Izbori u Srbiji: Mala priča o Kurti i Murti

Piše: Ratko Femić

Znate onu situaciju kada kao mali, pre nego što shvatite da Babaroga nije ništa do sredstvo da vas roditelji disciplinuju i navedu na ponašanje kakvo oni žele, oguglate na pretnje nekakvom babetinom. Jednostavno prestanete da je se plašite. Tako je Boris Tadić potrošio Tomu Nikolića. Tako je Kurta zamenio Murtu.

Možda je baš to trebalo da nas zadesi. Ovakvi izbori. Bolje nismo ni zaslužili. Ne kaže se bez razloga da svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje. Mi u Srbiji, izgleda, imamo i opoziciju kakvu smo zaslužili.

Demokratskoj stranci Borisa Tadića se pripisuje širi koalicioni potencijal, a Srpskoj naprednoj stranci Tomislava Nikolića masovnija podrška. Upravo koalicioni potencijal može da iznenadi, ako nekoga uopšte iznenađuju koalicije na srpskoj političkoj sceni.

Ako i ima glasača koji su gadljivi na bivše šešeljevce, a prihvatljivi su im bivši miloševićevci, među političarima nema gadljivih.

Dovoljno će biti da stranački lideri čuju preliminarne rezultate glasanja i dobiju prve “bračne” ponude da se predizborne ratne sekire zakopaju. Jedino bih smeo da ruku u vatru stavim da Tomini naprednjaci nikako ne mogu sa bivšim partijskim drugovima iz Šešeljeve SRS.

‘Nacionalno pomirenje’

Plašenje birača naprednjacima kao snagama mračne prošlosti bi imalo smisla ako bi mu pribegao neko ko dosad nije vladao sa strankama koje su vladale devedesetih godina.

Vlast je toliko slatka da je u vladi sa Socijalističkom partijom Srbije bio čak i Srpski pokret obnove čijeg je lidera Vuka Draškovića režim Slobodana Miloševića nekoliko puta pokušao da ubije.

Al’ šta je glava spram guzice (privilegije važnije od života), tako se to posmatra u srpskoj politici. Ako i ima glasača koji su gadljivi na bivše šešeljevce, a prihvatljivi su im bivši miloševićevci, među političarima nema gadljivih.

Još otkad je Boris Tadić pružio ruku Ivici Dačiću, portparolu Miloševićeve politike, aktuelnom predsedniku SPS, nije bilo pogodnijeg trenutka da se demonstrira da je “politika veština mogućeg”. 

Kad je reč o nespojivosti u srpskoj politici interesantna je lista “Preokret” u kojoj su moderni LDP i SPO, stranka simpatizera Ravnogorskog pokreta – koalicija dugih brada i obrijanih prepona.

Još otkad je Boris Tadić pružio ruku Ivici Dačiću, portparolu Miloševićeve politike, aktuelnom predsedniku SPS, nije bilo pogodnijeg trenutka da se demonstrira da je “politika veština mogućeg”.

“Nacionalno pomirenje” je podrazumevalo veliki come back socijalista iz prošlosti, tamo gde su najsigurniji – na vlast. Sada je Dačić najbolja udavača. Taj može sa svima. I još će da se otimaju o njega k’o o božićno prase.

Čak neki profesori sa Fakulteta političkih nauka, koji nesumnjivo pripadaju građanskoj Srbiji, smatraju da građani treba da pokažu da mogu da kazne DS zbog loše vladavine. 

Nudiće mu svašta i demokrate i bivši radikali, a on će da bira i da traži mesto premijera. Demokrate su mu pomogle oko “kofera” (korupcionaške afere u kojoj je učestvovao), a prošlost mu je oproštena.

Danas je 2012. godina i naprednjaci su za razliku od antievropskih stavova koje su zagovarali do pre neku godinu postali veliki evroentuzijasti. Ako veština mogućeg dovede naprednjake na vlast to ne bi bilo zato što je pobedio Toma, nego što je izgubio Boris. Čak neki profesori sa Fakulteta političkih nauka, koji nesumnjivo pripadaju građanskoj Srbiji, smatraju da građani treba da pokažu da mogu da kazne DS zbog loše vladavine.

Možda je to šok koji je potreban da se građanska Srbija probudi.

Izgubljena privilegija

Tadićev DS je izgubio privilegiju da bude jedini prihvatljiv za EU. Brisel sada drugačije gleda na Nikolića i njegov SNS. Naprednjaci su da bi pokazali svoju novu orjentaciju putovali u Brisel i Vašington, sreli se sa Štefanom Fileom, a imali su i regionalnu turneju. Valjalo je pokazati susedima da nisu to oni ljudi kojima svest o zapadnoj granici Srbije seže do linije Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica.

