Kontradiktornost dark turizma: Zašto nas privlači nesreća drugih ljudi?

Predgrađe Mumbaija Dharavi postalo je poznato nakon filma "Slumdog Millionaire", koji je sniman na toj lokaciji (EPA)
Predgrađe Mumbaija Dharavi postalo je poznato nakon filma "Slumdog Millionaire", koji je sniman na toj lokaciji (EPA)

Interesovanje za vrstom turizma poznatijim kao mračni ili dark turizam oduvek je postojalo. Nove grane ove vrste turizma poslednjih godina sve su popularnije. Međutim, njihova popularnost povlači sa sobom pitanje, da li je svaki oblik dark turizma edukativan, i gde bi trebalo biti njegove granica.

Instalacija usmrćena Pepeljuga koja visi iz slupane kočije, dok je paparazzi fotografišu, zatim čamci puni imigranta koji tonu u Mediteranskom moru ili stravični dvorci koji prikazuju razrušeno Disneyjevo carstva, samo su neki od radova kontraverznog britanskog umetnika Banksyija, a koji su bili deo umetničkog projekta Dismaland ili apsurdnog luna parka otvorenog 2015. godine na napuštenoj plaži na jugu Bristola. Kako je tada izjavio umetnik, cilj ove izložbe koja je trajala pet nedelja, a koju je posetilo više od 150 000 ljudi, bio je da pokaže realniju sliku besmislenosti i ljudske gluposti, kao i da suoči posetioce sa tamnijom stranom njihove radoznalosti.

Turističke atrakcije, poput pravog Diznilenda, Ajfelovog tornja ili rimskog Koloseuma, privlače godišnje na milione turiste. Atraktivne turističke destinacije su danas još atraktivnije i sve dostupnije, s obzirom na olakšanu mogućnost kretanja ljudi, kao i zahvaljujući low cost letovima. Posetiti više evropskih gradova u toku jedne sedmice ili se uputiti na neku dalju destinaciju, a kako bi zadovoljili potrebe naše radoznalosti, u prošlosti nije bio dovoljan argument da se krene na put. Generalno, na put se išlo samo iz nužnih razloga. Danas, to više nije tako, a pored turista koji posećuju turističke ili istorijske lokacije kako bi se divili i naučili nešto o istima, razvija se sve više i takozvani dark turizam, tj. njegove nove grane.

Tužna realnost depresivnih ekskurzija

Od kada je Netflix izbacio 2018. godine novu dokumentarnu seriju “Dark Tourist”, interesovanje za ovakvom vrstom turizma je izuzetno poraslo, ali se i u medijima povela debata o tome da li je svaki oblik dark turizma edukativan  i gde bi trebalo biti njegove granice.

Mračni ili dark turizam nije novina, u smislu da su i ranije ljudi, a posebno posle Drugog svetskog rata, posećivali logore i mesta stradanja, kako bi se povezali sa istorijom. Takođe, destinacije poput dvorca grofa Drakule u Rumuniji ili japanske šume Aokigahara, poznatije kao “Šuma za samoubice”, oduvek su privlačile turiste željne misterije i malo adrenalina. Međutim, kontradiktornost turizma koji poslednjih godina  privlači sve veću publiku, jesu njegove nove grane tj. organizovane ekskurzije mestima koja ne bi trebalo da izazivaju znatiželju publike, već poštovanje zbog onoga što jesu.

Razgledanje siromašnih naselja velikih gradova Azije, posete sirotištima u Nepalu ili izleti na plažama zatrpane plastikom i toksičnim otpadom samo su neke od destinacija koje se nalaze u katalozima, kao i na sajtovima mnogobrojnih turističkih agencija, koje po veoma povoljnim cenama nude privatne ili grupne ekskurzije. Ove zemlje koje su se nekada trudile da na sve načine sakriju od turista svoju paradoksalnu realnost između apsolutnog sirmaštva i trulog bogastva nekolicine, sada su našle načina da svoju bedu unovče.

Unovčavanje mizerije

Dharavi je jedno od najvećih sirotinjskih naselja na svetu, koje se nalazi u indijskom gradu Mumbai. Ovo predgrađe postalo je posebno poznato 2008. godine, posle svetskog uspeha filma “Milioner sa ulice” bristanskog režisera Danny Boyleija, koji ilustrije priču o Jamalu Maliku, osamnestogodišnjem mladiću iz Dharavija, a koji se sticajem okolnosti pojavljuje u indijskoj verziji kviza “Ko želi biti milioner” i osvaja 20 miliona rupija. Ovaj film nominavan je za deset Oskara, a osvojio ih je osam, i zahvaljujući upravo njegovoj popularnosti, neke indijske turističke agencije došle su na fenomenalnu ideju kako da zarade na račun mizerije. Pa tako poseta naselja Dharvi ili “Dharavi slum tour” je postala jedna od nezaobilaznih turističkih meta u Mumbaiu.

Razgledanje dela grada u kojima ljudi žive bez struje, vode, u improvizovanim kartonskim kućicama i zatrpani tonama smeća, se najčešće organizuje u malim grupama, a cene se kreću od 10 do 50 dolara. Vodiči grupama turista, najčešće su ljudi iz samog kvarta koji dobro poznaju zonu i garantuju zainteresovanima da neće biti nikakvih neprijatnosti.

Organizovane ture po siromašnim naseljima u velikim gradovima, koje po definiciji spadaju u dark turizam, vremenom su dobile i naziv  “slum tourism”. Ovakve slum ture su takođe tražene u Braziliu, gde se organizuju posete favelama u Rio de Janeiru, zatim obilaženja predgrađa grada Nairobi u Keniji,  gde se nalazi jedno od najvećih ovakvih naselja u Africi ili veoma povoljni turistički paketi koji uključuju razgledanje siromašnih delova velikih gradova u Kambodži, Meksiku i Bangladešu. Međutim, slum turizam nije karakterističan samo za zemllje trećeg sveta. Možda ne tako popularan, ali on postoji i u New Yorku, Chicagu, u okolini Pariza ili Londona, ili drugim metropolama, gde se takođe mogu obići crnački ili siromašni kvartovi.

Turizam u sirotištima za decu

Još jedna vrta ekskurzija koje su vrlo tražene, a posebno u Nepalu jesu posete sirotištima za decu. Ovakve ture organizuju se uglavnom na volonterskoj osnovi Međutim u većini slučajeva reč je o lažnim sirotištima koja iznajmljuju decu od siromašnih ljudi, kako bi ih stavili na posmatranje znatiželjnim turistima ili zahvaljujući upravo istoj toj deci koja žive u užasnim uslovima u samim sirotištima, izazvali što veću pažnju volontera koji osim volontiranja, često i doniraju ovakve institucije.

Prema podacima UNHCR-a, čak 85% dece u Nepalu se silom prilika nalaze u sirotištima, tako što su oteta ili iznajmljena od roditelja. Dok po podacima američke nevladine organizacije Next Generation, čak 90% sirotišta u Nepalu nalaze se na turističkim lokacijama, kako bi privukla što veći broj ljudi.

Za razliku od ovakvih vrsta turistčkih ponuda koje su poslednjih godina postale biznis vredan miliona, i kojima je profit jedan od najvažnijih ciljeva, dark turizam u svom izvornom smislu je pre svega nastao iz razloga povezivanja ljudi sa tamnijom stranom istorije, što nije slučaj sa navedenim primerima.

Bez istorijske istine

Profesor na Glasgow Univerzitetu, John Lennon, koji je izmislio kovanicu “dark tourism” 1996. godine, kaže da posete mestima masovnog stradanja ljudi, a najčešče ona koja su povezana sa holokaustom, imaju za cilj stvaranje bliže veze sa istorijskim činjenicama, kao i održavanje sećanja.

“Mnoga mesta imaju tragičnu prošlost, kao što je Pariz i njegova revolucija ili Berlin kao grad u kojem je nastao nacizam. Međutim, to ne znači da se takva i slična mesta vremenom ne menjaju, ali sećanja na njihovu mračnu istoriju ostaju”,  dodaje profesor Lennon.

Dakle, koliko god bolno i emotivno iskustvo bilo prilikom poseta mestima stradanja ljudi, cilj istih jeste poštovanje koje se odaje žrtvama, kao i stalno podsećanje da je potrebno vrlo malo da zlo preovlada dobrim. S druge strane, turističke ture u siromašnim naseljima ili sirotištima širom sveta, imaju sasvim drugi cilj. Ne postoji nikakva istorijska veza sa ljudima koji žive u prljavštini i bedi, a cilj ovakvih turističkih tura jeste profitiranje na račun siromaštva, kao i posmatranja tuđe nesreće i patnje. U tom smislu, mračni turizam se zasniva na preokretanju tradicionalne turističke formule. Ako se ljudi koji posećuju mesta poput Nijagarinih vodopada ili londonskog Big Bena, osećaju privilegovani i srećni, zato što mogu takva zadovojstva sebi da priušte, novopečene dark turiste generalno prožimaju suprotne senzacije. Oni svoju privilegiju ili smisao života pronalaze upravo gledajući mizeriju drugih ljudi.

Peter Hohenhaus, autor web sajta www.dark-tourism.com koji sadrži više od 900 lokacija iz 112 zemalja, kaže da svaki dark turista traži u svojim putovanjima nešto neobično, edukativno ali i mračno.

“Mediji često osuđuju ovakav turizam, smatrajući ga etički pogrešnim i nemoralnim. Upravo suprotno tome, novije vrste dark turizma omogućuju suočavanje ljudi sa realnim problemima drugih, kao i upoznavanje sa istima na autentičnim lokacijama”, objašnjava Hohenhaus.

Direktor britanskog Instituta za istraživanje dark turizma, profesor Philip Stone, kaže da ljudi koji često posećuju ovakve lokacije, su jako anksiozni pre same posete, dok osećaju veliko olakšanje pri napuštanju istog.

“Na taj način, ideju o sopstevnoj smrti, tragediji ili nesreći,  dark turisti  poistovećuju sa stradanjem drugog”, dodaje profesor Stone.

I dok se sa jedne strane u medijima govori o nemoralnom aspektu ovakvih putovanja, s druge, mediji su upravo ti koji ih na neki način promovišu. Poslednjih godina se takođe razvija jedan novi fenomen, a to je da mesta poput strašnih familijarnih zločina ili drugih sličnih tragedija, postaju zanimljive atrakcije. U tom smislu, čini se da je sve veća tendencija ta, da dark turizam i njegove podvrste  postaju meta svim onim turistima  koji više ne vide nikakav smisao u zabavi i lepim trenutcima nekog putovanja.

Izvor: Al Jazeera

 


Povezane

Rekordnih 62 hiljade Brazilaca poginulo je u nasilnim krivičnim djelima prošle godine. Povećanje stope ubistava u velikoj je mjeri posljedica sukoba rivalskih bandi koje se bore za kontrolu teritorije. Aktivnosti snaga sigurnosti u borbi protiv kriminalnih bandi fokusirane su na siromašne kvartove, takozvane favele, najpoznatijeg brazilskog grada Rio de Janeira. 

Kenijski film “Sirotinjske priče” – film o životu u sirotinjskom naselju u glavnom gradu Kenije, Najrobiju, premijerno je prikazan na Kanskom festivalu.Taj kratki film ispričan je kroz život tri tinejdžera koji se bore da izađu iz siromaštva i naprave nešto od svog života.   

Više iz rubrike Svijet
POPULARNO