Predizborna melodrama Beograda i Prištine

Piše: Marko Matić

Kao što se i moglo očekivati, približavanjem lokalnih izbora na Kosovu, koji su zakazani za 3. novembar, šumovi u tek uspostavljenim odnosima Beograda i Prištine iz dana u dan postaju sve glasniji i učestaliji. Tek što je visoka predstavnica EU-a Catherine Ashton početkom meseca nekako uspela da izgladi spor nastao odlukom Vlade u Prištini da srbijanskom premijeru Ivici Dačiću zabrani ulazak na Kosovo, zbog čega je on otvoreno zapretio prekidom dijaloga u Briselu, dogodila se serija novih nesporazuma.

Prvo se ministar bez portfelja u Vladi Srbije Aleksandar Vulin prethodne sedmice obreo na Kosovu, uprkos ranijoj izjavi savetnika premijera Kosova Bekima Čolakua da je srbijanskom ministru zabranjen ulazak na Kosovo zato što se prilikom poslednje posete nije pridržavao uspostavljenih kriterijuma kosovskih vlasti.

Uprkos direktnom kršenju odluke Vlade Kosova, prištinske institucije nisu reagovale, tako da nije došlo do prisilnog proterivanja nepoželjnog gosta.

Da paradoks bude veći, kosovska policija je Vulinu, koji je na teritoriju Kosova ušao preko jednog od ilegalnih alternativnih prelaza, dodelila takozvanu nevidljivu pratnju, koja se sastojala od neuniformisanih policajaca. Uprkos direktnom kršenju odluke Vlade Kosova, prištinske institucije nisu reagovale, tako da nije došlo do prisilnog proterivanja nepoželjnog gosta.

Normalizacija niskog intenziteta

Za razliku od Vulina, premijer Ivica Dačić je od svog kosovskog kolege Hašima Tačija dobio dozvolu da tokom prethodnog vikenda poseti manastir Gračanica, što je kosovski premijer obrazložio “činjenicom” da je reč o poseti verskog karaktera. Iako je bilo sasvim jasno da Dačić, koji inače nije verski velikodostojnik, na Kosovu nije držao verske već političke govore, na trenutak se, ipak, učinilo da je napokon pronađen modus vivendi za buduću organizaciju kontroverznih poseta srbijanskih zvaničnika Kosovu tokom aktuelne predizborne kampanje.

Međutim, do novog nesporazuma je došlo već narednog dana, kada je prvi potpredsednik srbijanske Vlade Aleksandar Vučić saopštio da je otkazao svoju posetu Kosovu, koja je bila zakazana za sredu. Vučić je svoju odluku obrazložio navodnim uslovljavanjem Prištine, koja nije dozvolila da sa njim putuje i ministar zadužen za Kosovo Aleksandar Vulin. Uz izražavanje žaljenja zbog izostanka Vučićeve posete, savetnik kosovskog premijera Bekim Čolaku je potvrdio da Vulinu poseta nije odobrena zbog njegovog nedavnog ilegalnog ulaska na Kosovo.

Uprkos njegovom nesumnjivom istorijskom značaju, suviše uski okviri koje je taj sporazum postavio za buduće odnose Srbije i Kosova ostavili su neregulisanim široko polje albansko-srpskih odnosa.

Da će proces takozvane normalizacije niskog intenziteta u odnosima između Prištine i Beograda biti opterećen brojnim izazovima bilo je jasno još u vreme samog potpisivanja Briselskog sporazuma. Uprkos njegovom nesumnjivom istorijskom značaju, suviše uski okviri koje je taj sporazum postavio za buduće odnose Srbije i Kosova ostavili su neregulisanim široko polje albansko-srpskih odnosa, koje je opterećeno stalnim nesporazumima i nesuglasicama.

Nedefinisani odnosi

Fokusiranje isključivo na status srpske manjine na Kosovu, uz izostanak jasnijeg definisanja prirode odnosa između dve države i odgovarajućeg pravnog okvira kojim bi se ti odnosi obuhvatili u praksi, ostavili su široke mogućnosti da se nerešena pitanja u albansko-srpskim odnosima po potrebi instrumentalizuju i zloupotrebljavaju za unutrašnje političke potrebe. Iza površine najnovijih nesporazuma glede posete srbijanskih visokih zvaničnika Kosovu kriju se direktno suprostavljeni interesi Prištine i Beograda povodom obima, načina i formata učešća kosovskih Srba na predstojećim lokalnim izborima.

Iako dve vlade u osnovi, svaka iz svojih razloga, imaju zajednički interes da što veći broj kosovskih Srba svojim učešćem obezbedi potrebnu legitimnost Briselskom sporazumu, očigledne su razlike koje postoje kako u pogledu na različite frakcije među lokalnim Srbima koje uživaju potporu Beograda i Prištine, tako i u pogledu same interpretacije stvarnog značenja uključivanja lokalne srpske zajednice u ustavnopravni poredak Kosova.

Zbog unutrašnjih političkih prilika i pritisaka domaćih ekstremista sa kojima se obe vlade suočavaju, Beogradu i Prištini je postalo jako bitno da učešće Srba na predstojećim izborima interpretiraju na sopstveni način.

Dok Vlada u Prištini pod pritiskom domaćeg javnog mnjenja intenzivno nastoji da ograniči budući uticaj Srbije na unutrašnje kosovske prilike, zvanični Beograd otvorenim favorizovanjem liste koja je kreirana pod uticajem Vlade Srbije nastoji upravo suprotno – da mogućnosti koje je pružio Briselski sporazum maksimalno iskoristi kako bi postojeći uticaj na severu Kosova napokon legalizovala i institucionalizovala pod zaštitom i uz blagoslov međunarodne zajednice.

Istovremeno, zbog unutrašnjih političkih prilika i pritisaka domaćih ekstremista sa kojima se obe vlade suočavaju, Beogradu i Prištini je postalo jako bitno da učešće Srba na predstojećim izborima interpretiraju na sopstveni način. U toj složenoj igri osporavanja i nadmudrivanja srbijanski zvaničnici uporno negiraju tvrdnje da će učešće Srba na izborima koji se održavaju po Ustavu i zakonima Kosova predstavljati vid faktičkog priznavanja nezavisnosti Kosova.

S druge strane, ukidanje nelegalnih struktura na severu Kosova i njihovu zamenu institucijama koje su predviđene kosovskim zakonima vlasti u Prištini nastoje predstaviti kao daleko značajniju posledicu Briselskog sporazuma u odnosu na značajan stepen autonomije, koji je istim ti dogovorom predviđen za buduću Zajednicu srpskih opština, a koji izaziva veliko nezadovoljstvo i frustracije u značajnom delu kosovske javnosti.

Benigne tenzije

Uprkos različitim interesima i oprečnim interpretacijama Briselskog sporazuma, malo je verovatno da bi proces koji je započet tim istorijskim dogovorom mogao biti ozbiljnije ugrožen. Intenzivno učešće i monitoring međunarodnih činilaca siguran je znak da neće biti dozvoljena ozbiljnija odstupanja u sprovođenju onoga što je zaista dogovoreno.

Zaoštrena retorika, pretnje prekidom dijaloga i očigledno tolerisanje poseta koje su samo dan ranije “odlučno” bile zabranjene postaće sastavni deo dekora budućih kosovsko-srbijanskih odnosa. Sve dok te nuspojave ne izazivaju ozbiljnije posledice i incidente na terenu, one će biti deo jedne kontrolisane melodrame namenjene, pre svega, unutrašnjim potrebama sa obe strane granice.

Uprkos benignom karakteru aktuelnih tenzija na relaciji Beograda i Prištine, dve vlade, a posebno međunarodni akteri koji su pokrovitelji procesa normalizacije odnosa, ne bi trebalo da smetnu sa uma da će postavljanje budućih odnosa Kosova i Srbije na čvrste temelje, ipak, zahtevati promociju duha saradnje nasuprot trenutno preovlađujućoj praksi naglašavanja postojećih antagonizama.

Iako je reč o dugoročnom i postepeno napredujućem procesu, van svake sumnje je da bi snažnija potpora izgradnji direktnih kanala međusobne komunikacije i saradnji kroz zajedničke projekte blagotvorno delovala na preko potrebnu relaksaciju jednog od potencijalno najopasnijih balkanskih žarišta.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera