Kukulele savez
Piše: Ratko Femić
I Tomislav Nikolić je prešao prag Chatrine Ashton. Dočekali ga u Briselu kako dolikuje poglavicama egzotičnih plemena. Ali, ništa to nije novo, tako Evropa gleda na nas sa Balkana. Baronesa Ashton gosta nije prepoznala, a što bi i pamtila svaku pridošlicu sa tamo neke egzotične destinacije na brdovitom Balkanu, pa makar to bio doskora lider tamošnje najjače partije, a sada predsednik države. Roberte, veli, hajd’ Boga ti sa mnom, ne znam kako čovek izgleda.
Poslije razgovora, zadovoljan predsjednik, zadovoljna baronesa, prošla briselska posjeta, a nije se ostvarilo proročanstvo šamana iz Tadićevog plemena žutih.
Ma, Chatrine, kaže Robert (Cooper, al’ nema veze s Garyjem – Gary je tamanio Indijance, a ovaj Robert ih disciplinuje štapom i šargarepom), svi su oni isti, ne bih ni ja znao, kad su na svom terenu, onda su razgaćeni, igraju one domorodačke igre, a ovde svi u tamnim odelima k’o batleri lorda Sommersbyja (onoga koji je sve kruške pretvorio u Sommersby i tako doneo mir u svetu).
U to dolazi Toma, ni ja ga ne bih poznao sa onolikim osmehom – razvukao usta, mogao bi sam sebi na uvo da otpevuši Odu radosti. Posle razgovora, zadovoljan predsednik, zadovoljna baronesa, prošla briselska poseta, a nije se ostvarilo proročanstvo šamana iz Tadićevog plemena žutih – nema najezda skakavaca, kiše kravljih balega, cunamija na ušću, niti zemljotresa.
Da tetki odnese lijek
Predsednik je čak ono za šta se zdušno zalagao – da vodi pregovore o Kosovu – rešio da prepusti premijeru. Video je da ne može još dugo građanima da se zamazuju oči parolom “I Kosovo i EU”, da će morati neki neprijatni potezi da se povuku, te je rešio da ode “tetki da odnese lek” i prebaci vruć krompir u druge ruke. Tako se ovde najbolje rešavaju problemi – njihovim izbegavanjam.
Dok normalne zemlje razmišljaju o budžetu za 2013. godinu, srpske poglavice ne mogu da se dogovore o plemenskom savjetu.
Toma ili Boris, svejedno je domaćinima iz Brisela sve dok čovek ne ljulja balkanski brod i revnosno izvršava zadate stavke sa evropske agende. Zauzvrat, Evropa im progleda kroz prste za korupciju, medijski mrak, pravosudni sumrak, klimavu demokratiju… kao i dosad što su radili. Dok normalne zemlje razmišljaju o budžetu za 2013. godinu, srpske poglavice ne mogu da se dogovore o plemenskom savetu.
Kako bi drugačije nego kao na domorodački rezervat gledale evropske birokrate na zemlju čija vlast svoje podanike smatra majmunima – svakog dana ponavljaju da će vladu da formira onaj ko bude imao većinu. Ko je ovde idiot?
Kukulele savez
Bivši predsednik Boris Tadić je sadašnjem predsedniku Tomislavu Nikoliću pre samo 10 dana obećao da će imati većinu, a pre neki dan kaže da nije lako formirati vladu. Ništa njemu nije lako i za sve su mu drugi krivi. Ponaša se ko džangrizava filmska diva u šminkernici posle mlakog aplauza. Zato su i morali da ga uteše premijerskom ponudom. Kaže da je shvatio poruku građana te da će stoga krenuti u pospremanje u sopstvenoj stranci, ali mu nije palo na pamet da prvo sebe pospremi. Zapeo da bude premijer, a ne može vladu da sastavi i to sa onima sa kojima je njegova stranka vladala prethodne četiri godine. Ako nisu za to vreme usaglasili principe, kako očekuju da ih usaglase za nekoliko dana.
Ekonomski parametri nategnuti su do krajnjih granica: nezaposlenost 24 odsto, javni dug 14,5 milijardi evra, spoljni dug 24,1 milijardu evra, prosečna plata 350 evra.
Ne može se reći da bi vlada Demokratske stranke, Socijalističke partije Srbije, Ujedinjenih regiona Srbije i Liberalno-demokratske partije bila baš nova, ipak bi to bila stara uigrana ekipa, sa još nekim igračem sa klupe za rezervu. Ipak, tu je u pitanju nešto više od principa – podela izbornog plena, namirivanje ličnih i stranačkih apetita, a to može da bude prilično skupo, jer tri manje koalicije oko DS-a, oko LDP-a i oko SPS-a broje ni manje ni više nego 17 partija, a kada se tome doda URS, to se više prebrojati ne može, ali ide daleko iznad 20 partija, partijica, pokreta i zaokreta.
Ako Hrvati imaju Kukuriku koaliciju, ova kombinacija bi se definitivno mogla nazvati kukulele savezom. Možda bi bilo najpoštenije da nas zadesi baš takva vlada. Pritisnuti krizom, ekonomski parametri nategnuti do krajnjih granica (nezaposlenost 24 odsto, javni dug 14,5 milijardi evra, spoljni dug 24,1 milijardu evra, prosečna plata 350 evra) jednom će morati da pukne, a bilo bi pošteno da za taj sunovrat koji neminovno sledi budu odgovorni oni koji su do njega i doveli. U stvari, kako god okreneš, čeka nas neki kukulele rasplet. Ko god uzeo kormilo vlade, svestan je da plovi na nemirnom moru u natruloj lađi.
Kontejneri za glade
Znaju to građani dobro, ali ipak s nestrpljenjem očekuju dolazak cirkusa u grad, više razonode radi, da provere kako su prošli na kladionicama i dočekaju rasplet ovog političkog trilera. Premijerska ponuda koju su naprednjaci navodno dali lideru SPS-a Ivici Dačiću je jako primamljiva, ali nisu DS i pridružene mu službe bezbednosti četiri godine sedele skrštenih ruku. Svašta bi moglo da se nađe u raznim registrima: i ko je sa kim drugovao, i ko je koga upozoravao, i ko je od koga dobijao pare… Koaliciji socijalista i naprednjaka, navodno, kumuje Moskva. Dačić, iz ugodne pozicije koja ima najveći ucenjivački potencijal, deli lekcije o patriotizmu i Tomu i Borisa naziva evrofanaticima. Dežmekasti lider kaže da neće u vladu koja je pristala na to da se u Beogradu otvori kancelarija kosovske Vlade, a u Prištini srpske, a ako su na to pristale dve najvće partije, DS i Srpska napredna stranka, onda neka same prave vladu. Lider socijalista odavno naslućuje da bi demokrate i naprednjaci mogli zajedno da naprave veliku koaliciju.
Građani s nestrpljenjem očekuju dolazak cirkusa u grad, više razonode radi, da provjere kako su prošli na kladionicama i dočekaju rasplet ovog političkog trilera.
I saveznik demokrata Rasim Ljajić kaže da ne bi bežao od te kombinacije ako bi trebalo izbeći ponavljanje izbora. Savez koalicija okupljenih oko dve najveće partije brojao bi i najmanje stranaka i posebnih interesa u vladi – “samo” baksuznih 13. Baksuzni broj bi morao da bude prebačen dodatkom još neke od partija manjina. Netrpeljivost između lidera da se ispeglati, a stranački aktivisti su već stali na branik apstraktnih pojmova, poput “principa”, “volje birača” i ostalih koji u politici nemaju ama baš nikakvo značenje. Naprednjaci još nisu u pregovorima iskoristili skriveni adut – “Tominu ljutu”, koja se i na inauguraciji pokazala kao važan faktor u zbližavanju političkih opcija.
Recept je sledeći: Boris da popusti, Ivica da prelomi, Toma da posluži rakiju, ostali da se napiju, a Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, da vrati kontejnere (koje je zamenio podzemnim), jer bi ponovo mogli da budu menza za veći broj osiromašenih građana.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera