AI mozak: Prijeti li nam ‘posljednji čin’ u kontroli i nadzoru kompjutera

Ako SAD uvede ‘samostalni’ AI softver sa vještačkom inteligencijom, to će značiti i ‘automatizaciju’ prikupljanja obavještajnih, ali i privatnih podataka – sa čitavog interneta.

Američke obavještajne agencije su i do sada koristile napredne softvere (većinu njih tajno, poput NSO Pegasus) kako bi dolazile do privatnih podataka 'potencijalnih prijetnji' (EPA)

Do pre samo godinu dana, pojam veštačke inteligencije (eng. artificial intelligence, AI) je bio većim delom samo teorijski, a stručnjaci su predviđali da će proći decenije do „upotrebljivih“ algoritama koji će učiniti da računari, roboti, kao i svi drugi uređaji povezani na internet počnu da samostalno razmišljaju i donose odluke na sličan način kao i ljudi.

Ipak, za manje od jedne godine veštačka inteligencija je toliko napredovala da to ne  samo da je iznenadilo čak i najoptimističnije stručnjake i naučnike, već sada oni „na sva zvona“ upozoravaju na moguće opasnosti ovako naprednog softvera, koji je sada počeo da se i samostalno unapređuje.

Veštačka inteligencija je prisutna u računarima još od početka ’80-ih godina i uporedo se razvijala sa personalnim i kućnim računarima. Ovi softveri su u početku bili veoma primitivni – u pitanju su bile različite „elektronske enciklopedije“ koje bi odgovarale na pitanja ili programi koji su mogli da prepoznaju melodiju koju korisnik odsvira. Veoma spori procesori i manjak memorije su bili glavni razlozi zbog kojih su stručnjaci tvrdilo da će razvoj AI-ja trajati decenijama, „ako ne i čitav vek“.

Jobsova predviđanja

Osnivač kompanije Apple i jedan od najvećih tehnoloških vizionara, Steve Jobs, još 1981. godine je predvideo da će „u budućnosti postojati softveri koji će samostalno donositi odluke i obavljati različite zadatke, ostavljajući vreme ljudima da se bave kreativnom stranom tehnologije“. Tada, naravno, nije bilo ni interneta, niti smartfona, pa je teško bilo i zamisliti globalnu mrežu računara, mobilnih uređaja, kao i televizora, pa čak i usisivača povezanih na internet.

Steve Jobs je preminuo 2011, a ove godine je AI softver uspeo da generiše intervju sa Jobsom, baš kao da ga je zaista i izgovorio. „Podcast AI“, kako se softver zove, je analizirao stotine video snimaka sa Jobsom, te je uspeo da „skine“ način na koji je govorio, čak i do najmanjih detalja i njegovog specifičnog žargona. Da sve bude još neverovatnije, stručnjaci i programeri nisu „usmeravali“ veštačku inteligenciju na određene snimke sa Jobsom, već ih je algoritam sam pronašao, tako što je pretražio ceo internet.

Kako radi ChatGPT?

Do sada je većina ljudi čula za ChatGPT, verovatno i najpoznatiji AI algoritam dostupan danas. On je nastao kao rezultat dogogodišnjeg istraživanja fondacije „Open AI“, koja je svoj algoritam nazvala „Generative Pre-trained Transformer“ (GPT). Ovaj izuzetno komplikovani softver, zapravo, funkcioniše na veoma jednostavnom principu – skenirajući internet Chat GPT može da „nauči“ koja reč najverovatnije dolazi iza nekog izraza ili termina. Drugi model AI (Adversary AI) onda unutar softvera „preslišava“ GPT algoritam, kako bi pronašao najbolji izraz za formiranje rečenica. Vremenom je ovaj algoritam „skenirao“ više od 175 milijardi termina, reči, izraza i fraza (slengova) na više od 50 jezika. U poređenju, moderni engleski jezik ima „samo“ oko 150 do 200 hiljada reči u aktivnoj upotrebi, što govori koliko ChatGPT „zna više od ljudi“.

Takođe, GPT algoritam je to uspeo za samo pet godina. Stručnjaci procenjuju da bi prosečnom čoveku bilo potrebno najmanje 300 godina da pročita toliko reči.

GPT AI model je takođe korišćen i u softveru MuseNet za generisanje potpuno novih melodija. Chat GPT u trenutnoj verziji može da piše tekstove, da daje savete bazirane na analizi sličnih prethodnih slučajeva, da piše programski kod u 15 različitih programskih jezika, kao i da razume glas korisnika ili da analizira slike koje korisnik postavi. ChatGPT je trenutno u verziji 4, sa preko 100 miliona korisnika dnevno.

Trka je počela

Ovolika popularnost ChatGPT-a je navela i druge tehnološke gigante da predstave svoju verziju veštačke inteligencije. Google, do sada dominantna kompanija kada je u pitanju internet, odjednom se našla u poziciji da mora da sustiže naprednije AI konkurente. Bard, kako se Googleov AI zove, zasnovan je na LaMDA algoritmu, i u novijoj verziji, na algoritmu PaLM. Ipak, Bard je zasnovan na „human interpreter“ tehnologiji, što znači da su sve termine i izraze koje on „poznaje“ morali da dodatno obrade programeri. To, sa jedne strane, omogućava da Bard može detaljnije i opširnije da odgovori korisniku, ali, sa druge strane, on poseduje i daleko manju „kolekciju reči i izraza“, te samim tim i manje opcija u poređenju sa ChatGPT-om.  Google planira da Bard AI koristi u okviru svoje pretrage interneta (search), kao i u workspace aplikacijama za smarfone i tablete.

I drugi veliki IT gigant, kompanija Microsoft nedavno je predstavila svoj AI softver pod imenom Copilot. Ovaj AI je zamišljen kao dodatak postojećem Windows 11 operativnom sistemu, kao i 365 aplikacijama. Copilot AI će biti integrisan i sa Edge web pretraživačem, kao i Bing pretragom interneta. Tako će Bing moći i da direktno daje „savete“ i odgovara na pitanja korisnika, umesto dosadašnje obične pretrage pojmova na internetu. Copilot AI će dodati i preko 150 novih funkcija računarima sa Windows 11 operativnim sistemom, te će moći i da se pozove direktno iz polja za pretragu na početnoj strani.

Odgovor Pentagona ipak kasni za Kinom

I Pentagon takođe planira skoro uvođenje AI sistema i softvera. Ovaj AI softver se neće koristiti samo na računarima, već i u dronovima i drugim autonomnim sistemima za analizu podataka sa satelita i sa terena. Ovaj potez Pentagona je donekle i zakasneo, budući da Kina već nekoliko godina koristi AI i veštačku inteligenciju za analizu podataka sa svojih vojnih špijunskih satelita. Peking je ovaj AI softver uspeo da razvije samostalno, bez „kopiranja“ američkih tehnologija. Kineski tehnološki gigant Huawei već nekoliko godina proizvodi različite vrste procesora posebno dizajniranih za „treniranje“ AI modela i mašinsko učenje (Machine Learning, ML). „Huawei Atlas 800“ je sistem računarskih servera za „ubrzano AI učenje“, koji imaju i posebnu vrstu NPU procesora (Neural CPU), koji „imitiraju“ način na koji ljudski mozak analizira podatke.

Pentagon nije jedina federalna institucija u SAD-u koja razvija sopstvene AI sisteme. CIA već neko vreme razvija svoj AI, veoma sličan ChatGPT-u, ali „treniran“ na obaveštajnim podacima. Ovaj AI će takođe pretraživati i javno dostupne podatke na internetu i sa različitih medijskih izvora, kako bi agentima na terenu ubrzala analizu podataka.

Ako ovaj AI softver prihvate CIA i pokaže se korisnim, svih 18 obaveštajnih agencija unutar SAD-a (poput NSA, FBI, DHS, NRO, DEA, BCA i drugih) će takođe koristiti jedinstveni „veštački AI mozak“, koji će biti pod kontrolom DNI (Director of National Intelligence).

Sa druge strane, stručnjaci i aktivisti upozoravaju da će uvođenje ovakvog sistema biti „poslednji čin“ u kontroli i nadzoru privatnih računara, kako građana SAD-a, tako i računara i smartfona širom sveta. Američke obaveštajne agencije su i do sada koristile napredne softvere (većinu njih tajno, poput NSO Pegasus) kako bi dolazile do privatnih podataka „potencijalnih pretnji“. Takođe, one su kroz tajne federalne programe kupovale i podatke privatnih kompanija koje se bave analizom interneta i društvenih mreža. Ako dođe do uvođenja „samostalnog“ AI softvera sa veštačkom inteligencijom, to će značiti i „automatizaciju“ prikupljanja obaveštajnih, ali i privatnih podataka – sa čitavog interneta.

Izvor: Al Jazeera