Veliki povratak srpske diplomatije

Piše: Marko Matić

Iako je sama kandidatura Vuka Jeremića za predsedavajućeg Generalnom skupštinom UN-a u periodu od septembra 2012. do septembra 2013. godine bila praćena mnogobrojnim kontroverzama, nakon njegovog izbora ostalo je nesporno da je srpska diplomatija zabeležila veliki uspeh u najvećem svetskom forumu država, i to tačno 20 godina nakon što je Srbija bila isključena iz svetske organizacije.

U trenutku kada je krajem januara iznenada bilo objavljeno da je Srbija za mesto predsedavajućeg Generalnom skupštinom kandidovala svog šefa diplomatije Vuka Jeremića, ta iznenađujuća odluka zvaničnog Beograda mnogima se učinila kao samo još jedan u nizu predizbornih marketinških trikova kojima se pokušava pridobiti koji glasač više.

Za razliku od mnogih posmatrača koji su sa neskrivenim podsmehom reagovali na novootkrivene Jeremićeve ambicije, srbijanski ministar spoljnih poslova je taj zadatak shvatio krajnje ozbiljno i sa, na ovim prostorima, retko viđenim entuzijazmom i upornošću uspešno ga realizovao.

Velika podrška

Jeremić je, na glasanju održanom 8. juna u sedištu UN-a, dobio podršku 99 članica svetske organizacije, naspram 85 zemalja koje su svoj glas dale kandidatu Litvanije.

Samu kandidaturu pratile su brojne kontroverze i osporavanja. Njeno donekle zakasnelo isticanje,  neodgovarajući profil samog srpskog kandidata, narušavanje dosadašnje prakse postizanja regionalnog konsenzusa o zajedničkom kandidatu, neskrivena podrška antilitvanski nastrojene Rusije uz poluotvoreno protivljenje ključnih zapadnih zemalja samo su neke od primedbi koje su navođene kao argumenti protiv Jeremićeve kandidature. Tome su neretko sledile uopštene konstatacije o relativno malom značaju funkcije predsedavajućeg, uz redovno navođenje opasnosti od usporavanja daljeg procesa evrointegracija usled nepotrebnog zameranja nekim članicama EU-a, a zarad lične promocije osporavanog srbijanskog ministra.

Iako većina tih argumentata, donekle, zaista ima realnog utemeljenja, nakon Jeremićevog izbora ipak je postalo nesporno da je Srbija, kao mala zemlja koja dolazi iz regiona koji nema veliki globalni značaj, ipak uspela da u jednoj teškoj utakmici, unutar najvećeg foruma svetskih država, zadobije poverenje većeg dela čovečasntva i ostvari doskora nezamislivu diplomatsku pobedu.

Taj uspeh je utoliko veći ukoliko se ima u vidu da je Srbija pre tačno 20 godina, zbog agresije na Bosnu i Hercegovinu, na istom mestu, voljom većine članica bila odstranjena kako iz Ujedinjenih nacija tako i iz najvećeg broja međunarodnih organizacija.

U krajnjem ishodu, uspeh srbijanskog ministra Jeremića predstavljao je zbir konstantnog rasta ugleda Srbije u svetu nakon demokratskih promena 2000. godine, ali i njegovog ličnog aktivizma i preduzimljivosti koji su, uprkos brojnim kontroverzama u vezi sa politikom koju je zastupao, pokazali da je aktivnim pristupom i diplomatskim inicijativama čak i malim i relativno beznačajnim državama moguće da igraju zapaženu ulogu i ostvare zavidne rezultate u međunarodnoj areni.

Jeremić je tako, tragajući širom svetskih meridijana za podrškom srpskom viđenju kosovskog problema, uspeo Srbiju da približi velikom broju zemalja sa kojima je nekadašnja Jugoslavija održavala tradicionalno dobre odnose koji su, u ratnom vihoru devedesetih, gotovo u potpunosti bili prekinuti. Lobirajući za odluku GSUN-a o zahtevu za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja kosovske nezavisnosti, Jeremić je obišao prestonice većine zemalja sveta, obnavljajući davno pokidane veze, predstavljajući im politiku zvaničnog Beograda i predočavajući im zajedničke interese i stavove povodom velikog broja najvažnijih međunarodnih pitanja.

