Ko to (ne) sme da putuje na Kosovo

Piše: Jelena Milić

“Izbori koji se održavaju 3. novembra nisu lokalni izbori, kako to predstavlja zvanična Priština, nisu to ni izbori na kojima će Srbi koji učestvuju priznati tzv. nezavisnost Kosova, kako govore oni koji su za bojkot. (…) Predstojeći izbori su kao referendum na kojem će Srbi odlučiti da li žele da ostanu deo Srbije”, izjavio je Krstimir Pantić, kandidat za gradonačelnika Kosovske Mitrovice.

Pantić je direktor Vladine kancelarije za Kosovo, tek da se zna, tako da ova izjava, koju niko nije demantovao, predstavlja i stav Vlade Srbije. Zato je to-šta-su-se-i-zašto pre neki dan dogovarali Katrin Ešton, Hašim Tači i Ivica Dačić, između ostalog, ko-kad-gde-zašto može da putuje na Kosovo tokom izborne kampanje za lokalne izbore 3. novembra manje važno.

Uostalom, Aleksandar Vučić je kao glavnu meru koja će Srbiju spasti bankrota zabranio upotrebu skoro svih službenih vozila, rotacije, opomenuo javno MUP-ovce da svako malo idu u Litvaniju – niko ne zna zašto, iako mu je neke veze sa Evropskom unijom dobacio Dačić – ali ništa nije rekao za smanjenje putnih troškova za odlaske na Kosovo, ni srpskih formalnih zvaničnika, ni onih 2.000 sa tajnog platnog spiska MUP-a, za koje se pretpostavlja da su nedavno, kao “sprska civilna zaštita”, zaustavili vozila EULEX-a na severu Kosova, o kome ni srpska ni kosovska štama ne pričaju rado. O zapadnjacima da ne govorimo.

Čitaku: ‘Nije bilo zabrane za dolazak zvaničnika Srbije na Kosovo. Bilo je samo NE dolasku Dačića. To je sve.’ I to jeste sve.

Novoj rundi prethodilo je zamešateljstvo, jer je Vlada Kosova prošle nedelje odbila zahtev Dačića da poseti Kosovo. Dačić je, zatim, upozorio Brisel na to da će prekinuti učešće u pregovorima ako Priština ne bude dozvoljavala srpskim zvaničnicima da posećuju Kosovo do kraja kampanje za kosovske lokalne izbore.

Kosovska ministarka za evropske integracije Vljora Čitaku izjavila je zatim da se zabrana posete Kosovu ne odnosi na sve srpske zvaničnike, već samo na srpskog premijera Dačića. “Došlo je do nesporazuma. Nije bilo zabrane za dolazak zvaničnika Srbije na Kosovo. Bilo je samo NE dolasku Dačića. To je sve”, navela je Čitaku na svom nalogu na društvenoj mreži Twitter. I to jeste sve.

Čitaku je nehotice otkrila suštinu Briselskog sporazuma i načina na koji će on davati ton odnosima Beograda i Prištine. Priča o Dačićevom putovanju na Kosovo samo je još jedna u seriji loše planiranih i (ne)sprovedenih događaja i nesporazuma, kojih će biti sve više. Ozbiljnost procesa maskiraće se, naravno, Vučićevim ležanjem na podu od bolova u kičmi, gospođom Ešton koja mora rođendan da slavi sa Dačićem i Tačijem, radnim doručcima koji završavaju u tri sata ujutro…

Površno, nemoćno, neozbiljno…

U 17. rundi nedavnog briselskog “premijerskog” dijaloga, naprimer, potvrđeni su dogovori radnih grupa o biračkom spisku, na koji je dodato 12.000 srpskih glasača sa severa Kosova, koji do sada nisu učestvovali na izborima u organizaciji Prištine, ali nije rešeno pitanje registracije prognanih Srba sa Kosova. Priština je, navodno, donela dokaze o nepravilnostima u prijavama. Takođe, nije rešeno pitanje predstavnika Građanske inicijative “Srpska” u Centralnoj izbornoj komisiji Kosova, na čemu Beograd insistira. Kako se procenjuje, “Srpska” bi, prema važećim kosovskim izbornim zakonima, u najboljem slučaju mogla da dobije status posmatrača u CIK-u. Dačić, Tači i Ešton razgovarali su i o bezbednosnoj situaciji na Kosovu, ali izgleda nije otvaran “slučaj” nedavno ubijenog pripadnika EULEX-a. Površno, nemoćno, neozbiljno…

Dačić, Tači i Ešton razgovarali su i o bezbednosnoj situaciji na Kosovu, ali izgleda nije otvaran “slučaj” nedavno ubijenog pripadnika EULEX-a.

Da je nova runda briselskog dijaloga u vezi s putovanjem srpskih zvaničnika na Kosovo bila priličan spin da se uteši Dačić, koji bi malo premijerski da se ponaša, potvrđuje dobro obavešteni beogradski list Danas: “Procedura za ulazak državnih zvaničnika Srbije na Kosovo ostaje gotova nepromenjena. Kao što su se Beograd, Priština i Brisel dogovorili još u vreme vlade Mirka Cvetkovića, zahtev srpskih državnih službenika preko beogradske i prištinske kancelarije EU-a dostavlja se Vladi Kosova, čija se odluka istim putem vraća podnosiocima zahteva. Novina je samo da će Prištini u proceni pomagati EULEX. Srpski zvaničnici koji žele na Kosovo od sada će morati da odrede da li u posetu idu kao državni službenici ili kao predstavnici političkih stranaka.”

Šteta što se pravila ne odnose i na “ostatak Srbije”, pa da znamo u kom svojstvu predsednik Srbije i bivši predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić ide ovih dana u Vrbas, gde se, takođe, održavaju lokalni izbori.

Trećeg novembra ko kad hoće

Kako je Danasu objašnjeno, južno od Ibra srpski zvaničnici moći će da posećuju samo manastire Srpske pravoslavne crkve, pod uslovom da ne daju političke izjave, mada se špekuliše da Priština u tom pogledu neće biti isključiva. Na sever Kosova, gde i Brisel i kosovske vlasti žele što veću izlaznost Srba na opštinskim izborima 3. novembra, neće biti ograničenja – moći će, navodno, da dolazi kad ko hoće. Otud glasna šutanja Zapada na sve očitija kršenja elementarnih građanskih i izbornih prava drugih učesnika predizborne kampanje, pre svega na severu Kosova. Po kojoj se logici izjave srpskih državnika da se mora glasati za listu “Srpska” i da je sve drugo izdaja srpstva ne smatraju ne samo političkim izjavama i mešanjem u kampanju, već i uskraćivanjem slobode udruživanja i izbora?

Zapad je već i dosad preplatio Briselski sporazum, u Srbiji je na sceni otvorena putinizacja, Vučić se više i ne femka, otvoreno govori – država, to sam ja. Svaku kritiku uprerenu protiv Vlade Vučić, bez reakcije Zapada, karakteriše kao rušenje države. Kad su izbori na Kosovu u pitanju, prave se ponovo lojani i nelojalni građani, nekad su to bili Albanci na Kosovu, sad je zaigrala mečka i ispred srpskih vrata.

Zapad je već i dosad preplatio Briselski sporazum, u Srbiji je na sceni otvorena putinizacja, Vučić se više i ne femka, otvoreno govori – država, to sam ja.

Građanska inicijativa – Srbija demokratija pravda i Samostalna liberalna stranka nedavno su, u odvojenim saopštenjima, bile primorane da demantuju navode gore spomenutog Pantića da te dve stranke dele Srbe sa Kosova. Pantiću zameraju da, čestim promenama stavova koje iznosi, zbunjuje svoje birače. U SLS-u, čiji je predsednik ujedno zamenik kosovskog premijera Slobodan Petrović, smatraju da istupanja Pantića nanose štetu Srbima na Kosovu, kao i to da je upravo on, gostujući na jednoj beogradskoj televiziji, nastavio da deli Srbe na Kosovu. U saopštenju se odbacuju Pantićeve tvrdnje da je SLS-u bliža Priština od Beograda i da rade protiv interesa države Srbije, te dodaje da SLS nije za jedinstvenu srpsku listu, ali jeste za jedinstvo Srba.

Zavesti tamo gde treba

Pantić je u toj televizijskoj emisiji rekao da Srbi nemaju rezervnu vladu ni drugog saveznika osim Srbije i ocenio da najveću opasnost za Prištinu predstavlja lista “Srpska”, koja “ima najveće poverenje građana, jer iza nje stoji država Srbija”. Rekao je i to da su ostale srpske liste, posebno “one koje su bliske vlastima u Prištini”, pokazale koliko im je stalo do Srba. Govoreći o Oliveru Ivanoviću i Goranu Bogdanoviću, Pantić je rekao da ih ne smatra neprijateljima, već političkim protivnicima. Pa kad može Vučić, što ne bi i Krstić: “Svi koji nisu sledili politiku Vlade Srbije radili su protivno interesima Srbije.”

No i u Beogradu, izgleda, dolazi do akcionog nejedinstva srpskih zvaničnika i demonstracije akcionog pragmatizma Zapada, koji postaje sve teži za razumevanje. Savetnik predsednika Srbije Marko Đurić negira špekulacije diplomata da je Beograd pod pritiskom međunarodne zajednice, koja traži “uklanjanje” Aleksandra Vulina iz kosovskog procesa. Dačić, je navodno, ubeđivao Zapad da “Vulin na Kosovu radi iza njegovih leđa”. Ovo nije daleko od istine, jer se Dačićeva Socijalistička partija Srbije na severu Kosova raspada, pa Vulin skuplja resolve za SNS, koji će defakto vladati severom posle izbora.

No i u Beogradu, izgleda, dolazi do akcionog nejedinstva srpskih zvaničnika i demonstracije akcionog pragmatizma Zapada, koji postaje sve teži za razumevanje.

U diplomatskim krugovima govori se da Brisel, u želji da na lokalne kosovske izbore izađe što više Srba, toleriše Beogradu pravljenje sopstvene izborne liste, ali ne i “rat” sa svim ostalim srpskim opcijama. Kao da će taj “rat” moći da kontroliše. I kao što će posle godinama moći da ispravlja krivi Ibar, jer je očito da im država Srbija pred očima pravi “novu republiku srpsku” na severu Kosova, ali nema veze, samo neka se održe loklani izbori po kosovskim zakonima i neka odziv bude prihvatljiv pod datim okolnostima, te da izbori prođu bez većih incidenata. Onih 2.000 sa platnog spiska MUP-a samo će mirno ispod oka posmatrati i mobilnim telefonima snimati ko je i kako glasao. Da se zavede “tamo gde treba”.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera