Nuklearna energija može biti ključna za evropsku zelenu tranziciju
Evropa ima gotovo 100 gigavat sati instaliranih nuklearnih kapaciteta, a takve elektrane proizvode četvrtinu električne energije u Evropskoj uniji.
Pronuklearne zemlje smatraju nuklearnu energiju ključnom za tranziciju Evrope na ekonomiju s niskim nivoom ugljika, u jeku dubokih neslaganja u Evropskoj uniji u vezi njene uloge u ispunjavanju klimatskih ciljeva.
Dugotrajne podjele zbog nuklearne energije u bloku 27 članica produbile su se ove godine nakon što su se zemlje sukobile oko toga treba li se nuklearna energija s niskim udjelom ugljika računati pod ciljeve obnovljive energije.
Napetosti su porasle i između Francuske, Španije i Njemačke, najvećeg evropskog potrošača energije, koja je u aprilu ugasila svoje posljednje nuklearne reaktore, oko toga trebaju li planirani projekti vezani uz energetsku infrastrukturu podržavati nuklearnu energiju, prenosi Hina, pozivajući se na Reuters.
Resurs za sigurnost opskrbe i klimatske obaveze
Na sastanku u Parizu, 16 vlada pozvalo je EU da osigura veću podršku nuklearnoj energiji kroz svoje energetske politike, uključujući zelene industrijske subvencije i “banku” vodika u Uniji.
Brisel je objavio da će samo određene napredne nuklearne tehnologije dobiti poticaje EU-a za zelene industrije.
“Nuklearna energija je značajan resurs, kako za našu sigurnost opskrbe, tako i za klimatske obaveze”, rekla je francuska ministrica energetike Agnes Pannier-Runacher, koja je i sazvala sastanak.
Sastanak je okupio evropsku komesarku za energetiku Kadri Simson i predstavnike 14 zemalja EU-a, uključujući Belgiju i Nizozemsku, kao i Italiju kao posmatrača, te Veliku Britaniju, kao gosta izvan Unije.
Zemlje su raspravljale kako zajedno raditi na povećanju mogućnosti zapošljavanja u evropskoj industriji nuklearne energije.
Evropa ima oko 100 gigavat-sati (GW) instaliranih nuklearnih kapaciteta, čime proizvodi otprilike četvrtinu električne energije u EU.
Nuklearna energija može proizvesti veliku količinu električne energije bez ugljen-dioksida, a evropske zemlje poput Poljske, koja tek treba izgraditi svoj prvi reaktor, kao i Češke, to vide kao način za postupno ukidanje fosilnih goriva.
Smanjiti ovisnost o ruskom nuklearnom gorivu
“Cilj nam je razgovarati o tome kako u budućnosti finansirati brzi razvoj modernih nuklearnih tehnologija kao stabilnog izvora energije bez ugljika”, rekao je češki ministar energetike Jozef Sikela.
Nuklearna energija nije obnovljiva, jer se oslanja na neobnovljiv izvor, a proizvodi i radioaktivni otpad.
Zbog toga antinuklearne zemlje, uključujući Austriju, smatraju da bi trebalo potaknuti vlade da se usmjere na obnovljive izvore energije poput vjetra i sunca.
U nacrtu izjave zemalja nakon sastanka navodi se da će se zemlje fokusirati na smanjenje ovisnosti o ruskom nuklearnom gorivu.
Pannier-Runacher je rekla da bi Brisel mogao pomoći ovom procesu tako da podrži razvoj konverzije i obogaćivanja uranija u Evropi.