Opasno naslijeđe tajnih službi

Predsjednik Makedonije Đorge Ivanov upisao je negativnu ocjenu poslanicima Sobranja i poslao ih na popravni ispit (EPA)

Jedno od važnih pitanja za zemlje u tranzicii jeste pitanje lustracije. To je veoma osetljivo pitanje, i za sprovođenje lustracije u bilo kojoj zemlji potrebno je da se u javnosti stvori klima razumevanja i neophodnosti sprovođenja te mere.

Važan uticaj za stvaranju potrebne  klime u Makedoniji imale su dve Rezolucije Parlamentarne asembleje Saveta Evrope. Rezolucija 1096 doneta 1996. godine, upućuje na mere za napuštanje nasleđa bivših komunističkih totalitarnih režima. Deset godina kasnije, 2006. godine, doneta je Rezolucija 1481, kojom se pozivaju sve komunističke i postkomunističke partije u zemljama – članicama SE koje dotad nisu to uradil , da preocene istoriju komunizma i njihovu sopstvenu prošlost, da se jasno distanciraju od zlodela izvršenih od totalitarnih komunističkih režima i da ih nedvosmisleno osude.

Razvoj demokratije

Poslanička grupa Liberalne partije predložila je avgusta meseca 1995. godine Deklaraciju o izvinjenju države žrtvama režima u periodu od 1945. do 1990 godine. Taj predlog nije doživeo  da o njemu bude raspravljano na sednici Sobranja, jer je jednostavno bio ignorisan od tadašnje parlamentarne većine. U nepromenjenom  tekstu, Liberalna partija je predložila Deklaraciju koja je sedomg aprila 2006. godine usvojena u Sobranju. Tom Deklaracijom Sobranje je osudilo zlodela bivšeg režima. Time su se stvorili politički uslovi da i mi donesemo Zakon o lustraciji. Temeljno smo proučavali iskustva o sprovođenju lustracije u Čehoslovačkoj, Poljskoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Albaniji, Letoniji, Estoniji i Rusiji.

Zaostajanje zemalja Zapadnog Balkana u donošenju zakona o lustraciji delimično se zasniva na uverenju javnosti tih zemalja da je jugoslovenski socijalizam bio veoma različit od komunizma u zemljama Centralne i Istočne Evrope i da nije ni izdaleka bio tako represivan kao što je bio u tim zemljama.

Iskustva ovih zemalja, koje su sprovele lustraciju posle pada komunističkih režima, ukazala su nam da je ova mera dala ogromne rezultate u razvoju  demokratije, u izgradnji  efikasnih demokratskih institucija i u vladavini prava, kao i u zaštiti sloboda i prava građana, čime su obezbedili, oni koji su to hteli, uslove potrebne za brz ulazak u NATO i  EU.

Zakon o lustraciji sam predložio Sobranju Makedonije početkom  januara 2007. godine, a donet je krajem januara 2008. Bilo mi je veoma važno da ovaj Zakon bude donet koncenzusom u Parlamentu. Javna rasprava koja je tekla, tako reći, godinu dana, omogućila je da se ostvari taj moj cilj. Bilo mi je važno da ovaj Zakon ne bude donet većinskim glasanjem, jer ako bi se to desilo, značilo bi i ugrađivanje drukčijih rešenja u zakonu, koja bi odgovarala samo parlamentarnoj većini. Time bi se, donošenjem Zakona o lustraciji, omogućilo izvitoperavanje celog procesa i njegovo stavljanje u službu partijskih interesa parlamentarne većine.

Konsenzusom smo u velikoj meri izbegli tu opasnost. Glavni oslonac i uputstvo za pripremu zakona bile su ocene i preporuke sadržane u regionalnoj studiji – ,,Razotkrivanje skrivene istorije: Lustracija u zemljama Zapadnog Balkana“. Izradu te studije finansirale su  Evropska unija  i USAID.  U toj studiji se signalizira da u zemljama Zapadnog Balkana lustracija nije sprovedena, a u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Republici Makedoniji kako i u Crnoj Gori, nisu donete ni zakonske ,ni pravne mere za njeno sprovođenje. Ovo zaostajanje zemalja Zapadnog Balkana delimično se zasniva na uverenju javnosti tih zemalja da je jugoslovenski socijalizam bio veoma različit od komunizma u zemljama Centralne i Istočne Evrope i da nije ni izdaleka bio tako represivan kao što je bio u tim zemljama.

