Plan Lagarde za izlazak iz finansijske krize

Lagarde predstavila smjelu listu prioriteta za podržavanje razvoja (EPA)

Evropske banke moraju “prekinuti lanac zaraze” krize koja je zahvatila euro forsiranjem rasta kapitala, izjavila je Christine Lagarde, nova izvršna direktorica Međunarodnog monetarnog fonda.

Govor bivše francuske ministrice financija bio je daleko najžustrije izlaganje na ovogodišnjem sastanku svjetskih centralnih bankara u gradu Jackson Hole u američkoj saveznoj državi Wyoming.

“Svjetska privreda ulazi u opasnu novu fazu, podstaknutu osjećajem da političari nemaju samopouzdanja da donesu potrebne odluke. To se odmah mora promijeniti”, kazala je Lagarde.

Ona je predstavila smjelu listu prioriteta za podržavanje razvoja, koja sadrži forsirani priliv kapitala u evropske banke, agresivnu reakciju na američku hipotekarnu krizu i rebalans fiskalnih prioriteta. Bez novog kapitala, rekla je, ekonomska kriza “lako bi se mogla proširiti u ključne zemlje, ili bi ih čak mogla zahvatiti kriza likvidnosti”.

Lagarde je tražila da Evropa uvede nešto što bi zapravo bila evropska verzija američke politike provedene 2008. prema najvećim bankama – obavezni rast kapitala, koristeći u tu svrhu i državni novac ako je potrebno. U slučaju Evrope, taj novac bi mogla obezbijediti Evropska ustanova za financijsku stabilnost (ECB).

Hipotekarna kriza

Amerika bi u međuvremenu trebala učiniti više da zaustavi vrtoglavu hipotekarnu krizu, pad cijena kuća i slabu platežnu moć potrošača. Lagarde je predložila uvođenje agresivnijih mjera uz pomoć kojih bi se smanjile osnove kredita za kuće i stanove ili omogućila pomoć zaduženicima da refinanciraju kredite po nižim kamatnim stopama.

Kao što je prethodnog dana rekao Ben Bernanke, predsjedavajući američkog Odbora guvernera Federalnog sistema rezervi, tj. Centralne banke, Lagarde je izjavila da fiskalna politika treba biti osnova planova za smanjivanje budućih deficita uz podržavanje sadašnjeg rasta.

Kazala je da je privredni rast potreban za osiguravanje fiskalnog kredibiliteta.

U SAD bi se, prema njenim riječima, trebale donijeti  “kredibilne odluke” za smanjivanje deficita u budućnosti, dok bi trenutni fokus trebao biti na ozbiljnom smanjivanju stope dugoročne nezaposlenosti.

Kako je navela, u nekim evropskim zemljama fiskalni rebalans neminovno bi značio finansiranje iz javnih fondova, što bi značilo da bi te zemlje trebale dobivati “dugotrajnu pomoć ECB-a”.

Dok se većina predloženih mjera odnosila na Evropu i Ameriku, Lagarde nije izbjegla izložiti svoje sugestije za velike zemlje u ekonomskom razvoju. Globalni rebalans nije dovoljno napredovao, navela je, jer neke “ključne zemlje u ekonomskom razvoju” (tj. Kina) nisu učinile dovoljno da podstaknu domaću potražnju i rast svojih valuta.

“Nedostatak rebalansa nanosi štetu svima”, rekla je Lagarde.

“Običan je mit tvrdnja da su privrede nekih zemalja u ekonomskom razvoju toliko jake da više ne ovise o Americi.”

Prema navodima Lagardeove, fiskalne mjere štednje trebale bi biti uvedene na obje strane Atlanskog okeana.

Izvor: Al Jazeera i agencije