Mediji: Ko je kriv što Njemačka nema dovoljno vakcina

Uprkos tome što brojke o registrovanim novoinficiranim korona virusom u Nemačkoj padaju i sada su na nivou sa početka novembra kada şu uveden delimični lockdown, nemački političari su zaoštrili aktuelno zatvaranje u strahu da bi novi soj virusa mogao ponovo da rasplamsa infekciju. Međutim, posle bezmalo godinu dana podrške većine poteza nemačke vlade, nemačka štampa počela je sporadično da ukazuje na greške kabineta kancelarke Angele Merkel – od nedovoljne velike nabavke vakcina i nekorišćenja brzih testova, preko spornih predloga u vezi sa vakcinacijom, do sporne kupovine lekova koji još nisu odobreni za korišćenje u Evropskoj uniji.

Proteklih mesec dana u proseku se u Nemačkoj da oko 50.000 do najviše 100.000 doza vakcina protiv korona virusa, što je višestruko manje u odnosu na planove. Budući da je neophodno dati 2 doze, za celokupno vakcinaciju stanovništa Nemačke u narednih 8 meseci, trebalo bi davati oko 683.000 doza. Razlog za spor tempo vakcinacije leži, izmešu ostalog, i u malom broju trenutno raspoloživih doza vakcina.

Naručeno premalo vakcina

Nemačka vlada je, ocenjuje list Heilbronner Stimme, “jednostavno naručila premalo vakcina i to prekasno“.

„Pogled na Izrael trebalo bi da natera svakog političara u Nemačkoj da pocrveni. U zemlji od 9 miliona stanovnika vakcinisano je već 2,4 miliona stanovnikam a u Nemačkoj smešnih 1,3  od ukupno 83 miliona ljudi. Ako se nastavi vakcinisanje ovim tempom, može se zaboraviti na mogućnost da bude opušteni ovog leta. Široko rasprostranjena euforija o početku vakcinacije na prelazu iz stare u novu godinu odavno se pretvorila u frustraciju, koja se mogla izbeći“, istakao je Heilbronner Stimme pre nekoliko dana.

Oko godinu dana pandemije Sueddeutsche Zeitung rezimira ocenom da u katastrofi jednostavno nije moguće dokazati efikasnost neke mere sve dok ona nije primenjena. Prema oceni minhenskog lista, verovatno su neke mere besmislene, poput noćne zabrane izlaska usred zime, a neka ograničenja dovode i do štete, poput psiholoških.

„Ali, svako ko usred katastrofe iz tvrdoglavosti koja se graniči da pedantnošću ili iz nezadovoljstva kritikuje svaku pojedinačnu meru, proglašavajući je neodgovarajućom, kao i svako ko smatra otkazani doček Nove godine kao povredu ljudskog dostojanstva i blebleće o „zaštiti rizičnih grupa“ a zapravo smatra da bi zatvaranje starijih osoba moglo da omogući mladima život bez pandemije, taj nije razumeo šta se dešava“, ističe minhenski dnevnik.

Povoljnosti za vakcinisane?

Osim predloga bavarskog premijera Markusa Soedera o obaveznoj vakcinaciji zdravstvenih radnika, na oštre kritike naišao je i predlog nemačkog šefa diplomatije Heiko Maasa da vakcinisanima bude omogućeno da se nesmetano vrate normalnom životu te da im se omogući da idu u pozorište, bioskope i ostale društvene aktivnosti koje su zabranjene zbog pandemije. Ugledni novinari nemačkog javnog servisa su Maasu ukazali da je on bio ministar pravde i da bi trebalo da zna da ova vrsta klasifikovanja ljudi nije u skladu sa nemačkim ustavom.

List Neues Deutschland ističe da ne može biti ništa kratkovidnije od ovog ministrovog predloga, jer je nejasno da li će i koliko vakcinisani ljudi ostati imuni, kao i da li će moći da nastave da prenose bolest.

„Osim toga, tu je reč samo o potrošačima, umesto da se zahteva da prioritet za vakcinaciju budu konobari, uslužni radnici i osoblje u supermarketima, koji su u riziku od infekcije. Pravo na fizički integritet, koji je svakodnevno ugrožen kasirkama i uslužnom osoblju, trebalo bi da ima prednost nad pravom na potrošnju i razonodu vakcinisanih“, ističe Neues Deutschland.

Kada je reč o diskusiji o mogućim pogodnostima za vakcinisane, EU je, prema oceni lista Tagesspiegel, strateški mudra jer je odložila odlučivanje o pogodnostima za vakcinisane. Berlinski dnevnik ističe da bi trebalo uvesti sertifikat, sličan knjižici o vakcinaciji, koji važi za celu EU.

„Ali je odloženo davanje odgovora na pitanje da li vakcinisani mogu dobiti propusnicu za slobodno putovanje na odmor. Zapravo znaci pandemije ne ukazuju na smirivanje. Ali ako vakcinacija bude napredovala i smanjena proizvodnja vakcina, kao u slučaju Biontecha, ne osujeti planove o davanju vakcine i drugo put, debata o mogućim koristima za vakcinisane će se i onako vratiti svom silinom“, ukazuje Tagesspiegel.

Drugi adut u rukama političara

Ugledni Frankfurter Allgemeine Zeitung ocenjuje da izgleda u Berlinu nije jasno koje se uzde još mogu povući, a da se ne tiču zabrana izlazaka i kontakata.

„A budući da je daleko od toga da je jasno da će vakcinacija zaista zaustaviti širenje virusa i njegovih varijacija, političari bi napokon trebalo da izvuku drugi adut koji imaju u ruci zahvaljujući naučnom i tehničkom napretku: mogućnost da svako sam sebe podvrgne brzom Covid testu i to ručno“, ističe frankfurtski list.

Komentarišiću konferenciju za novinare kancelarke Merkel dnevni list Welt ocenjuje da je ona „skoro nehajno ponovo odložila obećanje svoje vlade o vakcinaciji“.

„Prvo je trebalo da svako ko želi i može da se vakciniše u ’drugom kvartalu’, kako je glasio citat ministra zdravlja Jensa Spahna u obraćanju parlamentarnoj grupi demohrišćana. Potom je to postalo ’u toku leta’ a sada ’do 21. septembra’. S obzirom na to kako se vakciniše u drugim zapadnim zemljama, ovo nije previše ambiciozno“, ističe Welt i pita se da li je kancelarka usmerena da ono što propagira pokret „Zero Covid“, koji se zalaže za najradikalnija ograničenja osnovnih prava kako bi se širenje infekcije svelo na nulu.

Prema oceni komentatora lista Rhein Zeitung, kancelarka i ministar zdravlja se oslanjaju na princip nade, to jest na nadu da će pitanja oko nabavke vakcina biti zaboravljena do proleće i najkasnije na leto.

Novi lijek: nada ili skretanje fokusa sa kritika

U pokušaju da podstakne nadu ili pak da skrene fokus sa pitanja o odgovornosti nemačke vlade zbog problema sa vakcinacijom, ministar zdravlja proteklog vikenda izašao je u javnost sa informacijom da je Nemačka nabavila 200.000 doza novih lekova za lečenje Covid-19 a koji su zasnovani na antitelima. Jedan od dva leka američkih farmaceutski kompanija korišćen je i u lečenju bivšeg predsednika SAD Donalda Trumpa, kada je bio zaražen.

Prema oceni lista Suedwest Presse, činjenica da „štićenike staračkih domova nisu bili u stanju da zaštite od virusu predstavlja skandal“. Ali, dodaje list, nije Spahn samo odgovoran.

„Spora strategija vakcinacije je takođe njegova greška, ali ne samo njegova. Priče o uspehu, kao ove sa efikasnim lekovima, sigurno su mu dobrodošli. Međutim, ne zna se ni u ovom slučaju da li će ispuniti sve što obećavaju“, ističe list iz Ulma.

Novi lekovi su kupljeni od dve američke farmaceutske kompanije za 400 miliona evra, a prva isporuka od 18.000 doza trebalo bi da stigne u Nemačku za nekoliko dana. Na kritike medija da se kupuje lek koji još nije dobio odobrenje Evropske agencija za lekove, iz nemačkog ministarstva zdravlja odgovaraju da oba leka imaju hitno odobrenje u SAD a da je nemački „Institut Paul Erhrlich imao uvid u podatke“ o efikasnosti leka.

Na društvenim mrežama pojedini ugledni nemački novinari, poput urednika Nemačkog nacionalnog radija Christoph Johanssen, pitaju se zar nije koliko pre neki dan kritikovan nacionalizam u borbi protiv pandemije.

„Ako ne možemo da imamo vakcine, možemo li bar da imalo doslednosti“, pita se on.

S druge strane, Neue Osnabruecker Zeitung smatra da je previše lako svaliti svu krivicu na Jensa Spahna i EU.

„Kada şe šef Biontecha Sahin ’iznenađuje’ što Brisel letos nije naručio više vakcina, to ne odvlači pažnju samo od činjenice da je njegova kompanija naplaćivala ogromne sume novca meseca mnogo pre odobrenja (vakcine). To takođe odvlači pažnju i sa činjenice da Biontech ne uspeva da na vreme isporuči doze koje su odavno ugovorom obećane“, ističe ovaj dnevnik.