Akcije tajnih službi

Ima delimično istine u tome, ali druge činjenice su ukazale da i u zemljama koje su proizašle iz SFRJ deluju tajne službe bivšeg režima i pri tome se koriste mrežama svojih tajnih saradnika. Pokazalo se da su u ratovima i  oružanim konfliktima na tlu bivše Jugoslavije važnu ulogu igrale i nasleđene tajne službe. One su uspevale da organizuju čak i različite paravojske i grupe za oružane provokacije, čime su se ratovi i konflikti masovno širili i na civilno stanovnistvo. Druga važna činjenica je očigledna uloga tajnih službi i njihovih mreža u uspostavljanju i razvoju organizovanog kriminala u zemljama Zapadnog Balkana. Brojna embarga, uspostavljana od strane organa Ujedinjenih naroda,  na veliko su kršena. To je moglo da se čini samo od strane razvijene  mreže nasleđenih tajnih službi.

Usputni rezultat sprovođenja lustracije biće i široka društvena sagledavanja potrebe da se u našoj zemlji sprovede reforma tajnih službi. Time će se svi segmenti delovanja tajnih službi prilagoditi potrebama i interesima građana i države, a izbeći će se da tajne službe budu u funkciji potreba  različitih političkih i drugih grupa, kao i ličnosti u zemlji.

Te dve činjenice ukazuju na potrebu za temeljnom reformom tajnih službi, i mjerama lustracije pojedinaca vezanih za njih,  koji su masovno kršili ljudska prava, oduzimmajući čak i živote nevinih ljudi, a na drugoj strani stvarajući nove bogataše. Nesprovođenje mera lustracije pokazuje da u tim zemljama nedostaje demokratski kapacitet kako u partijama,  tako i u funkcionisanju državnih institucija. Pokazalo se da što je slabiji demokratski kapacitet konkretnog društva, to su veći otpori i pokušaji sprečavanja sprovođenja lustracije u njemu.

U političkoj praksi Republike Makedonije  bilo je mnogo oklevanja  u donošenju, a i u sprovođenju već donetog zakona o lustraciji. Iako je on stupio na snagu početkom februara 2008. godine,  zbog administrativnog zavlačenja i zbog nedostatka finansijskih sredstava, taj  zakon nije sprovođen oko dve godine od negovog donošenja.  Sa druge strane, parlamentarna većina,  koju čine poslanici iz partija VMRO-DPMNE i DUI, je donela dopune i izmene zakona koji je donet po mom predlogu, te radi nekih dopunskih rešenja koja su ugrađena u novom zakonskom tekstu, nije bilo moguće da se postigne konsenzus. Time se  stvorio utisak u javnosti da je vladina većina izmenila zakon radi  potrebe partija koju nju čine, a za politički obračun i diskvalifikaciju njihovih političkih protivnika. Moje je mišljenje da će javno mnenje u našoj državi, Republici Makedoniji, ne tako zadugo ukrotiti ove pokušaje sadašnje vladine većine i da će lustracija ući u normalne vode. Usputni rezultat sprovođenja lustracije biće i široka društvena sagledavanja potrebe da se u našoj zemlji sprovede reforma tajnih službi, da se njihovo postojanje i funkcionisanje zakonski uredi, te da se prevaziđe sadašnja praksa njihovog funkcionisanja na osnovu vladinih akata i uputstava ministra unutrašnjih poslova. Time će se svi segmenti delovanja tajnih službi prilagoditi potrebama i interesima građana i države, a izbeći će se da tajne službe budu u funkciji potreba  različitih političkih i drugih grupa, kao i ličnosti u zemlji.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i nužno ne predstavljaju uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera