Atak na normalizaciju odnosa Kosova i Srbije

Piše: Marko Matić

Nasilje srpskih ekstremista tokom lokalnih izbora na severu Kosova ozbiljno je dovelo u pitanje dosadašnju dinamiku sprovođenja Briselskog sporazuma. Ukoliko skandalozni napadi na biračka mesta i građane srpske nacionalnosti, koje provode ekstremni pripadnici njihovog naroda, možda i ne uspeju da zaustave sprovođenje dogovora o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, oni će zasigurno u dobroj meri usporiti i odložiti njegovu realizaciju, ali i sve one dalje korake u procesu evrointegracija za koje realizacija dogovorenog predstavlja osnovni preduslov.

Iako su izbori u najvećem delu Kosova, pa i pretežnom broju onih sredina koje su većinski naseljene stanovništvom srpske nacionalnosti, uglavnom protekli u mirnim i regularnim uslovima, nasilje koje se dogodilo u severnim opštinama bacilo je ozbiljnu senku na celokupni izborni proces, utoliko pre ukoliko se prisetimo da je jedan od ključnih ciljeva upravo održanih lokalnih izbora bila integracija severnog Kosova u postojeći ustavno-pravni poredak.

Ono što je posmatrače procesa normalizacije odnosa Srbije i Kosova posebno zaprepastilo jeste konformizam i neobjašnjivo loše procene bezbednosnih rizika koje su načinile kako misije međunarodne zajednice zadužene za pitanja bezbednosti na terenu tako i vlasti u Prištini i Beogradu.

Prebacivanje odgovornosti

Kao što je i bilo za očekivati, od trenutka kada je postalo jasno da su organizovane grupe nasilnim metodama onemogućile da se u severnoj Mitrovici izborni proces sprovede do kraja usledilo je međusobno prebacivanje odgovornosti među potpisnicima Briselskog sporazuma.

Iako je organizovani kriminal, povezan sa lokalnim političkim strukturama, od ranije važio za jedan od gorućih problema na severu Kosova, Briselskim sporazumom upravo ta oblast nije na adekvatan način tretirana. 

Najpre je prvi potpredsednik srbijanske Vlade Aleksandar Vučić od međunarodne zajednice i prištinskih vlasti zatražio dozvolu za jednočasovnu intervenciju srbijanskih policijskih snaga na teritoriji pod tuđom ingerencijom, da bi, uz očekivano negativni odgovor, iz Prištine stigle i optužbe da su ektremisti, koji su lomili glasačke kutije i fizički se obračunavali sa građanima koji su pokušali da iskoriste svoje biračko pravo, na Kosovo prešli sa teritorije centralne Srbije i to zahvaljujući propustima srbijanskih bezbednosnih službi.

Iz sedišta NATO-a i EULEX-a stigla su uveravanja da su njihove snage na terenu maksimalno brzo reagovale, iako je do njihovog pojavljivanja na licu mesta akcija ekstremista već uveliko bila okončana.

Podaci sa terena, međutim, govore da je u izbornom danu prisustvo snaga KFOR-a bilo gotovo zanemarljivo. EULEX je bio tu kada je trebalo osigurati bezbednost predstavnicima OEBS-a i Evropske unije, a Kosovska policija je bila indiferentna na incidente ispred biračkih mesta, gde su oni koji su se usudili da iskoriste svoje biračko pravo bili izloženi šikaniranju i linču od strane okupljenih pristalica bojkota.

Te informacije jasno ukazuju na to da su na terenu pre svih zatajili oni koji su neposredno bili odgovorni za obezbeđivanje uslova za normalno i slobodno izražavanje volje građana. Odgovornost za nastalu situaciju je, međutim, mnogo šira od onoga što se s punim pravom može pripisati Kosovskoj policijskoj službi, EULEX-u i snagama KFOR-a.

Stvaranje ambijenta

Čitav ambijent, počev od postizanja necelovitog Briselskog sporazuma do izuzetno napete predizborne kampanje, koju je obeležio veliki broj nesporazuma između vlasti u Beogradu i Prištini, ostavio je ekstremnim grupama široki prostor za delovanje i preduzimanje nasilnih akcija, kojima je cilj bio ponovno vraćanje stanja na terenu u neku vrstu neformalnog vanrednog stanja. Takvo stanje najviše odgovara upravo onim kastama iz lokalnog kriminalno-političkog miljea, koje produžavanjem postojećeg zakonskog vakuuma na severnom Kosovu nastoje da očuvaju svoje privilegovane pozicije i profite, koje donose brojne ilegalne aktivnosti koje se nekažnjeno obavljaju na tom području.

Nema dileme da će vlade Srbije i Kosova, uz pomoć i aktivno učešće međunarodne zajednice, morati da ostvare daleko otvoreniju komunikaciju i širu saradnju, posebno na polju suzbijanja kriminala i delovanja ekstremističkih grupa.

Iako je organizovani kriminal, povezan sa lokalnim političkim strukturama, od ranije važio za jedan od gorućih problema na severu Kosova, Briselskim sporazumom upravo ta oblast nije na adekvatan način tretirana.  Bezbednosni aspekti nisu ni kasnije previše razmatrani, a vlasti u Prištini i Beogradu, umesto da aktivno rade na svojoj komunikaciji i saradnji između dveju policija, u potpunosti su svoje ponašanje podredile sticanju poena u domaćem javnom mnenju.

Tako je protekla predizborna kampanja bila ispunjena incidentima, provokacijama i zabranama srbijanskim funkcionerima da u pojedinim slučajevima ulaze na Kosovo, a obe strane su se trudile da se zaoštrenom nacionalističkom retorikom pred domaćom publikom predstave kao glavni zaštitnici nacionalnih interesa. To je posebno veliku štetu načinilo prilikom opredeljivanja građana srpske nacionalnosti o izlasku na izbore.

Umesto da masovno uzmu učešće u izborima, koji se neposredno tiču njihovog života u lokalnoj zajednici, usled straha i pogrešno stvorene slike da zvanični Beograd podržava ekstremne političke grupe i stavove, kosovski Srbi su u većini slučajeva poslušali ekstremiste iz sopstvenih redova, koji su ih, ne birajući sredstva, sprečavali da izađu na izbore. 

Vakuum nastao pogrešnim fokusiranjem vlasti u Beogradu, odsustvom bezbednosne saradnje između dveju policija i pogrešnim odlukama kosovske policije i međunarodnih snaga da svojim pojačanim prisustvom na terenu ne provociraju sukobe, iskoristile su ekstremne grupe za svoje nesmetano nasilničko delovanje.

Izlazak iz ćorsokaka

Bez obzira na to da li će izbori na severu Kosova prvo biti poništeni, a potom u konačnici i ponovljeni, već sada je potpuno jasno da će ukidanje paralelnih struktura i povratak vladavine zakona u severnim kosovskim opštinama zahtevati jedan potpuno drugačiji pristup i znatno viši nivo saradnje kosovskih i srbijanskih institucija. U tom smislu nema dileme da će vlade Srbije i Kosova, uz pomoć i aktivno učešće međunarodne zajednice, morati da ostvare daleko otvoreniju komunikaciju i širu saradnju, posebno na polju suzbijanja kriminala i delovanja ekstremističkih grupa.

To, svakako, podrazumeva napuštanje aktuelne agende, zasnovane na forsiranju postojećih antagonizama i njenu zamenu novim duhom saradnje kao jedine moguće alternative postojećem političkom ćorsokaku. U protivnom, lako bi se moglo dogoditi da u januaru, unutar Evropskog saveta, ipak prevlada mišljenje da u sprovođenju Briselskog sporazuma vlasti u Srbiji nisu učinile sve što je bilo u njihovoj moći, zbog čega bi početak pregovora sa EU-om mogao biti odložen do daljnjeg.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera