Da li će Google promijeniti svoju poziciju?

Kompanija Google je još od kraja devedesetih godina postala dominantna na polju pretrage interneta (search). Ova funkcija svakog web preglednika (aplikacije za pristup internetu) je od suštinske važnosti za funkcioniranje glavnog “internet autoputa” (internet backbone), a termin Google It! (Guglaj to) je postao sinonim za bilo kakvo traženje informacija.

Iako decenijama postoje i drugi servisi za pretragu interneta, poput nekada jako popularnog Yahoo!, te “alternativnog” DuckDuckGo!, Google je putem svoje integracije drugih usluga i proizvoda, poput Gmail elektronske pošte, Drive skladištenja podataka, te Maps navigacije uspeo da svoju dominaciju ne samo učvrsti, već vremenom pretvori i u kompletan operativni sistem koji danas znamo kao – Android OS.

Konkurencija koja to nije

Ovakvo ponašanje tehnološkog giganta, koji po najnovijim procenama vredi preko dva triliona (dve hiljade milijardi) dolara, što ga stavlja među nekoliko najvrednijih kompanija u istoriji, privuklo je i pažnju američke Vlade. U SAD-u postoji čitav niz zakona protiv ukrupnjavanja uticaja jedne kompanije u okviru jedne industrije. Još krajem devedesetih, Ministarstvo pravde SAD-a je povelo postupak protiv tadašnjeg najvećeg tehnološkog džina, kompanije Microsoft zbog njihovog monopolskog položaja sa operativnim sustavima za računare, Windows 95 i 98, te paketom uredskog softvera Office. Microsoft je na kraju proglašen krivim za monopolsko ponašanje i kršenje tzv. “Šermanovog akta”. Šermanov akt je skup propisa koji su doneseni još krajem 19. veka, kako bi se sprečila tada veoma prisutna monopolizacija u industriji železnice, trgovine i bankarstva.

Dvadeset pet godina nakon suđenja Microsoftu, i Google je proglašen krivim za monopolsko ponašanje na tržištu internet pretrage. Ova presuda suda u distriktu Kolumbija sada po prvi otvara mogućnost za tzv. “domain break-up” velikih tehnoloških kompanija. To u praksi znači da Google ili druge slične kompanije više neće moći da u okviru jednog proizvoda (npr. Android operativnog sistema) kao “podrazumevane” postave takođe svoje aplikacije i usluge, kako je to na gotovo svakom novom smartfonu ili tabletu. Gmail elektronska pošta se, na primer, nudi još prilikom podešavanja svakog novog uređaja, a Gmail nalog je neophodan za korišćenje drugih Google usluga. Iako je ovo moguće zaobići (software work-around) te koristiti druge naloge elektronske pošte, aplikacije i servise, za to je potrebno napredno znanje o softveru. Upravo je ovakva Googleova “vertikalna integracija” (vertical service integration) usluga i proizvoda, gde jedna aplikacija “poziva” drugu (a sve su proizvod Googlea) i bila glavni razlog istrage i postupka Američkog ministarstva pravosuđa.

Čak i kada u nisu u pitanju Google proizvodi, radi se džinovskim svotama novca. Većina izvora iz Silikonske doline tvrdi da Google plaća najmanje dvadeset milijardi dolara svake godine (neke procene idu i do pedesetak milijardi) kompaniji Apple samo kako bi njihova pretraga interneta (Web Search) bila “podrazumevana” (default search engine) u njihovom internetskom pregledniku Safari. Razlog je – prikazivanje reklama (Google Ads) u okviru pretrage. Naime, svaki put kada pretražite internet pomoću Googlea, prvih nekoliko rezultata su najčešće oglasi (Ads), koji su tako i obeleženi. Kako Google “rangira” ostale rezultate pretrage je rezultat algoritma i poslovna tajna. Tokom godina je veliki broj drugih internet kompanija i sajtova optuživao Google za tzv. “gauging”, tj. nameštanje rezultata pretraga. Koliko ovo ide daleko potvrđuje i nedavni dogovor sa web-zajednicom Reddit (koja je takođe i jedan od najvećih sajtova na internetu) da samo Google može da “indeksira” (vrši pretragu) na Redditu, dok će Google koristiti podatke i sadržaje sa ove mreže za treniranje i unapređenje svojeg modela veštačke inteligencije “Gemini”.

Kompanija Microsoft je tokom godina uložila ogromne resurse i desetine milijardi dolara u svoj sopstveni sistem za pretragu interneta Bing. Bing je u  mnogim svojim aspektima napredniji i moderniji pretraživač, koji ima i podršku za pretragu uz pomoć AI algoritama. Ipak, njegov udeo na tržištu je tek negde između 3 i 5 procenata, dok više od devedeset odsto pretrage čini – Google. Razlog je prilično jednostavan – u svetu je trenutno aktivno oko 3.5 milijardi Android uređaja (smartfona, tableta, smart TV, te uređaja u automobilima poput Android Auto), a na svima njima je podrazumevana pretraga upravo Google Search. Kompanija navodi i da ima oko 3.45 milijardi aktivnih korisnika njihovog internetskog pretraživača Chrome, od kojih više od 84 odsto dolazi sa mobilnih uređaja. Neki stručnjaci procenjuju da Google u nekim vrstama pretrage (video klipovi, muzika i sportski rezultati) čini i preko 95 odsto svih pretraga. Razlog je prilično jednostavan – u svetu je trenutno aktivno oko 3.5 milijardi Android uređaja (smartfona, tableta, smart TV, te uređaja u automobilima poput Android Auto), a na svima njima je podrazumevana pretraga upravo Google Search. Kompanija navodi i da ima oko 3.45 milijardi aktivnih korisnika njihovog internetskog pretraživača Chrome, od kojih više od 84 odsto dolazi sa mobilnih uređaja.

Digitalni kineski zid

Google je kinesko tržište napustio još 2010, nešto pre masovnog korišćenja smartfona, navodeći “kinesku cenzuru” kao glavni razlog. Danas je Google pretraga zabranjena u Kini, kao i aplikacije Gmail, Drive, pa čak i akademski članci iz aplikacije Scholar. Naravno, zabranjen je i video servis YouTube, na kome se može naći na hiljade kritičkih videa o Kini, Komunističkoj partiji, te vremenu lidera Mao Zedonga. Takođe, zabranjena je i Googleova konkurencija – Microsoft Bing, Yahoo!, DuckDuckGo!, Vimeo i Netflix.

Dominantna usluga pretraživanja interneta u Kini je Baidu, koga većina stručnjaka i naziva “kineskim Googleom”, sa skoro 80 odsto tržišta. Googleov operativni sistem za mobilne uređaje Android je bio predmet i velikog diplomatskog rata Washingtona i Pekinga, te povod za brojne zabrane na obe strane. Tehnološki gigant Huawei i danas koristi Android na svojim smartfonima, ali zbog američkih sankcija ne mogu direktno da koriste Google aplikacije.

Drugi proizvođači iz Azije i sa Tajvana su ovakva ograničenja delimično zaobišli. Huawei i ZTE telefoni su i danas nedostupni na (zvaničnom) tržištu SAD-a zbog “bojazni od špijuniranja, te korišćenja ukradenih patenata”. Slična sudbina čeka i kinesku aplikaciju TikTok, koja je za samo par godina postala izuzetno popularna širom sveta. Analize pokazuju da je posle Googlea, najveća platforma za pretragu videa upravo TikTok, sa svojih 8.5 milijardi video klipova, što je gotovo duplo u odnosu na YouTube-ovih 4.4 milijardi.