Srbija suočena s novim evropskim izazovima

Piše: Mirjana Pantić

Srbija je konačno dobila dugoočekivani status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Prostora za slavlje, međutim, nema mnogo, jer oštra, višečasovna debata koja se vodila u utorak o kandidaturi u Savetu ministara EU svedoči da će Srbija u narednom periodu morati da se suoči sa još većim izazovima da bi mogla da računa na ulazak u novu fazu procesa evropske integracije – otvaranje predpristupnih pregovora.

Kandidatura sama po sebi neće drastično promeniti ni život građana, niti će dati vetar u leđa proevropski orjentisanim političkim partijama na predstojećim parlamentarnim i lokalnim izborima, koji se održavaju u proleće. Ekonomska kriza je odnela gotovo 400.000 radnih mesta u Srbiji i oterala iz zemlje najvećeg investitora i izvoznika, američkog čeličnog giganta U.S. Steel. Domaća valuta je dostigla istorijski minimum, životne namirnice poskupljuju iz dana u dan, pa je Evropa danas gotovo poslednja stvar na umu građana. Da bi pridobile birače, političke partije u Srbiji, za razliku od prethodnih izbora, ovaj put neće moći da računaju samo na kartu Evrope.

Ekonomska kriza je odnijela gotovo 400.000 radnih mjesta u Srbiji, otjerala iz zemlje najvećeg investitora i izvoznika, američkog čeličnog giganta U.S. Steel, domaća valuta je dostigla historijski minimum, životne namirnice poskupljuju iz dana u dan, pa je Evropa danas gotovo posljednja stvar na umu građana.

O tome da je kriza potpuno potisla evropsku agendu svedoči i poslednje istraživanje Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, predstavljeno u januaru, prema kojem polovina stanovništva podržava  članstvo Srbije u EU, dok je proteklih godina broj evroentuzijastičnih bio daleko veći. Prema januarskom istraživanju, na referendumu o pristupanju EU bi 51 odsto građana glasao za, dok je, na primer, priključivanje evropskoj porodici u decembru 2003. godine podržavalo 72 odsto građana, a godinu dana kasnije 71 odsto.

Nema nazad

Na pad evroentuzijazma nije uticala samo kriza, već i usporavanje procesa integracije, koji je, s druge strane, bio posledica nemogućnosti da Beograd blagovremeno odgovori na sve zahteve Brisela. Pošto EU nije dozvoljavala Srbiji da ide napred dok ne reši probleme, pre svega one koji se odnose na Kosovo, u građanima je tinjao bes, jer se stvarao utisak da evropske zemlje namerno potkopavaju Srbiju u njenim naporima da se priključi Uniji.

Problem je, naime, što se, prema opštoj percepciji, ništa tako konrektno i značajno nije desilo u odnosima Beograda i Brisela više od tri godine, kada su građanima Srbije ukinute vize za putovanje u zemlje članice EU potpisnice Šengenskog sporazuma. U tom smislu kandidatura jeste važna, jer je donela taj dugoočekivani podstrek i jasnu poruku Brisela da ne odustaje od ovog regiona, da ne postoji nikakav “plan B” za zemlje Zapadnog Balkana i da su Srbiji otvorena vrata za priključivanje EU.

Srbija će nastaviti evropski put, što znači da će, pod budnim okom Evropske komisije, nastaviti s procesom harmonizacije domaćeg zakonodavstva s evropskim i implementacijom propisa koji se usvajaju u Briselu.

Sticanjem statusa kandidata šalje se ujedno poruka investitorima da “nema nazad”, odnosno da Srbija grabi ka EU, što znači da će njihove investicije u ovoj zemlji biti sigurne. Drugo, investitori žele da vide da se standardi na koje su naviknuti u evropskim zemljama primenjuju i u Srbiji. To će se i desiti, jer Srbija će nastaviti evropski put, što znači da će, pod budnim okom Evropske komisije, nastaviti sa procesom harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa evropskim i implementacijom propisa koji se usvajaju u Briselu.

Tri ključna dobitka

Kandidatura otvara i tri nove komponente Instrumenta za predpristupnu pomoć, uz postojeće dve koje su joj na raspolaganju kao potencijalnom kandidatu za članstvo. Ruku na srce, to ne znači još novca iz briselske kase, već preraspoređivanje bespovratnih sredstava na druge oblasti. U tom smislu, tri nove oblasti, odnosno komponente IPA koje će biti na raspolaganju Srbiji su: regionalni razvoj, ruralni razvoj (poljoprivreda) i ljudski resursi.

Jasan signal da Srbija bespovratno ide ka EU, da će sredstva iz evropskih fondova biti otvorena za tri nove oblasti i da će potencijalnim investitorima biti upućena poruka da je Srbija bezbedna zemlja za ulaganje, koja uvodi evropska pravila igre, jesu tri ključne dobre strane kandidature.

Ruku na srce, to ne znači još novca iz briselske kase, već preraspoređivanje bespovratnih sredstava na druge oblasti.

Međutim, na ovome ne sme da se stane. Sama kandidatura neće previše značiti ako Srbija ne dobije od Brisela datum za početak pregovora o članstvu u EU. Makedonija je, na primer, još 2005. godine stekla status kandidata, ali pošto nije rešila spor sa Grčkom oko upotrebe naziva Makedonija za bivšu jugoslovensku republiku, pregovori o članstvu u EU nisu startovali.

Ukopani u mjestu

Sudeći po tome kako je Srbija dobila kandidaturu, očigledno je da će se velika bitka voditi za otvaranje predpristupnih pregovora. Na sastanku Evropskog saveta u decembru, kada se očekivalo da kandidatura bude odobrena, na insitiranje Nemačke, odluka je pomerena za sastanak u martu. Nemačka je tražila da se uklone barikade koje su Srbi postavili na Kosovu, da počnu da se primenjuju do sada postignuti dogovori u dijalogu Beograda i Prištine, kao i da se postigne dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova. Uslovi su bili jasni i od Beograda se očekivalo da ih ispuni do narednog sastanka Saveta ministara EU.

Pošto je prošle sedmice postignut dogovor o regionalnom predstavljanju, Nemačka je odlučila da olabavi stav i da Srbiji zeleno svetlo. Problem je, međutim, nastao kada su hladni tuševi počeli da dolaze iz drugih zemalja EU – Litvanije, Poljske i Rumunije. Poljskoj smetaju previše bliski odnosi Srbije i Rusije, Litvanija se naljutila jer je Beograd rešio da kandiduje Vuka Jeremića za predsedavajućeg Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, iako su Litvanci pikirali to mesto još 2004. godine, dok je Rumunija rešila da se baš sada baci na rešavanje pitanja svoje manjine u Srbiji.

Ako su države koje su imale ozbiljne primjedbe na dodeljivanje statusa kandidata Srbiji riješile da ovaj put progledaju kroz prste Beogradu, ne znači da će tako ‘blagonaklone’ biti i naredni put, kada se bude donosila odluka o otvaranju pregovora o članstvu.

Prelaženje preko tih problema da bi se izašlo u susret Beogradu i jačim članicama EU je samo privremeno. Ako su države koje su imale ozbiljne primedbe na dodeljivanje statusa kandidata Srbiji rešile da ovaj put progledaju kroz prste Beogradu, ne znači da će tako “blagonaklone” biti i naredni put, kada se bude donosila odluka o otvaranju pregovora o članstvu. Iz iskustva Srbije sa Holandijom, koja je u više navrata stopirala evropski put Srbije, nezadovoljna što haški optuženici nisu tamo gde im je mesto, već na slobodi, naučili smo da je dovoljno da jedna zemlja bude tvrda u svojim stavovima i da mi stojimo ukopani u mestu. Koliko ćemo tek dugo ukopani stajati ako nam, umesto jedne, za vratom diše tri ili pet zemalja članica?

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i nužno ne predstavljaju uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera