Francuski mediji: Gates ‘prosvećeni i dobrotvorni despot’?

On se ne obazire na glasine iz registra teorija zavjere već umnožava inicijative u domenu nauke i vidi sebe kao pokretača i finansijera koji radi u službi čovečanstva, piše francuski sedmičnjak l’Express o Bill Gatesu (EPA)
On se ne obazire na glasine iz registra teorija zavjere već umnožava inicijative u domenu nauke i vidi sebe kao pokretača i finansijera koji radi u službi čovečanstva, piše francuski sedmičnjak l’Express o Bill Gatesu (EPA)

“Da li ste umorni? Teskobni zbog epidemije, rastrgnuti između zdravstvenih i ekonomskih imperativa, Francuzi su ušli u septembar sa osećanjem umora koje je skoro opšte”, najavljuje na naslovnoj strani pariski dnevnik Libération.

U tematskom bloku posvećenom umoru čitamo : “Ograničenje kretanja, onda ukidanje ograničenja, pa maske, testovi, promene u načinu rada, nagomilavanje poslova kod kuće, teskoban pogled u budućnost… Na društveno-psihološkom planu COVID je doveo do opšteraširenog mentalnog i fizičkog umora”.

U Francuskoj je za sedam odsto uvećana potrošnja lekova za spavanje i umirenje – kaže izveštaj Agencije za lekove i zdravstvenog osiguranja.

“Mnogi moji pacijenti žale se da nisu mogli da napune baterije. Kao jednu od teškoća često navode brisanje granice između posla i privatnog života zbog uvođenja rada na distanci, putem interneta”, rekla je za Libération kopredsednica francuske Federacije psihologa.

Reporter lista citira Clair (47) koja je provela uobičejane četiri nedelje na godišnjem odmoru sa svojom decom i mužem : “Sanjala sam o tome da se odmaram čitajući knjigu ali nisam čitala ni dva minuta iako me niko nije ometao. Jednostavno mentalno nisam mogla da se opustim. Sa odmora sam se vratila iscrpljenija nego ikada”. Clair kaže da mentalno više ne funkcioniše i da misli da je to počelo sa radom od kuće putem interneta. “Ređala bih sastanke sa saradnicima i onda odmah, bez pauze, prelazila u kuhinju. U početku mi se to činilo izvanredno ali u stvari na mentalnom planu nemam nijedan trenutak predaha i više nisam u stanju da bilo šta uradim”, kaže ona.

Libération donosi i kratak uvodnik pod naslovom “Posledice”. Autor kao da ga je jedva napisao – valjda od umora. Tu i tamo je citirao delove tekstova koje smo već pročitali u tematskom bloku i dodao citat iz pesme Rite Micuko: “Umorna sam od umora. Umorna sam i dosta mi je da budem ovako crknuta”.

Ovo bi mogao da bude dokaz da su i novinari umorni – možda od pisanja o COVID-u. 

Analiza pljuvačke

Kako stvari stoje, možda će morati ponovo svakodnevno da izveštavaju sa vladinih medicinskih konferencija za štampu. To nagoveštavaju podaci o protekloj nedelji u Francuskoj. “Zdravstvena kriza: da li još možemo da izbegnemo urušavanje? […] Za nedelju dana u Francuskoj je broj primljenih u bolnicu skočio za 45 odsto, a broj primljenih u odelenje intenzivne nege za 48 odsto”, najavljuje na prvoj strani Aujourd’hui.

Ovaj pariski dnevnik donosi fotografije i tekstove koji govore o ogromnim redovima pred laboratorijama u Parizu gde građani čekaju da bi bili testirani, o umoru zaposlenih u laboratorijama, o nezadovoljstvu građana koji na rezultate čekaju po nedelju i više dana, o tome da će situaciju možda popraviti uvođenje testova analize pljuvačke.

Dnevnik Ouest-France izveštava o svedočenju pred Senatom profesora Didier Raoulta, poznatog infektologa i mikrobiologa, na čelu bolničko-univerzitetskog instituta u Marseju koji zagovara upotrebu hlorokina u ranoj fazi zaraze COVID-om.

“Trenutno se događa nešto što do sada nisam video sa starim korona-virusima: reč je o (velikoj) brzini mutacija. Ne znam kakav će virus da postane”, rekao je profesor Raoult inače u “ratu” sa zdravstvenim vlastima u Francuskoj koje je optužio za “katastrofalno” vođenje epidemije i interesne veze sa farmaceutskom industrijom. 

Osim toga što zagovara masovno testiranje i najranije moguće prepisivanje hlorokina, starog leka protiv malarije koji nikome ne donosi dobit, profesor Raoult nije pobornik vakcinacije, mada – kako je ljutito insistirao – nije ni protivnik vakcina.

Intervju sa Bill Gatesom

Pariski nedeljnik L’Expreš  objavio je intervju sa milijarderom Billom Gatesom, zagovornikom masovne vakcinacije protiv korona virusa. “On se ne obazire na glasine iz registra teorija zavere već umnožava inicijative u domenu nauke i vidi sebe kao pokretača i finansijera koji radi u službi čovečanstva”, piše nedeljnik.

Autor uvodnika koji prati intervju ističe da iskorenjivanje polio u Africi koje je dovršeno krajem avgusta meseca imamo da zahvalimo u najvećoj meri Billu Gatesu. “Ko finansira Svetsku zdravstvenu Organizaciju (SZO)? U trenutku kada se Amerika Donalda Trampa povlači iz učešća u SZO, ova organizacija bazirana u Ženevi može da računa na čekove Gatesove fonadacije”, podseća komentator nedeljnika L’Expreš.

U intervjuu koji sledi Bill Gates ističe da se on zalaže da vačine budu dostupne svima pa i najsiromašnijima. “Čak i sa egoističkog stanovišta to je važno. Predstavljalo bi grešku da svi ne budu vakcinisani jer ta bolest, sve dok postoji, može uvek da se širi”, rekao je on.

“Ako uzmemo da sedam milijardi ljudi na planeti dobije duplu dozu vakcine koja košta 3 dolara po dozi, to znači da je 40 milijardi dolara dovoljno da se vakciniše skoro celo čovečanstvo”, rekao je Gates.

Iz teksta u nedeljniku L’Expreš saznajemo za postojanje institucije koja se zove: Centar za studije i istraživanje filantropije. Njen predsednik je izvesni Antoine Vačaro koji za osporavanog milijardera kaže: “Bill Gates pripada kategoriji prosvećenih, dobrotvornih despota!”.

Takve mecene kao Gates bile su odlika anglo-saksonskog sveta ali sada je došlo vreme da oni izgleda preuzmu i Evropu, odnosno da ono što se nekada zvalo javno zdravstvo postane domen humanitarne delatnosti milijardera  – čitamo u uvodniku L’Expreša.  

Iako svima ova perspektiva ne mora da izgleda privlačno nju komentator nedeljnika L’Expreš naziva “revolucionarnom”. Naime, 76 uglednih naučnika objavilo je nedavno u isto tako uglednom časopisu Nature poziv na mobilizaciju evropskih milijardera da po ugledu na Gejtsa stvore fondaciju koja bi delovala u službi rešavanja ekoloških i zdravstvenih kriza.

L’Expreš citira jednog od potpisnika. To je biolog Francis-André Wollman koji će uskoro izdati “belu knjigu” o tome kako su države vodile krizu vezanu za pandemiju. “Njegova ideja je jednostavna – treba tražiti podršku od najvećih bogataša na Starom kontinentu (ima 330 milijardera – dakle, ima novca). Ali postavlja se pitanje kako ubediti francuske milijardere kao što je Bernard Arnault ili François Pinault da učestvuju u ovakvom projektu kada su oni poznatiji po podržavanju umetnosti ?”, pita komentator nedeljnika L’Expreš.

Naravno, čitaocu se nameće pitanje zašto milijarderi ne plaćaju poreze pa se iz EU godišnje odlije ukupno hiljadu milijardi evra u poreske rajeve (izvor : Oxfam)!

Da milijarderi i banke plaćaju poreze tamo gde stvaraju dobit – ne bi morali da stvaraju fondacije i bave se humanitarnim delovanjem. Države bi imale dovoljno novca da finansiraju zdravstvo i ne bi morale da štede, a milijarderi ne bi morali da nam pomažu. Nedeljnik L’Expreš, koji je do prošle godine bio vlasništvo milijardera (a sada jednog milionera) međutim ne otvara ovo pitanje, niti ga pominje.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike Svijet
POPULARNO