U čemu je tajna popularnosti podcasta?

Društvene mreže su za nešto više od decenije postale jedan od glavnih vidova informisanja, ali i masovnog širenja dezinformacija i lažnih vesti. Zapravo, online sadržaji su danas toliko bitni da u značajnoj meri utiču i na rezultate izbora u svetu.

Možda je najbolji primer i „najvažniji tviteraš“, kako su često nazivali bivšeg američkog predsednika Donalda Trumpa, koji je na Twitteru (danas X) veoma često najavljivao i zvanične odluke Bele kuće. Trump je 2016. godine pobedio upravo zahvaljujući velikoj kampanji njegovih pristalica na društvenim mrežama. Na njih, društvene mreže, Trump računa i ove godine. U međuvremenu je Trump postao i veoma čest gost online emisija, popularnih podcasta.

Krajem jula 2020, u tada već zahuktaloj izbornoj kampanji, i usred pandemije, Trump je u Beloj kući dao još jedan od svojih brojnih intervjua. To ne bi bilo ništa čudno, da ga nije intervjuisao Dave Portnoy, online zvezda i autor podcasta. Ne, njegov podcast i YouTube kanal se nisu bavili politikom, niti američkim društvom – Portnoy je svoju online slavu (i prilično veliko bogatstvo) stekao kao pizza reviewer, ocenjujući kvalitet pica i brze hrane u restoranima širom SAD-a. Takođe, Portnoy je bio poznat i po svojoj web-stranici Barstool Sports, koja se uglavnom bavila američkim ligama fudbala i košarke, životom studenata na koledžima te popularnom hip-hop kulturom. Verovatno je tada u Trumpovom timu bilo procenjeno da je Portnoy „pravi čovek“ za privlačenje mladih glasača, koji u SAD-u veoma retko izlaze na izbore. Statistički, najviše mladih glasača u SAD-u je izašlo na izbore 2008, kada je pobedio Barack Obama. Glasači između 18 i 24 godina čine ubedljivo najmanju grupu, dok najviše glasača ima od 65 do 74 godina.

Revolucija ili evolucija radija

Nisu samo američki političari i medijski stratezi primetili i prepoznali popularnost podcasta kao novog internet fenomena. Gotovo je nemoguće ne primetiti brojne stranice sa podcastima na Facebooku, Instagramu, Twitteru (X), a pogotovo na YouTubeu. Iako je podcast kao format nastao „da se sluša“, dakle samo u zvučnom obliku, njegova popularnost se veoma brzo „pomešala“ sa YouTubeom, tako da je danas većina podcasta u obliku „za gledanje i slušanje“. Najpopularniji autori podcasta svoje nove epizode objavljuju na svim platformama – YouTube, TikTok, Facebook, kao i na „specijalizovanim“ web-stranicama i aplikacijama, kao što su Apple Podcast, Spotify i Amazon Music.

Sirius XM, nekada popularna usluga satelitskog radio programa u SAD-u, svoju „novu mladost“ je našla upravo zahvaljujući podcast formatu. Howard Stern, jedan od decenijama najpoznatijih i najpopularnijih radio voditelja, danas svoju podcast emisiju ekskluzivno emituje upravo na Sirius XM mreži.

Podcast kao format obično obuhvata „mali studio“, sa nekoliko mikrofona i kamerom, te jednim ili dva domaćina emisije (eng. podcast host). Za razliku od „regularnih“ televizijskih i radioemisija, koje imaju tačno određenu strukturu i tok, podcasti su mnogo „opušteniji“, nema tačno određenog scenarija emisije, niti neizostavnih pitanja. Gosti podcasta najčešće „pričaju šta i koliko žele“, a vrlo često emisija dobije i potpuno drugačiji tok i ton razgovora. Takođe, isti podcast može „menjati žanr“ – jedna epizoda je o sportu, sledeća o politici, naredna o tehnologiji. Upravo u ovome i leži ogromna popularnost ovog formata – poznate ličnosti, slavni i bogati, odjednom postaju „obični ljudi“ koji govore o omiljenim utakmicama, muzici, a često komentarišu i politička dešavanja, kao i druge javne ličnosti. Neretko se i kratki delovi podcasta (eng. podcast bits) „pretvaraju“ u TikTok snimke ili „Shorts“ format na YouTubeu, što dodatno doprinosi njihovoj popularnosti.

Prema podacima sa kraja prošle godine, čak 38 odsto građana SAD-a je slušalo jedan ili više podcasta barem jednom svakog meseca, dok je 57 odsto slušalo podcaste u poslednjih šest meseci. Slično je i u Evropskoj uniji, gde je oko 32 odsto građana slušalo podcaste u poslednjih nekoliko meseci, dok 18 odsto to čini redovno (češće nego vesti na televiziji i različitim news aplikacijama). Ovi procenti će samo rasti, pa će do 2026. oko polovine građana SAD-a i EU redovno pratiti podcast emisije na različitim online platformama. U svetu trenutno podcaste prati oko 400 miliona ljudi, a ovaj broj će dostići milijardu do 2030.

Podcasti za svaku priliku

Još jedan od razloga za veliku popularnost ovog formata leži i u tome što, za razliku od TV-a, YouTube videa ili Netflix dokumentaraca, podcaste možete „neobavezno slušati“ na smartfonu, računaru, laptopu, u automobilu ili bluetooth zvučniku. Takođe, podcast je i mnogo lakši za preuzimanje – bukvalno „lakši“, jer audio fajlovi od sat ili dva zauzimaju tek stotinjak megabajta prostora za skladištenje podataka, u poređenju sa više gigabajta (i daleko sporijeg preuzimanja) potrebnih za video fajlove.

Takva popularnost je, neizbežno, donela i „novu generaciju“ lažnih vesti, dezinformacija i neproverenih informacija. U regionu je, takođe, primetno da novi autori podcasta, u želji za što bržom popularnošću i većim brojem gledalaca i slušalaca, često kao goste imaju ljude sa margine društva, a neretko i ljude sa one strane zakona.

Primetan trend u domaćim podcast emisijama su i odavno zaboravljeni muzičari i bendovi, kojih se ne sećaju čak ni oni najveći ljubitelji popularne muzike. Tu su (očekivano) i različiti „vidovnjaci“, astrolozi, kao i neizbežne zvezde reality programa. Sa druge strane, postoji i niz odličnih podcast emisija posvećenih nauci, ekonomiji i svetu novih tehnologija, koje po svom kvalitetu (i odabiru sagovornika) često pariraju i televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Mogućnosti drugih aplikacija

Druge aplikacije i mreže sve češće počinju da uključuju opcije koje omogućavaju „emitovanje“ (live broadcast) audio i video sadržaja. Facebook i Instagram omogućavaju da u live sadržaje pozovete i druge prijatelje koji, takođe, mogu da komentarišu i učestvuju, stvarajući na taj način instant podcast.

Aplikacija „Clubhouse“ je postala veoma popularna upravo na ovom principu – korisnici se mogu družiti i razgovarati u „online okupljanjima“ (club rooms). Pomoću opcije club replay se stvara podcast, koji se dalje može deliti na drugim mrežama.

Veoma sličnu ideju je popularizirao i Twitter (X), sa svojom spaces opcijom. Korisnici tako mogu da za kratko vreme „organizuju“ razgovore uživo, pozovu druge „tviteraše“ da se uključe, te da dele sadržaje iz razgovora. Spaces su i zamišljeni kao „X-podcasti“. Pokretač razgovora je „domaćin“ (host) uz dva moderatora razgovora (co-hosts) i do maksimalno 12 drugih sagovornika. Spaces su naročito popularni među političarima i javnim ličnostima u svetu, a imaju i daleko veći „domet“ (reach) od sličnih aplikacija, budući da Twitter (X) ima više od 230 miliona korisnika svakog dana.

I sve popularnija mreža „Discord“, takođe, ima svoj voice channel koji funkcioniše na veoma sličan način.

Popularnost podcast formata je očigledna i na tržištu elektronike. Tako kompanije kao što su Rode, Focusrite i Zoom imaju posebne linije audio interfejsa za računare, digitalnih snimača i mikrofona pre svega namenjenih autorima podcasta. Slično je i u video segmentu gde japanske kompanije Sony i Lumix imaju svoje serije kamera prvenstveno namenjenih za produkciju podcasta i YouTube videa.