Suša onesposobila Rajnu, žilu kucavicu Njemačke

Svakog jutra u zoru kapetan Frank Sep uključuje brodski radio da bi čuo vest koju očekuje iz dana u dan: da li će porasti vodostaj kod sela Kauba, gde je najplići deo srednjeg toka Rajne, najvažnije brodske rute u Nemačkoj, piše američki Njujork Tajms.

Na tom mestu, na putu za svu robu koja Nemačkoj stiže iz morskih luka Holandije i Belgije, i nedaleko od stene sa koje je, po legendi, rečna sirena Lorelaj pesmom mamila lađare u smrt, iz jutra u jutro te vesti nema.

Nastavlja se jedna od najvećih suša, zbog koje je vodostaj delova Rajne mesecima najniži registrovan do sada, te lađari smanjuju količinu tereta koji prevoze ili su čak i sasvim odustali i privezali brodove.

Presušuju i delovi Dunava i Labe, drugih dveju reka važnih za transport u Nemačkoj, te zato milioni tona robe moraju da se prevoze železnicom ili drumom, piše u članku bogato ilustrovanom fotografijama posledica suše.

U Švicarskoj Rajna bez riba

Nedavno, krajem oktobra, Rajna je kod Kauba bila duboka samo 20 cm, a u veštačkom plovidbenom kanalu, usred matice, bila je duboka samo metar i po, dok je tu prosečan vodostaj bar dvaput viši. Čak i sa samo trećinom uobičajenog tereta, 85-metarski teretnjak Reks Reni (“Kralj Rajne”) kapetana Sepa gotovo da je legao na rečno dno.

“Ovde nikada nisam video ovoliki plićak”, rekao je Sep, koji radi na toj reci od 1982, a 22 godine na Reks Reniju.

Haos širom Evrope izazvalo je izuzetno sušno leto. Jedna trgovinska grupa u Nemačkoj je procenila gubitak poljoprivrednika na nekoliko milijardi evra, a nemački hemijski džin BASF je morao da smanji proizvodnju jedne od svojih fabrika uz Rajnu jer je vodostaj prenizak za hlađenje opreme vodom.

Presušile su i benzinske pumpe u okolini koje se snabdevaju iz rafinerija u Holandiji.

Vodostaj Rajne je toliko nizak da je na sada suvu obalu reke koja se povukla izronio inače duboko potopljeni holandski brod De Hop, potonuo 1895. godine, prenosi Njujork Tajms.

Prema Saveznoj upravi Nemačke za rečne puteve i transport, polovina teretnih brodova je obustavila plovidbu, a kompanije za turističko krstarenje, umesto brodovima, putnike delom toka prevoze autobusima.

Budući da se plitka reka zagrejala, u delu njenog toka kroz Švajcarsku ribe su uginule od toplote i nedostatka kiseonika.

Sve češći vremenski ekstremi

“Sve je toplije”, rekao je Hagen Koh iz Instituta za istraživanje uticaja klime u Potsdamu, a “podaci pokazuju sve više nestabilnosti; sve češće će biti ovakvih ekstrema”.

“Rajna je najvažnija reka Nemačke”, rekao je Martin Mauerman, šef službe Savezne uprave zadužene za hidrologiju: Rajnom se preveze 80% od 223 miliona tona tereta koji se godišnje u Nemačkoj transportuje brodovima.

Dok se većina tereta može, mada skuplje, prevesti železnicom ili drumom, najteži i najglomazniji komadi opreme ne mogu, te tako ove godine do odredišta ne stiže oprema za centrale na vetar koje se grade kod Manhajma.

Nedaleko od mesta gde se kapetan Sep zaustavio, u samom toku reke, jeste zamak Pfalcgrafenštajn, nalik brodu, izgrađen u 14. veku bez prozora i vrata u prizemlju, da ga Rajna ne bi plavila.

Danas je, međutim, nivo Rajne gotovo dva metra ispod njegovih temelja, te do njega može da se dođe pešice, po suvom.

Doktor Koh iz Instituta za istraživanje uticaja klime rekao je da su se već naglo otopili nekada trajni slojevi snega i delovi glečera u Alpima i da je opao nivo Bodenskog jezera, na granici Nemačke, Austrije i Švajcarske, odakle se Rajna “hrani” vodom.

Neisplativo produbljivanje kanala

Moguće je produbljivanje plovnog kanala bagerima duž matice Rajne kod Kauba, ali to bi potrajalo godinama, koštalo milione evra i, čak ako bi i uspelo, rešilo samo jedan od mnogobrojnih plićaka.

Martin Daglas iz Savezne agencije Nemačke za okolinu takođe očekuje sušu češću nego ranije, ali kaže i da je “brodska flota na Rajni sve veća i teža”.

Kada je brod Reks Reni izgrađen, 1966. godine, važio je za veliki. Danas je, međutim, jedan od manjih brodova na Rajni, gde nije neobično videti teretne brodove dugačke 180 metara, kapaciteta 6.000 tona. Ali, da bi zaplovili, potrebna su im bar tri i po metra dubine vode.

Nemački ugovori za brodski prevoz sadrže odredbu koja prevozniku dopušta da samostalno utvrdi cenu kada je vodostaj niži od 80 cm, kao sada kod Kauba, što je dragoceno za male, delimično natovarene brodove, ali i tim brodarima treba dublja reka.

“Treba nam da poraste nivo vode u Bodenskom jezeru”, rekao je prevoznik Martin Dajman, čijih se 35 brodova na Rajni zaustavilo prošlog meseca, “treba nam kiša, nadajmo se pre nego što počne zima”, koja neće doneti poboljšanje, piše na kraju članka Njujork Tajmsa.

Izvor: Agencije