Pokušaj izbegavanja državnog bankrota

Piše: Marko Matić

Suočena sa sve izvesnijim bankrotom, čiju su mogućnost stručnjaci najavljivali već u naredne dve godine, Vlada Srbije je, napokon, usvojila predlog prvog paketa antikriznih mera koje bi trebalo da uravnoteže državni proračun.

Uprkos činjenici da je reč tek o prvom koraku, koji bi u narednim godinama, pre svega, trebalo da dovede do zaustavljanja daljeg zaduživanja zemlje, a potom i do postepenog privrednog oporavka, mere koje je predložio novi ministar finansija Lazar Krstić uglavnom su dobile pozitivne ocene stručne javnosti i nedvosmislenu podršku čitave Vlade, na čelu sa premijerom Ivicom Dačićem i njegovim prvim zamenikom Aleksandrom Vučićem.

Za razliku od Vladinih čelnika i stručnjaka, opozicione partije su  neobično oštrim tonom kritikovale predložene mere, previđajući činjenicu da je ovo tek prvi iskorak u pravcu smanjenja javne potrošnje, koji je napravljen tokom čitavog procesa tranzicije, a naročito od početka velike finansijske krize krajem 2008. godine, kada je i počeo rapidan rast spoljašnjeg duga države.

U paketu od šest mera usmerenih na racionalizaciju javne potrošnje, povećanje prihoda i stvaranje povoljnijeg ambijenta za privlačenje stranih investicija prvo mesto pripalo je oporezivanju onih plata koje se isplaćuju iz budžeta, a koje prevazilaze iznos od 520 eura.

Potvđene najcrnje slutnje

U premošćavanju jaza između potrebe za uštedama na najvećoj rashodnoj poziciji budžeta, koja pokriva plate i penzije i zahteva da teret dodatnog oporezivanja ne padne na najugroženije slojeve stanovništva, Vlada je odlučila da dodatni, takozvani solidarni porez nametne bolje stojećem sloju državne administracije i zaposlenih u javnim preduzećima.

Ministar finansija je tim povodom potvrdio najcrnje slutnje stručnjaka da u javnom, od privrede izdržavanom, sektoru rade preko dve trećine ukupno zaposlenih u Srbiji, odnosno preko 700.000 ljudi, što je i sama Vlada, prema priznanju njenih čelnika, usled brojnih sistemskih nedostataka i opstrukcije jedva uspela da utvrdi.

Iako će povećanje donje stope PDV-a sa dosadašnjih osam na 10 odsto potrošačku korpu na mesečnom nivou poskupeti za svega četiri eura, jasno je da će tom merom posebno biti pogođeni oni najugroženiji slojevi stanovništva, koji svoje celokupne prihode troše na puko preživljavanje.

Uprkos pretežno pozitivnim ocenama i podršci ovako skrojenom planu uštede skoro 150 miliona eura godišnje, stručnjaci, ipak, upozoravaju na ozbiljnu mogućnost tihe opstrukcije rada same Vlade i ostalih državnih institucija, do koje bi moglo doći usled nezadovoljstva ionako slabo plaćene i korupciji sklone administracije.

Ako se tome doda podatak da će merama solidarnog oporezivanja biti obuhvaćeni srednji i viši činovnički slojevi u vojsci, policiji, zdravstvu i obrazovanju, postaje jasno koje bi oblasti posebno mogle biti pogođene sindikalnim protestima i masovnom opstrukcijama zaposlenih. 

Pored udara na džepove bolje stojećeg javnog sektora, s ciljem da se na rashodnoj strani postignu projektovane uštede, Vlada je predložila i povećanje donje stope poreza na dodatu vrednost (PDV), kojom su obuhvaćeni ključni egzistencijalni proizvodi, ali i računari i oprema za bebe.

Najugroženijima još teže

Iako će povećanje donje stope PDV-a sa dosadašnjih osam na 10 odsto potrošačku korpu na mesečnom nivou poskupeti za svega četiri eura, jasno je da će tom merom posebno biti pogođeni oni najugroženiji slojevi stanovništva, koji svoje celokupne prihode troše na puko preživljavanje.

Zanimljivo je kako je u pokušaju da poveća budžetske prihode Vlada tokom prošle godine donela odluku da gornju stopu PDV-a poveća sa 18 na 20 procenata, što je, nasuprot očekivanjima, rezultiralo padom prometa za 15 procenata i daleko nižim nivoom prihoda koji su se po tom osnovu slili u budžet.

Imajući u vidu te podatke, među ekonomistima je ostala velika nepoznanica da li će podizanje donje stope PDV-a rezultirati projektovanim povećanjem prihoda od 150 miliona eura na godišnjem nivou ili će se ponoviti scenario iz prethodne godine.

Ovoj meri, međutim, treba dodati i najavu ministra finansija da će Vlada u narednom periodu intenzivno raditi na reformi sistema naplate poreza, većoj kontroli fiskalnih računa i uspostavljanju poreske discipline, čime bi se deo sive ekonomije, koja po nekim procenama obuhvata trećinu BDP-a, mogao prevesti u legalne tokove.

Vlada će pokušati da uštedi dodatnih 40 miliona eura na putovanjima, robama i uslugama, kao i 150 miliona eura uzimanjem jeftinijih pozajmica od Ujedinjenih Arapskih Emirata, kojima bi se prevremeno otplatio deo skupljih kredita koji su podizani prethodnih godina.

Najveću uštedu, od čak 400 miliona eura, Vlada će pokušati da ostvari postepenim ukidanjem subvencija brojnim srbijanskim državnim gubitašima, koji će u narednom periodu biti ili privatizovani ili ugašeni.

Čak i da deficit bude sveden na nulu, to će predstavljati tek svođenje javne potrošnje na nivo realnih mogućnosti privrede, ali ne i rešavanje gorućih problema poput visokog procenta nezaposlenosti ili niskog nivoa privredne aktivnosti.

Pored mera koje se odnose na uravnoteženje državnog budžeta, odnosno svođenja potrošnje u okvire realnih prihoda, ministar finansija je najavio i intenziviranje rada na poboljšanju poslovnog ambijenta. To će obuhvatiti donošenje novog zakona o radu sa fleksibilnijim odredbama glede zapošljavanja i otpuštanja radnika, kao i pojednostavljivanje sistema izdavanja različitih dozvola, koje se često navode kao jedna od ključnih prepreka za priliv većeg obima stranih investicija.

Mada je jasno da je reč tek o prvom koraku ka ozbiljnijem zaokretu od iracionalnog ekonomskog ponašanja ka njegovom privođenju ekonomskim zakonitostima, stručna javnost je ohrabrena spremnošću ključnih vladajućih aktera u Beogradu da sopstvenim građanima otvoreno priznaju kakvo je stvarno stanje ekonomije i kakve su realne perspektive u narednom periodu.

Nepodeljeni je utisak da je taj korak predstavljao suštinski pozitivni zaokret u odnosu na raniju praksu širenja u realnosti neutemeljenog optimizma o velikom ekonomskom rastu u narednom periodu.

Stručnjaci, takođe, ukazuju na to da će sprovođenje predloženog paketa mera tek prepoloviti budžetski deficit, koji je 2012. godine iznosio 6,1 odsto BDP-a, što je tek polovina ušteda koje je potrebno napraviti kako bi se zaustavio trend daljeg zaduživanja zemlje.

Čak i da taj deficit bude sveden na nulu, to će predstavljati tek svođenje javne potrošnje na nivo realnih mogućnosti privrede, ali ne i rešavanje gorućih problema poput visokog procenta nezaposlenosti ili niskog nivoa privredne aktivnosti.

Sistemski nedostaci

Ozbiljni boljitak moguće je očekivati tek nakon privlačenja većeg obima stranih direktnih investicija, kojem prethode ozbiljne reforme i otklanjanje svih onih sistemskih nedostataka koji Srbiju čine ne baš previše privlačnom destinacijom za plasman inostranog kapitala.

Uprkos ograničenom dometu predloženih mera, ostaje konstatacija većeg dela srbijanske javnosti da je, napokon, učinjen fiskalni zaokret u pravom smeru.

Šteta je jedino to što ti koraci nisu učinjeni nekoliko godina ranije, u vreme kada je usled povećanih privatizacionih prihoda, a potom i olako pozajmljivanih inostranih kredita, javna potrošnja doživela neverovatne razmere, ostavljajući za sobom nesagledive posledice po razvojne šanse Srbije.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera