Masovna grobnica suživota

Piše: Idro Seferi

Kad bi stavili na stranu naciju i sadašnje probleme, svi Mitrovčani, Albanci i Srbi ponosno bi vam rekli da je njihov grad uvek bio lider kulture. Tako kažu makar za nekad, kad su razni bendovi svirali rock. Albanski i srpski muzičari svirali su zajedno.

Srpski deo grada nikad nije bio samo srpski – tu su živeli i Albanci, Turci, Bošnjaci, Romi. Albanski deo grada je nekada isto bio i srpski, turski, bošnjački, romski i drugih nacija.

Sve je to lepo izgledalo, čak i kada se mislilo da na Kosovu nema muzike, tog bunta zbog kojeg je 70-ih i 80-ih godina prošlog veka podivljala socijalistička omladina, počevši sa Bijelim Dugmetom i drugim bendovima, a publika bila žedna zapadnjačkog stila, masovnih koncerata i slično.

Niko sad ne bi poverovao da su nekada beogradski bendovi mogli da napune salu “Boro i Ramiz” u Prištini i da ne bude mesta, a čak i stadion. Bila su to lepa vremena, za one koji ih se sećaju i koji su uživali u tome. Tu je bila i Mitrovica i njihov bunt u vezi s tim.

Grad kao grad, bez rock'n'rolla, nije imao smisla. Uglavnom, u Mitrovici su tada, kao i sada, živeli ljudi sa čitavog Kosova. Neki su igrali fudbal za Trepču, neki radili u Trepči, a neki su svirali i uživali. Trepča je bila gigant Kosova, a industrija metala trebala bi da bude – makar patriotska mitologija tako naređuje – jedan od najvećih proizvođača Evrope.

U toj Trepči, koja je dala život gradu, albanski rudari su počeli štrajk, prvi put u februaru 1989, gde su tražili da se prava Albanaca ispoštuju i tako dalje, kada je započelo sve što je sledilo u čitavoj Jugoslaviji. 

Trepča je još tu. Neki Albanci i Srbi tamo rade zajedno, ali nigde vajde. Iz daljine Trepča izgleda kao da su ljudima date lažne nade. Gigant liči na monstruma koji kleči pred svima i predaje se. Stakla su razbijena i sve je staro.

Kandidati za gradonačelnika

Nakon prvog kruga lokalnih izbora na Kosovu, gde su, kako je rečeno, neki ljudi sa maskama upali u mitrovičku školu “Sveti Sava”, odnosno biračko mesto, glasanje je ponovljeno i sve je bilo OK.

Mitrovica sada više nije zanimljiva. U drugom krugu će se takmičiti dva kandidata. Prvi je kandidat Građanske liste “Srpska” Krstimir Pantić, čovek koji je vodio Mitrovicu u srpsku opštinu, koja je postojala pre izbora u sistemu Republike Srbije. Malo se o njemu znalo, iako je izgledao kao jedan od ljudi koji je najviše bio protiv izbora. Međutim, eto može i tako, pošto je u ovom procesu normalizacije sve neizvesno do zadnjeg trenutka.

Sve u svemu, problem Mitrovice, odnosno pomirenja Albanaca i Srba nisu izbori, nego interni dijalog.

Pantić je naizgled komunikativan, mada su njegovi stavovi slični onima koje Vlada Srbije ima – legalizacija srpskih institucija na Kosovu i bez saradnje sa Prištinom, iako će, po dogovoru, severna Mitrovica biti u okviru institucija Kosova. Neki to zovu takozvanim jednostranim proglašenjem Republike Kosovo.

Pantić je od Ministarstva za povratak i manjine u Prištini dobio stipendiju za svoje studije. Priznao je to srpskim medijima. No, po njemu, to je financirao UNMIK.

Drugi kandidat je Oliver Ivanović, poreklom iz Rznića kod Dečana. Jako dobro govori albanski, bio je sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije. Ušao je u politiku kao čovek koji je nekad branio Mitrovicu, ali je brzo uspostavio vezu sa misijom UN-a na Kosovu i naučio dosta iz politike. Jedan je od najboljih majstora karatea sa Kosova, studirao je za pilota, mašinstvo i ekonomiju.

Kaže da će saradnja sa Prištinom biti na nivou interesa, ali je u političkom smislu verovatno neće biti. Problem za Ivanovića je to da nema podršku Beograda, mada je dugo na političkoj sceni. Dobiće ako više ljudi glasa za njega, uključujući i Albance iz severnih sela, koji će, verovatno, ako odziv bude isti, svojim glasovima odlučiti ko će biti novi gradonačelnik severne Mitrovice.

Sve u svemu, problem Mitrovice, odnosno pomirenja Albanaca i Srba, nisu izbori, nego interni dijalog.

Dva grada u jednom

Ono što je manje primetno ovih meseci je to da će se Mitrovica nakon izbora zakonski deliti na dva grada, dve opštine, južnu i severnu. To je za Srbiju legalizacija njenih institucija u sistemu Kosova. Za Kosovo je to potvrda suvereniteta na celoj teritoriji, mada Albanci retko kroče severom. Ovi izbori su bili statusno neutralni, iako su održani po zakonima Kosova. Dovoljno je što na listićima nema grba Kosova.

Kada su u pitanju odnosi Kosova i Srbije, kad se o tome priča u Briselu, sve izgleda dobro. Međutim, nije isto kad se pregovarači vraćaju u Prištinu i Beograd.

Kao da postoje dve linije saradnje – politički je uredu da se sarađuje. Međutim, građanska saradnja se kritikuje, građani se lažu i zatrpavaju lošim informacijama, tako da na kraju ništa ne znaju. U toku je normalizacija odnosa institucija, ali od briselskog dogovora očigledno nema ni “p” od pomirenja.

Niko ništa ne zna. Kako će sve ovo izgledati nakon izbora? Da li će Opština Severna Mitrovica biti kosovska ili srpska institucija?
Koji će simboli stajati na ulazu opštinske zgrade i da li će ova opština biti statusno neutralna, iako je izabrana po zakonima Kosova? Šta će pisati u odlukama, uredbama, izvodima rođenih, umrlih i venčanih, državljanstvu? Da li će rođenje i smrt biti statusno neutralni?

Kosovo je, sa jedne strane, tolerantnije što se tiče Srba na jugu, ali politika je zauzeta procesima u albanskom društvu Kosova i sopstvenim, totalno ličnim problemima vladara. Srbima se niko ne bavi.

Kosovska Vlada je imala dva pokušaja do sada, osim onih policijskih, koji se nisu dobro završili, da integriše severni deo. Jednom su pokušali postići sporazum sa koordinatorom za sever, Ylberom Hysom, koji je sada ambasador Kosova u Skoplju, a drugi put sa Kancelarijom za sever, koju vodi Adriana Hodžić, koja je bila kandidatkinja za gradonačelnicu Mitrovice. Ne zbog njih lično, nego zbog manjka podrške, izgleda da su ovi pokušaji debelo propali. Postoji hitna potreba za interni dijalog.

Sa druge strane, Srbija još pokušava da drži pod kontrolom Srbe i deo Kosova, a istovremeno ne kvari odnose sa Evropskom unijom. Lažna normalizacija odnosa nikom ne treba.

Sada će Mitrovčani imati mogućnosti da biraju između dve opcije, koje su manje-više slične, ali ne zna se kako će se i da li će se ikako rešiti ovaj proces.

Niko ništa ne zna. Kako će sve ovo izgledati nakon izbora? Da li će Opština Severna Mitrovica biti kosovska ili srpska institucija? Koji će simboli stajati na ulazu opštinske zgrade i da li će ova opština biti statusno neutralna, iako je izabrana po zakonima Kosova? Šta će pisati u odlukama, uredbama, izvodima rođenih, umrlih i venčanih, državljanstvu? Beli papir, kosovski ili srpski izvodi? Da li će rođenje i smrt biti statusno neutralni?

Odakle će se finansirati? Znamo da je ovo samo početak i pošto, kao svi Balkanci, početi posao uvek ostavljamo za sutra, ovo će delegacijama Kosova i Srbije očigledno omogućiti još mnogo putovanja u Brisel.

Biti podeljen

Mitrovčani sa obe strane će nastaviti svoj život isto kao pre. Srbi i Albanci teško će biti sugrađani.
Sada se sa obe strane još svira rock muzika, postoje i zajednički projekti koji se sviraju van Kosova, ali ove dve strane preko mosta koji ih deli nikad ne čuju jedni druge i nemaju neko zajedničko mesto.

Neki političari će imati mogućnost da se prošetaju Briselom za svakakva pitanja i da optužuju jedni druge da blokiraju proces. U međuvremenu, građani Kosova će čekati neke bolje dane, političke runde i krugove, stezaće kaiš još više zbog ekonomskog stanja…

Oni koji ne veruju da je Lepa Brena nekada mogla da napuni salu u Prištini ne mogu da veruju da je nekada za Mitrovčane bilo nezamislivo da će podela grada trajati toliko. Statusno neutralno ili ne, čudesno je živeti preko puta linije koja razdvaja grad i skoro pa nikad ne ići na drugu stranu, ne znati šta tamo rade ljudi poput tebe.

Neki političari će imati mogućnost da se prošetaju Briselom za svakakva pitanja i da optužuju jedni druge da blokiraju proces. U međuvremenu, građani Kosova će čekati neke bolje dane, političke runde i krugove, stezaće kaiš još više zbog ekonomskog stanja, a neki će u kladionicama čekati rezultate međunarodnih fudbalskih liga.

Biti Mitrovčanin sada znači biti podeljen i čekati šta će se zbivati na mostu na kome su mnogi ljudi poginuli u sukobima.

Sa trga Šumadija u severnom delu Mitrovice nizbrdo do mosta se vide zastave, a na mostu, koji je sigurno sagrađen da ljudima olakša život, vide se šljunak, pesak i zemlja, koji podsećaju na masovnu grobnicu suživota.

Nedaleko odande vidim neku decu koja se igraju. Želim da slušam neki rock i totalno mi je nebitno ko to tamo peva?!

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera