Nismo mi ništa manji rasisti od Amerikanaca

U Njemačkoj živi više od milion ljudi afričkog porekla i ovdje također postoji policijsko nasilje koje dovodi do smrti, piše njemački mediji (EPA)

Događanja u Sjedinjenim Američkim Državama su ispunili stupce nemačke štampe, koja uglavnom žestoko kritikuje poteze američkog predsednika, kao i brutalnost policije. Za konzervativni Frankfurter Allgemeine Zeitung, sve što se dešava u Americi je „kao da se zemlja istovremeno suočava sa španskom groznicom iz 1918, padom berze 1929. i rasnim nemirima 1968. godine“.

„Na čelu države je, međutim, populista nesposoban za empatiju, koji se vrti oko sebe i udara, pri čemu više uništava a manje obnavlja“, smatra komentator frankfurtskog dnevnika.

Berliner Zeitung ističe da ako je neko imao dileme da li je Donald Trump sposoban za funkciju predsednika SAD, „sada je napokon jasno – ne, nije“.

„U kriznoj situaciji predsednik mora da bude sposoban da okupi podeljenu zemlju, da pozove na smirenost i razumevanje. Trump radi suprotno. On preti demonstrantima upotrebom vojne sile, ima simpatije za rasističko nasilje policije i svojim tvitovima provocira nove nerede“, ocenjuje berlinski dnevnik i dodaje da „svakom prijatelju SAD srce krvari kada vidi u kakvo jadno stanje je predsednik doveo ovu zemlju“.

Šansa za bolju Ameriku

S druge strane, levičarski Tageszeitung u protestima vidi šansu da se zakonom zabrani rasističko nasilje policije.

„Sada je vreme da se uvede zdravstveno osiguranje za sve. I sada je vreme da se uvede minimalna zarada od koje radnici mogu da žive. Sa Donaldom Trumpom, ništa od ovoga se ne može postići“, ističe ovaj berlinski dnevnik i dodaje da su „šanse ovog pokreta da sprovede radikalne promene već duže vreme nisu bile bolje“.

Odluku da Antifu označi kao terorističku organizaciju ovaj list ocenjuje kao pokušaj da diskredituje demonstrante.

„Recept dolazi iz Trumpovog kuvara političke kampanje: Manipuliši javnu debatu tako što ćeš odrediti neprijatelja protiv kojih teraš svoje sledbenike“, zaključuje Tageszeitung.

Nemačka štampa se osvrnula i na sukob Trumpa i Twittera i time što je odluka ove društvene mreže da predsednikov tvit označi kao neprikladan sadržaj dovela do toga da predsednik SAD donese dekret o stožem regulisanju društvenih medija.

„Twitter je poslao izviđačku bespilotnu letelicu, a Donald Trump je odgovorio atomskom bombom. Dekret bi mogao da promeni mrežu onakvu kakvu je poznajemo“, ističe minhenski Sueddeutsche Zeitung, objašnjavajući da predsednik SAD napada propis koji štiti operatore portala od sudskog gonjenje ako korisnici objave ilegalni sadržaj.

Trump, smatra berlinski dnevnik Welt „želi da vrati društvene medije na staru praksu distribuiranja sadražaja potpuno bez kontrole tako da on može da nastavi da nekontrolisano širi svoje laži i pogrešne izjave“.

„Paradoksalno je, međutim, da bi njegov dekret mogao da ima suprotan efekat a to je da Twitter i ostali pregledaju sadržaj još više nego pre kako ne bi bili odgovorni za ono što drugi šire preko njihovih tehnoloških platformi. To bi značilo da će Trumpove tvitove u budućnosti označavati još intenzivnije nego ranije“, predviđa Welt.

Za Allgemeine Zeitung ceo ovaj sukob oko označavanja sadržaja koji vređa mogao bi da ima kontraefekat, jer bi kompanije koje vode društvene mreže dobile „nezdravu ulogu da budu arbitar šta je istina za šta su inače odgovorne sudije“.

„Napomena o proveri izvora sa linkom do drugih izbora mora biti dovoljna. Regulisanje internet kompanija bi trebalo da krene od zakona o konkurenciji“, ističe ovaj dnevni list iz Mainza.

Trump se klanja slobodi izražavanja, navodi Pforzheimer Zeitung i dodaje da on pod tim podrazumeva nešto sasvim drugo.

„On se suštinski bavi diktaturom mišljenja. On za sebe traži pravo da vređa i laže. Ali on ne može da toleriše druga mišljenja, kritike njegovih izjava i njegove politike“, ističe ovaj dnevnik i dodaje da Twitter zna da je Trump u izbornoj kampanji zavistan od svojih 80 miliona pratilaca i da zbog toga Twitter neće dozvoliti da bude zastrašen.

Neue Osnabruecker Zeitung se pita da li su SAD zaista spremne za dinamiku stvarnih društvenih promena, kao što je Barack Obama najavljivao.

„Skepticizam je opravdan. Jer gde je široki pokret koji se zalaže za reformu policije i pravila o naoružanju? Gde je široki pokret koji razbija mit o tome da su svi kovači svoje sreće, bez obzira koliko kamenja na putu postavlja politika i društvo? I gde je pokret koji zaista hoće da smanji društvene razlike i poboljša šanse za obrazovanje za sve“, pita se ovaj list i odgovara da „duboko u svojim srcima, većina Amerikanaca konzervativna i nije spremna za društvene eksperimente, što je Obama iskusio kada njegova zdravstvena reforma nije uspela“.

Korijen nezadovoljstva

Korene nezadovoljstva u SAD Sueddeutsche Zeitung vidi, ne samo u pandemiji, već i u svetskoj finansijskoj krizi 2008. godine kada nije odgovarao niko od špekulanata koji su milione ljudi poslali u siromaštvo.

„Afroamerikanci imaju svako pravo da budu besni. Imaju svako pravo da na ulici glasno izraze bes. I imaju svako pravo da se brane od policijske diskriminacije i maltretiranja“, piše minhenski dnevnik i dodaje da je drugo pitanje da li bi trebalo „da se ta borba sastojati od pljačkanja i paljenja prodavanica u vlastitom kvartu“.

Ugledni list ističe da je bes Afroamerikanaca samo deo besa koji obuzeo čitavo američko društvo i komada ga, deo po deo.

„Bes prema sistemu. Bes prema elitama. Bes prema politici. Bes prema onima gore. Bes prema medijima. Ili sasvim jednostavno: bes prema drugima, ko god da su drugi u datom slučaju. Svako ima nešto ili nekog, na koga može usmeriti svoj bes, prezir i mržnju“, piše Sueddeutsche Zeitung.

Sa Trumpom, „onaj koji podmeće požar sedi u bunkeri Bele kuće“ podstičući „rat protiv jednog dela vlastitog stanovništva“, smatra levo orijentisani Frankfurter Rundschau.

„Donald Trump vodi ovaj rat protiv dela zemlje koji ga ionako neće glasati: crnci, siromašni ljudi, levičari, mladi, žitelji velikih gradova. Trump koristi priliku da se predstavi kao čvrst čovek i taj čvrst čovek je rasista što mu ne mora našteti na izborima u novembru. Glasovi (ideološkog) centra se čine kao egzotika u SAD ovih dana“, zaključuje frankfurtski dnevnik.

Darmstaedter Echo ukazuje da Joe Biden takođe nije svetac ali da je apsolutno u pravu kada kaže da Amerika mora prevazići svoj izvorni greh ropstva i rasizma.

„Može li Evropa, koja svoju slobodu duguje Sjedinjenim Državama, nešto učiniti s tim? Da, kao prijatelj, reći istinu. Polazeći od činjenice da ubica je ubica, čak i kada nosi uniformu. Mir sa sobom može se dostići samo sa prihvatanjem ovakvih istina. Američki vojnici su nas to naučili 1945. godine“, ističe ovaj list.

Reutlinger General Anzeiger, pak ističe da „biti crn ili obojen – to je u SAD i dalje veliki hendikep.

„I dalje je rasprostranjen više ili manje otvoreni rasizam. Brutalni napadi na Afroamerikance su svakodnevica, a Trump pokazuje da, kao beli predsjednik, nedvosmisleno preferira svoju boju kože“, ističe ovaj dnevnik.

Međutim, u moru kritika na računa Trumpa i rasizma u SAD, izdvaja se glavni komentator konzervativnog berlinskog dnevnika Welt, Jacques Schuster, koji u naslovu poručuje „Mi nismo ništa manji rasisti od SAD“.

„U ovoj zemlji Nemci vole da imaju iluziju kako oni nemaju ništa protiv tamnoputih ljudi. Oni zaboravljaju da su naši tamoputi zapravo Turci, Arapi, Rumuni i Bugari. Ko to ne misli, trebalo bi da mu predstavnici pomenutih grupa objasne šta sve moraju da slušaju kada traže stan u Leipzigu, Lueneburgu, Cottbusu Kielu ili Gelsenkirchensu“, ističe komentator Welta.

Nedeljnik Zeit je, pak, dao prostor aktivistima organizacije koja se bavi osnaživanjem tamnoputih ljudi, Afrikanaca i afričke dijaspore u Nemačkoj da analiziraju situaciju u Nemačkoj i iznesu svoje predloge koje su promene političkog i društvenog sistema neophodne. Saraya Gomis i Daniel Gyamerah u zajedničkom tekstu ističu da je iluzija da su rasizam i policijska brutalnost isključivo problem SAD.

„Sada u Nemačkoj živi više od milion ljudi afričkog porekla i ovde takođe postoji policijsko nasilje koje dovodi do smrti. I ovde su tamoputi ljudi umirali u pritvou ili od pucanja policije“, ističu aktivisti i navode podatak da je od 1993. godine zabeležena smrt 138 nebelih ljudi u pritvoru.

Ovi aktivisti navode pet zahteva za sistemske promene. Prvo, priznanje i započinjanje borbe protiv rasizma prema tamnoputim, potom promovisanje jednakosti tako što će se takozvani zakoni o integraciji biti razvijeni u zakone protiv rasne diskriminacije i za osnaživanje. Zatim, ulaganje u istorijsko istraživanje i obrazovanje za budućnost, budući da u Nemačkoj nema nijedan profesor koji se bavi tom vrsom studijama odnono rasizmom prema tamnoputim osobama. Četvrti predlog se tiče osnivanje fondacije za tamnopute talente, a peti da se finansijska pomoć za osnaživanju te zajednice i njenog uključivanja u društvo bude prepoznata kao pomoć neprofitnom sektoru i tako bude i sagledavana po pitanju poreskih olakšica.

Izvor: Al Jazeera