Nikolić je posetio i muftiju Muamera Zukorlića koji održava tradicionalno dobre veze sa Sarajevom. Muftija  neće podržati Tadića u drugom krugu predsedničkih izbora, a ako znamo da je 2008. razlika između Tadića i Nikolića bila oko 100.000 glasova onda to nije naivna pretnja.

Dolazak Nikolića na vlast (bilo na mesto predsednika ili snage koja će da okupi buduću koaliciju) bar u početku bi uzdrmao odnose sa Hrvatskom, a ni Sarajevo ne bi blagonaklono gledalo na saradnju sa čovekom kome je Šešelj dao titulu četničkog vojvode.

Na prošlim izborima, kada je bio kandidat Srpske radikalne stranke Nikolić, je govorio da sa “Hrvatima neće razgovarati dok ne reše sva pitanja izbeglih i prognanih Srba”. Sada bi razgovarao i sa predsednicom Kosova Atifete Jahjagom.

Nikolić je sa šešeljevcima bio dobrovoljac na hrvatskom ratištu. Sada se zalaže za mirno rešavanje graničnih pitanja i za povlačenje tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije pred Međunarodnim sudom pravde.

S obzirom na podršku izbegličkih udruženja u Srbiji, može se očekivati njegovo insistiranje na vraćanju imovinskih i ostalih prava izbeglim Srbima iz Hrvatske.

Na prošlim izborima, kada je bio kandidat Srpske radikalne stranke Nikolić, je govorio da sa “Hrvatima neće razgovarati dok ne reše sva pitanja izbeglih i prognanih Srba”. Sada bi razgovarao i sa predsednicom Kosova Atifete Jahjagom iako su predstavnici sadašnje srpske vlade izbegavali razgovore sa kosovskim zvaničnicima, jer su smatrali da bi im time dali legitimitet. 

I Nikolić je na liniji politike “i Kosovo i EU” koju je sprovodila Tadićeva DS. Smatra da se o kosovskom problemu treba razgovarati jer je jasno “da Beograd ne može da vlada u Prištini, ali ni Priština u Kosovskoj Mitrovici”.

Što se tiče Srbije posle dolaska naprednjaka teško da bi došlo do nekih radikalnih promena.

Dizgine balkanskih kočija su odavno u rukama Brisela i Vašingtona, te bi zbog svoje radikalske prošlosti Nikolić ima motiv da bude jako kooperativan. Možda bi bio poslušniji od Tadića, jer on svoju evropsku orijentaciju mora da dokaže, a takvi se ponašaju kao da su veći katolici od pape.

Što se tiče Srbije posle dolaska naprednjaka teško da bi došlo do nekih radikalnih promena. S obzirom da su se na Balkanu, a naročito u Srbiji pravo i pravda pokazali kao relativni pojmovi moglo bi da se očekuje otvaranje novih afera koje bi pogađale bivšu vlast. I, naravno, omiljena zabava – hapšenja.

To je Nikolić već najavio pričom da njegov poraz na izborima može biti pitanje karijere, a neuspeh DS pitanje njihove slobode.

Partneri i mafijaši

Započela bi žestoka borba protiv korupcije i to u koaliciji sa ljudima koji su povezani sa krupnim korupcionaškim aferama. I sam je Nikolić neke od svojih partnera nazivao mafijašima. Dok je štrajkovao glađu posetio ga je tajkun Milan Beko, a mašijaški bos Joca Amsterdam, kome se sudi za ubistvo vlasnika Nacionala Ive Pukanića, preko advokata, funkcionera SNS obećava da će kada izađe iz zatvora sagraditi most i to tamo gde nova vlast kaže.

Činjenica je da će stranke koje podržavaju članstvo Srbije u EU dobiti skoro 90 odsto glasova.

Nesreća je u tome što u Srbiji ne postoji adekvatna građanska alternativa koja bi suštinski promenila stvari nabolje. Izvesno je da će ovim izborima biti stavljena tačka na podelu na dve Srbije. Činjenica je da će stranke koje podržavaju članstvo Srbije u EU dobiti skoro 90 odsto glasova.

A ko, uostalom, sme da se zakune da neće biti velike koalicije. Bilo bi interesantno čuti opravdanja. Ja znam bar jedno a to je da bi stvaranje velike koalicije DS i SNS zbog većine koju bi imali sa manjim proevropskim strankama dalo veći potencijal za neophodne reforme.

U svakom slučaju Srbija će posle izbora morati da se suoči sa rastom cena i inflacije, slabljenjem dinara, otpuštanjem radnika i smanjivanjem plata i penzija. Na zdravlje!

Stavovi izraženi u ovom članku su autorovi i nužno ne predstavljaju uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera