Unija usvojila direktive za tranzicioni period s Londonom

Savet Evropske unije usvojio je dopunu pregovaračkih direktiva za pregovore o Bregzitu, koji detaljno opisuju poziciju 27 članica Unije u vezi sa tranzicionim periodom.

Ove pregovaračke direktive pružaju Evropskoj komisiji, kao pregovaraču EU-a, mandat da započne razgovore sa Velikom Britanijom o ovom pitanju.

“Ministri EU-a dali su jasan mandat EK-a o tome kakav tip tranzicionog perioda predviđaju: onaj u kome će se u potpunosti poštovati EU standardi u Velikoj Britaniji i tokom koga neće biti učešća [Velike Britanije] u institucijama EU-a i pri donošenju odluka”, izjavila je zamenica premijera Bugarske Ekatrina Zaharijeva.

Ministri su odluku o smernicama za nastavak pregovora o Brexitu doneli za dva minuta.

Prelazni period do kraja 2020.

Predloženi datum za kraj prelaznog perioda posle izlaska Velike Britanije iz EU-a je 31. decembar 2020. godine.

Prema stavu EU-a, tokom tranzicionog perioda celo EU zakonodavstvo i dalje će se primenjivati na Veliku Britaniju kao da je država članica.

Izmene zakona usvojene od institucija EU-a, tela, kancelarija i agencija tokom tog perioda takođe će se primjenjivati u Velikoj Britaniji.

Primenjivaće se i svi postojeći regulatorni, budžetski, nadzorni, pravosudni i izvršni instrumenti i strukture EU -a, uključujući i nadležnost Suda pravde EU-a.

Kada je reč o oblasti sloboda, bezbednosti i pravde, gde Velika Britanija ima pravo da prihvati ili odustane od pojedinačnih zakona, postojeća pravila će se primjenjivati na akte usvojene tokom tranzicije na koje se Velika Britanija obavezala pre izlaska.

Kada je reč o trgovinskoj politici i međunarodnim poslovima, Velika Britanija će, odlukom Saveta EU-a, tokom tranzicionog perioda ostati u obavezama koje proističu iz sporazuma zaključenih od EU-a, ali više neće učestvovati u bilo kojim organima koji su ustanovljeni ovim sporazumima.

Britanija bez prava odluke u EU

Pošto će Velika Britanija nastaviti da učestvuje u carinskoj uniji i jedinstvenom tržištu i tokom tranzicije, ona će morati da nastavi da se pridržava trgovinske politike EU-a, primjenjuje carinsku tarifu EU-a i prikuplja carinske dažbine EU-a i da osigura da se sve EU provere vrše na granici.

Ovo, takođe, podrazumeva da u tom periodu Velika Britanija neće biti obavezana međunarodnim sporazumima u samostalnom kapacitetu u oblastima koje su u nadležnosti prava EU-a, osim ako to ne odobri EU, navodi se u dokumetu Saveta EU-a.

Ministri evropske 27-ce potvrdili su da Velika Britanija, tokom prelaznog perioda, a posle izlaska iz EU, kao treća država, više neće učestvovati u institucijama i odlučivanju EU-a.

Velika Britanija više neće prisustvovati sastancima grupa eksperata EK-a, komisija ili drugih sličnih subjekata u kojima su predstavljene zemlje članice.

Izuzetno, od slučaja do slučaja, Velika Britanija bi mogla biti pozvana da prisustvuje jednom od ovih sastanaka bez prava glasa, navodi se u saopštenju izdatom posle sastanka Saveta EU-a.

Pregovori o Brexitu počeli su u junu 2107. godine.

Bez naglih promjena za građane

U prvoj fazi, koja je trajala šest meseci, dve strane postigle su napredak u tri prioritetna pitanja – pravima evropskih građana u Velikoj Britaniji i britanskih u EU, finansijskoj nagodbi te o granici na irskom otoku.

Sada je preostalo da se dogovorena rešenja pretvore u pravno obavezujuće dokumente.

Pitanja o razdruživanju i prelazni aranžmani biće deo sporazuma o izlasku Velike Britanije, koji bi trebalo da bude dogovoren do oktobra, a nakon toga bi krenuo proces ratifikacije u zemljama članicama.

Cilj prelaznih rešenja je da se izbegnu nagle promene pravila za građane i preduzeća odmah nakon Brexita.

Pregovori o budućim odnosima, o saradnji u trgovini i bezbednosnim pitanjima, trebalo bi da počnu u martu ili aprilu.

Međutim, u EU se žale na britansku Vladu, koja se još nije izjasnila kakve konkretno odnose želi.

Izvor: Agencije