mlake reakcije Srbije na Radmanovićeve pretnje da će se RS odlučiti na odvajanje od BiH, upravo na osnovu paralela između RS-a i Kosova.  

U posetu Beogradu nije došao treći član Predsedništva, iz redova hrvatskog naroda, Željko Komšić, jer je, kako je rekao, nezadovoljan nedavnim učešćem predsednika Srbije u debati o Haškom tribunalu u Generalnoj skupštini UN-a, tokom koje je, kako tvrdi, prizivao raspad BiH.

Konfuzna politička situacija

Vladajuća većina u Srbiji jeste, naime, načinila značajan iskorak parafirajući sporazum sa Prištinom. Još veći je načinilo srpsko društvo, koje je na sporazum velikom većinom reagovalo mirno i razborito.

Ali, Vlada tek treba da dokaže svoju spremnost i snagu tokom implementacije dogovorenog, gde se mogu očekivati  problemi i opstrukcije i postizanja dogovora o važnim temama koje sporazumom nisu obuhvaćene, pre svega pitanja platnog prometa i rada srpskih javnih preduzeća na Kosovu.

Ostaju otvorena i pitanja odnosa prema Srbima na severu Kosova i prema predstojećim lokalnim izborima na Kosovu, kao i daljnja uloga Rusije.

RS, nastala iz nužde da se zaustavi krvavi sukob, stvorena je na temeljima genocida u Srebrenici i strahovitih etničkih čišćenja u drugim delovima koje su njene snage počinile, dakle, upravo suprotno od onoga kako je i zašto Kosovo, kako Radmanović s pravom primećuje, skoro kod polovine članica UN-a steklo pravo na svoju nezavisnost.

Za sada se čini da su Rusi namireni. Srbija će od njih kupiti šest novih Migova 29, a Rusija će od Srbije verovatno vrlo povoljno  kupiti i elektroprivredni sistem. EU će, ako Srbiji da datum za početak pregovora, biti u problemu, jer gubi ključni motivacioni faktor pred osetljivu fazu implementacije, a ako ga ne da rizikuje da Srbija i ne počne primenu dogovorenog.

Imajući u vidu konfuznu situaciju na srpskoj političkoj sceni, na kojoj čelnici Srpske napredne stranke, kojoj pripada i Nikolić, čas premijera Kosova Hashima Thacija zovu teroristom, a čas s njim parafiraju sporazum, pa nedavni Nikolićev skandalozni nastup na debati u Generalnoj skupštini UN-a o radu međunarodnih krivičnih tribunala, te njegove izjave datu BHT-u – da se izvinjava za sve zločine koje su počinili Srbi iz Srbije u BiH, ali da “genocid tek treba dokazati”, te da će doći u Srebrenicu – mogu se razumeti i Komšićev čvrst i skeptičan stav i Izetbegovićev pomirljivi i optimistični pristup u vezi s budućim odnosima Srbije i BiH. Ali kao razumeti Radmanovića?

Dan po poseti Srbiji Radmanović je najavio da će Republika Srpska, kada polovina članica UN-a prizna kosovsku nezavisnost, smatrati da je promenjen međunarodni sistem i da će tada i Srpska imati pravo da se odvoji od BiH.

Uloga međunarodne zajednice

Ovome je indirektno doprinela i zapadna međunarodna zajednica. Odustala je, makar javno, od svojih prvobitnih argumenta za intervenciju NATO-a protiv SR Jugoslavije i od principa suverenosti ljudskih prava nad teritorijalnim integritetom stavljanjem pitanja statusa Kosova u ravan nastavka procesa rasformiravanja SFRJ. Objašnjavaju da će Srbiji biti lakše bez Kosova u budućnosti, praveći se nevešti da kažu da je ona kažnjena gubitkom Kosova zbog masovnih zločina koje su srpske snage bezbednosti počinile na Kosovu, pre svega protiv albanskog civilnog stanovništva, ali i pobunjenika.

Masovne grobnice u Batajnici su zaboravljene. Na čelu generalštaba Vojske Srbije je čovek čije su jedinice na Kosovu činile zločine. Izuzev Evropskog parlamenta niko drugi otvoreno ne poziva preostalih pet članica EU-a da priznaju Kosovo, iako njihovi strahovi od secesionizma nemaju veze sa statusom Kosova i onim što se na Kosovu dešavalo 1998-1999.

Između NATO intervencije, koja je došla posle genocida u Ruandi i Srebrenici, za koje je odgovorna i zapadna međunarodna zajednica, zbog nemanja mehanizama reakcije te pitanja novog statusa Kosova, desili su se teroristički napadi na SAD i intervencije u Avganistanu i Iraku, koje su bacile u senku značaj razvijanja mehanizama prevencije genocida i kolektivnog delovanja za njegovo sprečavanje.

Odgovornost da se zaštiti humanitarno-bezbednosna norma, čiji je razvoj krenuo upravo posle rata na Kosovu,  pala je u senku pitanja o opravdanosti i legitimitetu vojnih intervencija kao mehanizma preventivnog delovanja u borbi protiv terorizma i promena nedemokratskih režima.

Da, Radmanović je upravu kad kaže da je međunarodni sistem promenjen, ali ne shvata u koju stranu ta promena, ipak, ide. Ne zaboravimo da je Stalni sud pravde rekao da je Kosovo poseban slučaj i da je Kosovo proglasilo nezavisnost u skladu sa međunarodnim pravom.

Veliki Vojin Dimitrijević uporno je upozoravao da se Rezolucija Saveta bezbednosti UN-a 1244 u Srbiji tumači na pogrešan način. Govorio je da ona u sebi ima element kaznene prirode prema Srbiji, jer spominje masovno kršenje ljudskih prava na Kosovu, te da spominjanjem Rambujea ona i odredbe iz tog sporazuma – uključujući i pravo izjašnjavanja naroda Kosova o svom novom statusu ako pregovori propadnu – diže na nivo međunarodnog prava, jer su odluke Saveta bezbednosti jedan od njegovih izvora.

Problem je što su sastav i ovlašćenja SB UN-a relikt prošlosti, koji nije u stanju da uvek adekvatno odgovori na namere ili početak užasa genocida, te na stravične patnje naroda u Siriji.

A RS? Nastala iz nužde da se zaustavi krvavi sukob, stvorena je na temeljima genocida u Srebrenici i strahovitih etničkih čišćenja u drugim delovima koje su njene snage počinile, dakle, upravo suprotno od onoga kako je i zašto Kosovo, kako Radmanović s pravom primećuje, skoro kod polovine članica UN-a steklo pravo na svoju nezavisnost.

Zemlje koje su priznale Kosovo, a koje tako nešto osporavaju RS-u su zemlje sa najhumanijim unutrašnjim uređenjima, stabilne, bogate demokratske zemlje u kojima je duboko etablirana vladavina prava, podela vlasti i zaštita ljudskih prava.

To su zemlje koje šalju najveću količinu humanitarne i druge pomoći nerazvijenima i ugroženima, koje na međunarodnom planu čine poteze koji nisu uvek u skladu sa odlukama Saveta bezbednosti UN-a. 

Problem je što su sastav i ovlašćenja SB UN-a relikt prošlosti, koji nije u stanju da uvek adekvatno odgovori na  namere ili početak užasa genocida, te na stravične patnje naroda u Siriji.

Nadamo se da će promene u međunarodnim odnosima ići u pravcu da se takve blokade otklone, makar i po cenu dublje podele unutar međunarodne zajednice, te da je i Zapadni Blakan na putu da se  primakne delu sveta koji je za to spreman.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
 

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO