Kompjuteri će biti dio ljudskog tijela – u bliskoj budućnosti

Iako deluje da su računari i informacione tehnologije „stara vest“, te da su nama više od jedne generacije, istorijski gledano, računari su deo našeg sveta veoma kratko. To naročito važi za računare i digitalnu obradu podataka u našim domovima. Do pre 30-ak godina, veliki broj domaćinstava – čak i u zapadnim zemljama – nije posedovao računar, niti su smatrali da im je on potreban. Ipak, brzi razvoj interneta i digitalnih komunikacija, kao i industrije zabave, su za proteklih četvrt veka doneli računare u većinu domova širom sveta.

Danas je, sa druge strane, praktično nemoguće „pobeći“ od računara, budući da su oni zapravo i naš smartfon, i smart TV, i konzole za igru, pa čak i u nekim od kuhinjskih uređaja. Naravno, svaki novi računar je danas povezan na internet, a softver se zasniva na aplikacijama koje korisnik može sam dodavati, u zavisnosti od njegovih potreba.

Iako mnogi korisnici, kao i tehnološki stručnjaci, smatraju da smo dostigli „peak computing“, tj. fazu razvoja računara i softvera iza koje je praktično nemoguće stvoriti i ponuditi nešto zaista novo, ostaje još jedna, „poslednja granica“ (eng. final horizon) a to je – integracija ljudi i mašina. Tema mnogih naučno-fantastičnih knjiga, filmova i TV serija, spoj čoveka i mašine i danas deluje neostvarivo ili barem veoma daleko. Da li je to zaista slučaj?

Mnogo dublja povezanost

Ray Kurzweil, jedan od najcenjenijih tehnoloških eksperata i futurologa u svetu (nauka koja se bavi predviđanjem razvoja ljudske vrste) smatra da smo već u procesu „bio-digitalne“ integracije, te da će ovaj proces obuhvatiti najveći deo čovečanstva već do 2030. godine.

„Do kraja ove decenije nećete samo biti korisnici svojih uređaja, već ćete imati i mnogo dublju povezanost“, smatra Kurzweil. „Tu je i brzi razvoj veštačke inteligencije. Ako se on nastavi ovim tempom i sa ovim nivoom razvoja unutar različitih kompanija i istraživačkih projekata, za najviše pet godina AI će dostići nivo razmišljanja prosečnog tinejdžera i moći će da savetuje ljude“.

Kurzweil smatra i da će se u bliskoj budućnosti drastično promeniti način na koji vršimo interakciju sa uređajima. Nekada je za to bio potreban „ulazni uređaj“, poput tastature i miša, dok danas većina uređaja ima neki od načina unosa dodirom (touch user interface). U budućnosti bi trebalo da masovnije zažive i tzv. augmented reality kontroleri, koji „vide“ okolinu korisnika. Prve verzije ovakvih kontrolera se već koriste sa specijalnim VR uređajima za veštačku stvarnost. Kompanija Microsoft je svojevremeno uz svoju konzolu za igrice „Xbox“ imala i specijalnu kameru nazvanu „Kinect“, koja je mogla da prepozna korisnika, te njegove pokrete i okruženje u kome se nalazi.

Musk, opet Musk?

Jedan od najbogatijih ljudi na svetu, Elon Musk, nije samo osnivač i CEO automobilske kompanije Tesla i kompanije za svemirske letove SpaceX, već godinama ulaže i u medicinska istraživanja i razvoj veštačke inteligencije. Open AI, fondaciju koja stoji iza veoma popularnog AI modela „GPT-4“, svojevremeno je pokrenuo upravo Musk i nekoliko drugih tehnoloških eksperata, poput Sama Altmana, Grega Brockmana i Johna Schulmana. Najveći deo inicijalnog ulaganja u Open AI od milijardu dolara je u to vreme obezbedio sam Musk.

Paralelno sa Open AI, Musk je 2017. godine pokrenuo i Neuralink. Glavni cilj ove start-up kompanije je razvoj „mozak-računar“ interfejsa i tehnologija (BCI, brain-computer interface). Za samo dve godine, kompaniji su se pridružili neki od najpoznatijih svetskih neurologa, a za samo osam meseci je prikupila 158 miliona dolara za svoja istraživanja. Prvi uređaj koji su stvorili je bio izuzetno mali i tanak sistem od 1.500 sićušnih elektroda, koji je demonstriran na miševima u laboratoriji. Ovakav interfejs je mogao da čita električne signale iz mozga i da ih pošalje u računar.

Takođe, Neuralink razvija i izuzetno naprednu vrstu „medicinskog robota“, koji kao „virtuelni hirurg“ može da vrši operacije sa preciznošću 400 puta većom nego bilo koji čovek. Robot je u dosadašnjim testovima mogao da postavi 192 elektrode za manje od jednog minuta.

Neuralink razvija i potpuno novu vrstu računara i štampanog kola nazvanu ASIC (application specific integrated circuit), koji ima 1.536 simultanih kanala. ASIC u praksi funkcioniše kao neka vrsta „prevodioca“, koji električne impulse iz mozga pretvara u digitalne podatke razumljive računaru.

Do sada su sva ova istraživanje vršena na laboratorijskim životinjama, a Neuralink je godinama bezuspešno pokušavao da dobije odobrenja za inicijalne testove na ljudima. Mnogi američki zakonodavci na Capitol Hillu su čak navodili da se „to nikada neće ni dogoditi“, te da će oduzeti licencu za rad Neuralinku. Ipak, početkom maja ove godine, američka Agencija za hranu i lekove (FDA, Food and Drug Administration) dodelila je dozvolu za početak testiranja na ljudima. Najverovatnije će prvi „kandidati“ biti pacijenti sa terminalnim oboljenjima mozga, oni sa oštećenjima na nekom delu mozga, kao i pacijenti sa Parkinsonovom bolešću.

Neuralink se nada da će njihov BCI interfejs u budućnosti omogućiti da se leči paralisanost izazvana oštećenjem mozga, a možda čak i razne vrste oštećenja vida, te da se omogući ovakvim pacijentima da koriste računare i smartfone. Takođe, nova verzija BCI interfejsa će imati Bluetooth bežičnu konekciju i biće praktično neprimetna ispod kože pacijenta.

Mašine spašavaju živote

Ovakve najave iz Neuralinka, kao i iz nekoliko drugih kompanija koje rade na sličnim tehnologijama, dobile su i mnoštvo kritika, od komentara tipa „Koristite ljude kao zamorce“, pa sve do „Ovo je ostvarenje biblijskog proročanstva o žigu Zveri“, iz krugova crkve. Ipak, u realnom svetu, do sada medicinska nauka nije bila u stanju da značajnije pomogne ljudima sa nekom vrstom oštećenja mozga ili sličnih urođenih stanja.

Neuralinkov BCI će, ako se pokaže čak i delimično uspešnim, biti istorijska prekretnica ne samo za ove pacijente, već i kada je pravac u kome se kreće čitava medicinska nauka pitanju. Takođe, često se zaboravlja da su računari i brojne vrste elektronskih uređaja i opreme već decenijama u upotrebi u bolnicama širom sveta, te da su do sada spasili milione života – od inkubatora za novorođenčad, preko EEG uređaja za praćenje rada mozga u neurologiji, različitih vrsta EKG kompjutera za praćenje rada srca, pa sve do složenih mašina za dijalizu.

Doktor medicine Aleksandar Stošić navodi da su ovakve mašine ključne za pacijente sa oboljenjima bubrega.

„Dijaliza zapravo znači život za ljude sa bubrežnom slabošću. Bubreg je organ sa više funkcija i on ima glavnu ulogu u regulaciji ravnoteže vode i elektrolita, u izlučivanju štetnih produkata metabolizma, kao i u regulaciji arterijskog krvnog pritiska, te sekreciji različitih hormona u čovekovom organizmu. Kada dođe do naglog slabljenja bubrežne funkcije, nastaje akutna bubrežna slabost koja može biti privremeni problem i adekvatnim lečenjem se pacijent može potpuno oporaviti. Ali, u slučajevima kada se akutna bubrežna slabost nastavi i pređe u dugotrajnu slabost bubrežnih funkcija, nastaje stanje koje se naziva hronična bubrežna slabost. U tom slučaju bubrezi su nepovratno oštećeni, te da bi preživeli, pacijenti se moraju se podvrgnuti lečenju putem dijalize“, objašnjava Stošić.

„Ključnu ulogu u sprovođenju dijalize igra aparat za hemodijalizu, čije osnovne funkcije omogućavaju cirkulisanje krvi i dijalizne tečnosti kroz dijalizator. Krv mora proticati kroz sistem vantelesne cirkulacije na kontrolisan način, a sem ove osnovne funkcije, tu je i bezbednosna funkcija na samom aparatu, koja omogućava nadzor i kontrolu svih procesa kojima se obezbeđuje sigurnost bolesnika“.

A šta ako stvari krenu u drugom smjeru?

Jedan deo svetske tehnološke zajednice smatra i da će paralelno sa ovakvom „integracijom ljudi i računara“, put razvoja krenuti i u suprotnom smeru. Naime, još se sredinom ’90-ih godina smatralo da će „Mooreov zakon“ vremenom doći do tačke gde će procesori i čipovi unutar računara imati jednake mogućnosti obrade podataka kao i sam ljudski mozak. Nazvan po američkom matematičaru i inženjeru Gordonu Mooreu, ovaj „zakon“ je (tačno) predvideo još ’60-ih godina da će se razvoj računarskih čipova kretati tako da će broj unutrašnjih komponenti (tranzistora i drugih logičkih kola) biti dupliran svake dve godine.

Današnji procesori i memorijski čipovi su praktično dosegli krajnje limite „Mooreovog zakona“, te fizički više nije moguće proizvesti SMD komponente (surface mounted device) koje će funkcionisati ispravno u električnom kolu. Zbog toga mnogi tehnološki stručnjaci smatraju da će kroz najviše 10 godina računari postati „digitalni ekvivalenti“ ljudi i njihovog načina razmišljanja, te formiranja toka misli unutar mozga. U slučaju da se to i zaista ostvari, otvara se „dvosmerni put“ od i ka virtuelnom svetu. Predviđeni proces se naziva „mind uploading“ ili „rememory“, gde će kompletna svest pojedinca moći da bude „učitana“ (upload) na lokalni računar ili čak na internet. Budući da su procesi u mozgu rezultat funkcionisanja „neuralnih sinapsi“ i neurona, ne postoji razlog zašto se ceo ovaj proces ne bi mogao simulirati i u računaru.

Sa budućim kvantnim računarima, koji bi trebalo da budu stotine hiljada puta brži nego dosadašnji „tradicionalni“ računari, otkloniće se i poslednja prepreka za „digitalizaciju osoba“. Stručnjaci sa Univerziteta u Washingtonu su ovaj proces nazvali „human backup“ ili „digitalna besmrtnost“.

Osnivač kompanije Microsoft, Bill Gates, koji se smatra i jednim od najvećih tehnoloških lidera poslednjih decenija, takođe veruje da će uskoro doći do „fuzije“ ljudi i veštačke inteligencije.

„AI je tehnologija koja će promeniti naše živote, kao što su to nekada učinili prvi kućni računari, internet i smartfoni, i sasvim sigurno će uticati na način na koji ljudi rade, putuju, uče i komuniciraju“, smatra Gates.