Nikolić je Vučiću najveća opozicija

Piše: Ratko Femić

Prošlo je više do dva meseca otkako je Dragan Đilas smenjen sa mesta gradonačelnika Beograda. Glavnim gradom Srbije danas upravlja Privremeno veće, a obični građani teško da će da primete neku razliku. Ipak, ona se polako uspostavlja, ali na prvom mestu u kadrovima nekih drugih partija, koje su krenule u juriš na javna komunalna preduzeća kojima upravlja grad Beograd.

Aleksandar Vučić je pre skoro dva meseca izjavio da ima odličnog kandidata za gradonačelnika, ali sva je prilika da ga još nije pronašao. Duga potraga ili čuvanje imena kandidata u tajnosti navešće Beograđane da se pitaju u čemu je problem, ako je već Đilas sve to što mu se spočitava? Zar onda ne bi bilo lako naći čoveka koji bi bivšem gradonačelniku izašao na crtu?

Glavnim gradom Srbije danas upravlja Privremeno veće, a obični građani teško da će da primete neku razliku.

Ako je Vučić namenio tu ulogu nekom svom čoveku od poverenja, ne bi iznenadilo, prema dosadašnjoj praksi, da to ne bude član njegove Srpske napredne stranke. Uostalom, nijedan od pet članova Privremenog veća nije član SNS-a. Iako nestranačka ličnost, predsednik te privremene uprave je Vučićev savetnik za privredu i finansije Siniša Mali. Tako je Vučić posredno i privremeno, posle tri pokušaja (bio kandidat za gradonačelnika 2004, 2008. i 2012. godine), konačno došao i na čelo glavnog grada.

Svestan je da ne sme rizikovati sa Beogradom, jer bi ponovni trijumf Đilasa i poraz naprednjaka u glavnom gradu simbolički bio nezgodan udarac, koji bi zahtevao odgovor na pitanje kako to da neko ko uživa toliku podršku, kome građani veruju, ne može da pobedi kandidata koji se svakog dana, na naslovnim stranama novina i u vestima nekih televizija, pojavljuje kao akter neke druge afere.

Ne potcenjujte Đilasa

Zašto je onda Đilas nezgodan protivnik? Vučić je 2012. godine poražen na gradskim izborima, kada je lista Demokratske stranke, predvođena Đilasom, bila za 10 odsto jača od liste SNS-a i kada je Đilas drugi put izabran za gradonačelnika. I pored nezadovoljstva dela građana njegovim upravljanjem srpskom prestonicom, činjenica je da je lider DS-a dalje jak u Beogradu i može da iznenadi, iako i on i partija na čijem je čelu beleže značajan pad rejtinga.

Istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju, sprovedeno krajem septembra 2013. godine, pokazalo je da najveći deo Beograđana (20 odsto) Đilasa vidi kao poželjnog gradonačelnika. Iza njega je bio Nebojša Stefanović, predsednik Gradskog odbora SNS-a i prvi čovek Skupštine Srbije. Na pitanje kako je radio bivši gradonačelnik Beograda Đilas 45 odsto ispitanika je odobravalo, a 40 odsto nije odobravalo njegov rad.

Činjenica da je lider DS-a i dalje jak u Beogradu može da iznenadi, iako i on i partija na čijem je čelu beleže značajan pad rejtinga.

Zato treba igrati na sigurno, a šanse tajanstvenom naprednjačkom kandidatu, koji treba da potuče listu demokrata, predvođenu Đilasom, mogle bi se popraviti ako se u kampanju uloži najveći kapital SNS-a, ime njenog lidera, trenutno najpopularnijeg političara u Srbiji, Vučića.

O mogućnosti spajanja vanrednih parlamentarnih sa izborima za Skupštinu grada Beograda se već odavno špekuliše, a takvu mogućnost ne odbacuje čak ni sam Vučić. “Voleo bih da ne bude tih izbora, ali ne mogu da isključim tu mogućnost”, rekao je. U prvi plan istureno ime najpopularnijeg političara u Srbiji bi na spojenim izborima pomoglo partijskoj listi na izborima za Skupštinu grada.

Usud vanrednih izbora

Istovremenim održavanjem izbora u Beogradu i vanrednih parlamentarnih izbora mogla bi da se kapitalizuje i popularnost lidera i rejting stranke, koji bi, protokom vremena, mogao samo da ide nadole, jer je, prema nekim procenama partija, dostigala vrhunac. Ostalo je još dosta posla da se uradi i teško da će se na svako rešenje aplaudirati.

Međutim, šta će Vučiću vanredni parlamentarni izbori? I ovako, kao formalno prvi do premijera, najmoćniji je čovek u zemlji, a ta pozicija mu je ugodnija u smislu da ne mora da bude odgovoran za sve loše u Vladi. Ovako deo neželjenog tereta uvek može da prebaci na premijera, a opet se zna ko nosi visak, a ko meša malter.

Kao formalno prvi do premijera, Vučić je najmoćniji  čovek u zemlji, a ta pozicija mu je ugodnija u smislu da ne mora da bude odgovoran za sve loše u Vladi.

Ni Briselu i Vašingtonu se ne bi svidelo ponovno trošenje energije i fokus na predizborne kampanje, kada je ostalo još prilično posla da se završi na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Inače, na proleće se održavaju redovni izbori za Skupštinu Kosova, pa je pitanje procene da li bi bilo bolje sačekati da oni prođu i da se stabilizuju prilike ili bi bilo bolje ne čekati reakciju birača u Srbiji na učešće srpskih stranaka na kosovskim parlamentarnim izborima. S obzirom na to da je aktuelna Vlada Srbije pokazala visok stepen kooperativnosti, ne bi trebalo očekivati da će do izbora doći bez saglasnosti međunarodne zajednice.

Sem toga, postoji i taj usud raspisivanja vanrednih izbora na koji ga je podsetio premijer Ivica Dačić, kome izjašnjavanje građana trenutno baš ne bi odgovaralo. Dačić je lepo primetio – ko god je u bližoj istoriji raspisao vanredne izbore nije dobro prošao na njima: Slobodan Milošević 2000, Vojislav Koštunica 2007. i Boris Tadić 2012. godine, ali to u Vučićevom slučaju ne mora ništa da znači.

Još četiri godine

“Kombinovani izbori” mogli bi da budu organizovani u periodu od kraja februra do polovine marta, a generalna proba biće lokalni izbori u beogradskoj opštini Voždovac, zakazani za 15. decembar. Stranački lideri, sem što se smeše sa bilborda kojima je Voždovac krcat, aktivni su i neposredno u kampanji, na terenu, što jasno pokazuje da ona prevazilazi lokalne okvire.

Iako ćemo nešto više i izvesnije o izborima moći da saznamo tek posle odluke Evropske unije o pristupnim pregovorima sa Srbijom, ima nezaobilaznih razloga koji govore u prilog njihovom održavanju. Osim što bi mogao da smanji rizik za neuspeh u Beogradu, Vučić je sigurno zainteresovan da produži svoj mandat za još četiri godine. Ako to uradi u ovom periodu izbeći će uticaj nepovoljnih efekata predloženih ekonomskih mera na biračko telo i moći će da u najboljoj meri iskoristi svoju popularnost. Dobar razlog bi bio i taj što naprednjaci i socijalisti imaju različite politike kada su u pitanju reforme i kada je reč o unutrašnjoj politici.

‘Kombinovani izbori’ mogli bi da budu organizovani u periodu od kraja februra do polovine marta.

Uostalom, ko zna kako će se u budućnosti razvijati odnosi Vučića i predsednika Srbije Tomislava Nikolića? Odavno traju špekulacije o borbi ovog dvojca za uticaj i prevlast, a kolega Voja Stevanović je napisao: “Da nije Tome Nikolića, Aleksandar Vučić ne bi imao opoziciju.”

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera