‘Klub 1.000 milijardi dolara’: Digitalni podaci su nova nafta

Poslednji globalni prekid rada više od osam miliona ključnih internet servera i kompjuterskih mreža (eng. data hub) te desetaka miliona korisničkih kompjutera bio je uzrokovan “početničkom greškom” u softverskom kodu.

Samo nekoliko linija pogrešnog softverskog koda je bilo dovoljno da zaustavi stotine aerodroma širom sveta, prizemlji hiljade letova, ugrozi funkcionisanje finansijskih kompanija i, verovatno ono najbitnije – delimično ili u potpunosti zaustavi rad hitnih službi širom SAD-a i Evropske unije.

Iako se američka kompanija Crowdstrike izvinila stotinama miliona ljudi širom sveta koji su imali probleme zbog njihovog softvera Falcon Sensor, koji je deo novijih instalacija Windows operativnih sistema, to, na kraju, nije doprinelo rešenju.

Mnoge velike kompanije i dalje rešavaju probleme vezane za Falcon Sensor softver, budući da imaju stotine servera i hiljade korisničkih računara (workstation), a na većini je potrebno reinstalirati sam softver ili celi Windows.

Podaci, nafta i dijamanti

Ipak, prekid rada velikih kompanija i ustanova, iako značajan na globalnom nivou, nije i najgora strana Crowdstrike “apokalipse”, kako su je stručnjaci nazvali.

Potencijalna mogućnost da samo nekoliko linija pogrešnog kompjuterskog koda obori desetine miliona sistema na šest kontinenata pokazuje i da su kompjuterske mreže, a samim tim i ceo internet daleko ranjiviji nego što se to do sada pretpostavljalo. Iako stručnjaci, programeri, pa čak i mnoge vlade širom sveta već više od decenije konstantno upozoravaju kako kompanije, tako i privatne korisnike na sve veću rasprostranjenost hakerskih grupa i sve učestalije hakerske napade, ispostavilo se da u popularnim operativnim sistemima i softverskim paketima ima daleko više “rupa” nego što se uopšte i znalo.

Jedan od najvećih problema današnjih informacionih sistema je potreba za tzv. kompatibilnošću unazad, odnodno da današnji podaci koji se stvaraju budu čitljivi na starijim uređajima (kompjuterima, laptopima i smartfonima), ali i obrnuto – da podaci od pre deceniju ili dve budu čitljivi na novim sistemima. Ovo nije toliki problem u tzv. consumer software and web, korisničkim web aplikacijama i softverima, poput YouTubea, društvenih mreža i popularnih aplikacija na smartfonima, za koje je uglavnom potreban software patch (softversko unapređenje) kako bi mogli da “budu u toku” sa najnovijim internet standardima.

Mnogo su veći problem tzv. legacy (nasleđene) baze podataka koje su, ironično, najčešće upravo u državnom sektoru i ustanovama. To su baze podataka o građanima, njihovim ispravama, različite medicinske baze podataka te baze podataka u sektoru bezbednosti. Takođe, legacy baze podataka su veoma česte i u globalnim multinacionalnim kompanijama koje imaju hiljade proizvoda koji se proizvode decenijama unazad.

Da bi se sačuvao integritet ovakvih izuzetno vrednih baza podataka, veoma često (čak i u SAD-u i zemljama EU) se koriste i legacy kompjuterski sistemi, na kojima te baze podataka i počivaju. Ovo, opet, otvara čitav niz novih problema, pre svega u zastarelosti operativnih sistema i softvera te samih kompjutera i servera koji najčešće imaju “vek trajanja” od desetak godina.

Sve jači tehnološki sektor

Sa više od pet milijardi korisnika interneta širom sveta te oko 2,3 milijarde kompjutera i gotovo 4,7 milijardi aktivnih smartfona, jasno je i da su podaci – bili oni u tekstualnom, audio, video ili formatu kompjuterskog koda – izuzetno vredni.

Britanski matematičar i naučnik Clive Humby je još 2006. uveo termin “podaci su nova nafta”, navodeći da će za deceniju softverske kompanije biti među najvrednijima u svetu. Bilo je to nekoliko godina pre početka masovnog korišćenja velikih društvenih mreža i popularnosti smartfona. Danas je gotovo polovina “Global 500” najvećih kompanija ili u potpunosti ili delimično u tehnološkom sektoru.

Takođe, samo šest kompanija u svetu ima tržišnu vrednost (market valuation) od 1.000 milijardi dolara i sve su iz tehnološkog sektora – Meta (Facebook i Instagram), Amazon (onlajn prodaja i tehnološke usluge), Alphabet (krovna kompanija Googlea), Apple (uređaji i softver) i Microsoft (softver, usluge i uređaji). Najnoviji član “kluba 1.000 milijardi dolara” je Nvidia, dominantna kompanija na tržištu grafičkih čipova i procesora za veštačku inteligenciju (Artificial Intelligence, AI).

Jedina kompanija iz sveta nafte i naftnih derivata koja ima vrednost veću od 1.000 milijardi dolara je Saudi Aramco iz Saudijske Arabije, ali je ona najvećim delom u državnom vlasništvu te ima desetine manjih investitora. Ostali naftni giganti, poput Shella, Chevrona i Exxon Mobilea, iako džinovski međunarodni konglomerati, nisu ni blizu vrednosti od 1.000 milijardi dolara. Najveći svetski proizvođač dijamanata, južnoafrička rudarska kompanija De Beers S.A., ima procenjenu vrednost između sedam i deset milijardi dolara.

Nova era potpune digitalizacije

Svedoci smo i sve veće digitalizacije usluga, kao i čitavog trgovinskog lanca. Čak i u zemljama Balkana već godinama unazad su veoma prisutne različite onlajn trgovine, a velika većina trgovinskih lanaca odavno omogućava i poručivanje putem web-sajta ili posebne aplikacije. To je dovelo i do rasta potpuno nove industrije “digitalne dostave” (digital delivery), kompanija koje se isključivo bave dostavom proizvoda i hrane koji su naručeni putem različitih aplikacija.

Svetska banka prognozira dalji jak rast čitavog informacionog sektora i cele “digitalne ekonomije” u svetu. Međunarodni monetarni fond ovo naziva “digitalnim otiskom” korisnika, budući da praktično sve naše aktivnosti danas stvaraju neku vrstu digitalnih podataka. Na primer, samo putovanje automobilom generiše GPS podatke u aplikaciji sa mapama, dok plaćanje u bilo kojoj većoj trgovini generiše “digitalni otisak” o proizvodu i iznosu koji smo platili. Slično je i u sferi zabave – YouTube aplikacija “pamti” sve video klipove koje smo gledali, dok praktično svaka video igrica danas zahteva i neku vrstu pristupa internetu.

Većina novih TV-uređaja danas je, takođe, smart, tj. ima svoj sopstveni operativni sistem i povezuje se na internet. Stručnjaci procenjuju da je “digitalni otisak” korisnika koji koristi internet pet sati dnevno na mesečnom nivou oko 263 dolara. Naravno, ova “vrednost” se najviše generiše u samim tehnološkim kompanijama koje i pružaju usluge i vlasnici su aplikacija. Druga “nova digitalna vrednost” (new generated data value) je u sektoru marketinga, iako možda vaša onlajn aktivnost nije ni česta, ni posebno “interesantna”, svaki korisnik je zapravo advertising subject – mogu mu se prikazati reklame, “skrojene” upravo za njegova interesovanja. Tako je industrija “digitalnih reklama” doživela izuzetno veliki rast u protekloj deceniji te danas globalno vredi između 500 i 600 milijardi dolara.

Stručnjaci procenjuju i da će ova industrija do 2030. preći vrednost od 1.000 milijardi dolara te da će mnoge današnje manje i srednje tehnološke kompanije postati – marketinške kompanije.