Učvršćene veze

Iako njegova nastojanja da pitanje kosovske nezavisnosti sa političkog prebaci na pravni teren na kraju nisu urodila plodom, kontakti koje je tokom svog lobiranja ostvario sa zemljama koje su podržale srpsku inicijativu, kulminirali su organizovanjem jubilarnog susreta Nesvrstanih u Beogradu povodom pedesete godišnjice osnivanja te organizacije. Srbija je tako, pre svega zahvaljujući inicijativi i aktivizmu svoje diplomatije, obnovila i učvrstila veze sa velikim brojem zemalja, što je njenom kandidatu u krajnjem ishodu obezbedilo većinu glasova prilikom glasanja u GSUN-u.

Tome u prilog govore i delimično poznati podaci o zemljama koje su omogućile Jeremićev izbor. Maliciozne konstatacije litvanskog Ministarstva spoljnih poslova o ključnoj ulozi Rusije u pobedi srbijanskog kandidata daleko su od istine, utoliko pre što su na strani zvaničnog Viljnusa u procesu lobiranja bile ključne zapadne zemlje čiji uticaj daleko prevazilazi onaj koji u međunarodnoj areni ima zvanična Moskva.

Jeremić je dobio podršku većine članica Nesvrstanih, arapskih zemalja i, što se pokazalo kao ključno, trećine članica Evropske unije koje su veću solidarnost pokazale sa Srbijom, koja je samo kandidat za članstvo u toj organizaciji, nego sa Litvanijom kao punopravnom članicom.

Jeremić je, očekivano, najlošije prošao u samom regionu, što je bila logična posledica politike koju je sprovodio u prethodnom periodu, a ne negativnog stava susednih zemalja o njegovim sposobnostima i srpskoj diplomatiji uopšte.

Zanimljivo je da su od zemalja regiona, srbijanskog kandidata podržale Crna Gora i Makedonija, jedine dve zemlje čije je ambasadore Jeremić svojevremeno proterao iz Beograda nakon njihovih odluka o priznanju nezavisnosti Kosova.

Kao što se i moglo očekivati, nakon izbora kandidata koji mnogima nije bio po volji, usledila su osporavanja značaja rotirajućeg jednogodišnjeg predsedavanja plenumom svetskih država. Iako u poređenju sa značajem i efektivnošću odluka Saveta bezbednosti, Generalnoj skupštini pripada podređena uloga, sama činjenica da se u njoj nalaze gotovo sve zemlje sveta govori o tome da taj organ ima svoju specifičnu težinu u globalnim razmerama. Zbog toga mesto predsedavajućeg nije čisto administrativno i birokratsko, a Jeremićev izbor predstavlja značajan diplomatski uspeh Srbije čiji će se glas u narednom periodu snažnije čuti na međunarodnoj sceni.

Za Jeremića i politiku koju zastupa hendikep će biti to što sa nove pozicije neće moći bitnije da utiče na rešavanje kosovskog pitanja, s obzirom na to da ono u narednom periodu neće biti predmet rasprava u Generalnoj skupštini. Taj organ će, međutim, raspravljati o nizu drugih gorućih globalnih pitanja i nalaziti se u centru procesa usaglašavanja u kojem učestvuju sve zemlje sveta što, bez ikakve sumnje, ima svoju specifičnu težinu.

Diplomate upućene u procese unutar svetske organizacije gotovo bez izuzetka se slažu da je stvar ugleda i diplomatskog prestiža svake zemlje da predsedava jednim takvim međunarodnim forumom koji će se u narednom periodu, u uslovima gotovo zacementiranih podela unutar Saveta bezbednosti, baviti važnim globalnim pitanjima mira, bezbednosti, razvoja, zaštitom okoline, ljudskim pravima i humanitarnim pitanjima.

Veća odgovornost

Uključena u sva svetska zbivanja, Srbija će imati veću težinu u međunarodnim odnosima, što će doprineti njenom ugledu i međunarodnom kredibilitetu. Samim tim i odgovornost Srbije će biti veća, a stavovi zvaničnog Beograda biće predmet mnogo veće pažnje svetskih prestonica. Biće to idealna prilika za Srbiju da izgradi imidž aktivnog i odgovornog člana međunarodne zajednice, od čega bi korist mogao da ima i čitav region Zapadnog Balkana.

Osim veće vidljivosti Srbije i regiona na svetskoj pozornici, možda najveći značaj Jeremićevog uspeha jeste to što je pokazao da čak i male zemlje, zahvaljujući aktivnom pristupu i diplomatskim inicijativama mogu imati značajnu ulogu na međunarodnoj pozornici. Tim pre što se neretko interesi većeg dela država ne poklapaju sa interesima ključnih igrača, zbog čega postoji akutna potreba da se čuje i glas sinergije onih koji su možda pojedinačno slabiji i manje uticajni, ali zajedno predstavljaju glas većeg dela čovečanstva.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera