Prelazak u nove poslovne vode: Tehnološke kompanije postaju bankarski giganti

Apple je nedavno omogućio svim vlasnicima njihove kreditne kartice da otvore i štedni račun koji nema uslova za najmanji dozvoljeni depozit i ima 10-ak puta više kamate na štednju.

Kompanije koje stoje iza dva najpopularnija operativna sistema za telefone – Google i Apple, postale su među najvrijednijim kompanijama na svjetskim berzama (Reuters)

Najnovije analize pokazuju da je upotreba smartfona širom sveta dostigla svoj „najviši nivo“ (peak level). Svakog dana je u upotrebi oko 6,84 milijardi smartfona, što znači da više od dve trećine svetskog stanovništva koristi neku vrstu „džepnog računara“. Stručnjaci procenjuju da je prava brojka verovatno i veća. U tih gotovo sedam milijardi su uračunati samo jedinstveni telefonski brojevi, a budući da postoji veliki broj korisnika sa dva, pa čak i više uređaja (naročito u zapadnim zemljama), pravi broj smartfona je verovatno i veći.

Takođe, procenjuje se i da je od 2010. godine do danas proizvedeno ukupno 17,8 milijardi smartfona, od kojih je više od polovine i danas na neki način u upotrebi. Ove brojke svedoče i o razmeri u kojoj su smartfoni promenili svakodnevni život ljudi. Smartfon je „prvi uređaj“ za gledanje videa, pozive, dopisivanje i navigaciju, a više od 95 odsto korisnika društvenih mreža dolazi upravo sa pametnih telefona.

Budući da su danas smartfoni gotovo u svakom (ili najvećoj većini) džepova, kompanije koje stoje iza dva najpopularnija i najviše korišćena operativna sistema za telefone – Google i Apple, postale su deo grupe od nekoliko najvrednijih kompanija na svetskim berzama. Android i iOS su i najviše korišćeni operativni sistemi na svetu, skinuvši tako sa tehnološkog trona Microsoft Windows (koji je i dalje najkorišćeniji OS na računarima).

Nove generacije smartfona, pa čak i modeli stari nekoliko godina, snimaju 4K video, te mogu napraviti fotografije visoke rezolucije. Ovakva „tehnološka utopija“ je bila predmet naučne fantastike do pre samo jedne decenije. I ne samo to – novi iPhone i Android modeli mogu i da montiraju video zapise, te da obrađuju fotografije u profesionalnim formatima (RAW). Opet, za sve ovo je do pre samo desetak godina bio potreban jak računar sa puno memorije i  prostora za skladištenje podataka.

Ulazak u poslovne vode

Vremenom su i Google i Apple polako prešle iz sfere „originalnih proizvođača“ (OEM) hardvera i softvera u potpuno nove poslovne vode. Tako je Google jedan od najvećih oglašivača na svetu, zahvaljujući svom „Google Ads“ sistemu koji prikazuje plaćene rezultate u vrhu svake pretrage. Google je tako uspeo da uzme značajan deo globalnog marketing kolača vrednog više od 370 milijardi dolara. Takođe, Google zauzima više od 92 odsto svetskog tržišta online pretrage, što ga stavlja u dominantan položaj na celokupnom internetu.

Sa druge strane, Apple je najpopularniji proizvođač smartfona u svetu, iako nije isporučio najveći ukupan broj uređaja. Zanimljivo je i da je od 10 najpopularnijih modela smartfona, više od polovine čine iPhone-modeli različitih generacija, dok ostale pozicije drže Samsung, Xiaomi i Oppo. Google zbog ovoga plaća Appleu između osam i 12 milijardi dolara godišnje da bi bio prvi izbor za servis pretrage na iPhone uređajima.

Globalno tržište smatfona danas vredi više od 480 milijardi dolara, dok se procenjuje da će do 2025. to biti 570 milijardi, a četiri godine kasnije 790 milijardi dolara. Za to vreme, globalno tržište računara se smanjuje, te će sa sadašnjih 440 milijardi dolara nastaviti da pada oko tri odsto godišnje. Ukupni prihodi pet najvećih proizvođača smartfona se kreću oko 850 milijardi dolara, dok će u narednih pet godina preći 1.200 milijardi dolara.

Banka u džepu

Sfera „prenosnog računarstva“ (mobile computing), u koju spadaju i smartfoni, te tableti i različiti ‘2 u 1’ uređaji je među najčešćim kada su u pitanju krupne investicije. Brojni hedge fondovi, banke i venture capital kompanije širom sveta ulažu u proizvodnju hardvera i softvera, te razne kompanije za proizvodnju aplikacija i igrica. Ovo je prevashodno uslovljeno i dva do tri puta većim ROI indeksom (Return of Investment, povraćaj uloženog kapitala) u odnosu na druge industrije. Tako je ROI u mobilnoj industriji oko 1,6 što znači da se sredstva mogu povratiti za samo godinu do godinu i po dana, u odnosu na druge industrije, poput energetike ili transporta, gde se uloženi kapital može povratiti najčešće za deceniju do dve. Takav „protok investicija“ je naveo sve veće banke u svetu da u manjoj ili većoj meri „digitalizuju“ svoje usluge.

I na balkanskim prostorima praktično da nema banke koja putem svog online portala ili mobilne aplikacije ne nudi barem uvid u stanje na računu, te poslednje uplate i isplate. Bankama to štedi ogromne resurse, kako ljudske, tako i tehnološke, a u isto vreme ubrzava protok novca, te usluge čini daleko dostupnijim. Za veće klijente, naročito one poslovne, dostupan je i čitav niz „e-Banking“ usluga, kojima se mogu pratiti čitavi poslovni procesi.

Iako su i Android i iOS uređaji do sada imali razne aplikacije koje su omogućavale praćenje finansija i kreditnih platnih kartica, same tehnološke kompanije su bile samo „end provider“, tj. pružale su „okvir“ kroz koji je korisnik komunicirao sa raznim finansijskim institucijama. No, i to će se uskoro u potpunosti promeniti.

Kompanija Apple je nedavno omogućila svim vlasnicima njihove „Apple Card“ kreditne kartice da otvore i štedni račun. Ovaj račun će se u potpunosti koristiti putem aplikacije na iOS uređajima, a njegovo održavanje će biti potpuno besplatno. Takođe, za razliku od gotovo svih banaka, nema ni uslova za najmanji dozvoljeni depozit, što će u praksi značiti da je štedni račun moguće otvoriti i samo 10 ili 100 dolara.

Ono što je bilo posebno iznenađenje i za globalne finansijske stručnjake, i za bankare sa Wall Streeta, je godišnja kamata na štednju od čak 4,15 odsto, što je gotovo 10 puta više od američkog, te 12 do čak 15 puta više od evropskog bankarskog proseka. Ekonomisti navode i da je u nekim slučajevima to za čak 415 puta više od najnižih kamata na štednju u SAD-u (koje često iznose samo 0,1 do 0,5 odsto, a u nekim bankama čak i 0,01 odsto). Zbog toga se očekuje da klijenti koji drže štednju sa ovim minimalnim kamata u narednom periodu jednostavno pređu na Apple štednju. Imajući u vidu koliko iPhone i iOS korisnika ima samo u SAD-u, ovaj potez kompanije Apple može imati i ogroman uticaj na samo bankarsko tržište.

Treba reći i da je Apple i dalje samo „vlasnik tehnologije“ (technology provider), te da same finansijske usluge idu kroz banku-partnera Goldman Sachs. Sve što će korisnicima biti potrebno je odobrena „Apple Card“ kartica i aplikacija „Wallet“, koja već dolazi instalirana na iOS uređajima.

Hoće li i banke povisiti kamate na štednju?

Ovakav potez Applea i Goldman Sachsa može navesti i druge „standardne“ banke da povećaju kamatne stope na svu štednju, što se poslednjih nekoliko i godina praktično nije dešavalo, iako su američke Federalne rezerve kao glavno regulatorno telo podigle svoje referentne stope na 4,75 do pet odsto. Federalne rezerve su najavile i nove slične poteze u narednom periodu, kako bi uticale na smanjenje inflacije i dalje povećanje bankarskog obima u dolarima.

Sam bankarski sektor u SAD-u (kao i u Evropi) je pod velikim pritiskom. Nakon nekoliko godina smanjene potrošnje zbog pandemije, usledio je rat u Ukrajini, te tenzije na Bliskom istoku i u Južnom kineskom moru, a sve je to poljulalo poverenje u finansijske institucije.

Takođe, pad poverenja u kriptovalute i brojni skandali, poput onog sa kriptoberzom FTX, doveli su do povlačenja velikih investitora, te do zatvaranja nekoliko američkih banaka. Problema ima i širom EU, pa čak i u „obećanoj zemlji“ za banke – Švajcarskoj. Nekoliko bankarskih giganata je ili ušlo u proces dokapitalizacije i spajanja ili su jednostavno bile na ivici bankrota, poput nekadašnjeg diva Credit Suisse.

Sprema li Google odgovor?

Najveći rival u svetu smartfona, Google, za sada ne planira ulazak na bankarsko tržište, barem ne na način na koji je to učinio Apple. Iako još od 2020. godine postoje planovi za pokretanje „Google Card“ programa, u pitanju je šire partnerstvo sa već postojećim bankama i njihovim kreditnim uslugama, a koje bi se eventualno koristile putem Google Pay aplikacije.

Apple i ovde ima prednost, jer je njihova kartica „vezana“ za same iPhone ili iPad uređaje, budući da aplikacija „Wallet“ zahteva iOS operativni sistem. Sa druge strane, na Android platformi već postoji više od 3.500 različitih aplikacija banaka, kreditnih kuća, te onih za vođenje računa.

Jasno je da i budućnost ovakvih mobilnih sistema zavisi i od samih trgovaca – da bi ovakvi sistemi bili globalni i univerzalni, potrebno je da ga prihvati veliki broj trgovinskih lanaca, te velikih distributera. To što se nekim elektronskim karticama može plaćati u američkim prodajnim gigantima Walmart i Costco, ne znači puno stanovnicima u Evropskoj uniji (a pogotovo onima na Balkanu, čak iako koriste iPhone ili iPad). Takođe, ovakve sisteme moraju odobriti i evropski regulatori i komisije unutar EU, koje bi ovo mogle videti kao potez američkog finansijskog sistema za zaštitu dolara (pogotovo u odnosu na euro), te kao zaštitu američkih tehnoloških i trgovinskih monopola.

Ipak, jasno je da se globalna ekonomija kreće u pravcu pune digitalizacije, te sve većeg smanjenja korišćenja gotovine. Na ovogodišnjem panelu u Davosu koji je organizovao Svetski ekonomski forum, većina šefova centralnih i velikih poslovnih banaka je zauzela stav da je digitalizacija celokupnog protoka novca neminovna – i to u bliskoj budućnosti.

„Do 2030. godine će ovakva transformacija doneti gotovo trenutna plaćanja i isplate, nekoliko puta brže transfere širom sveta, te široko usvajanje blockchain tehnologije, na kojoj počivaju kriptovalute“ rečeno je na panelu.

Ogroman broj praktičnih problema

Iako u teoriji ovakav bankarski i platni sistem deluje primamljivo, i dalje ostaje ogroman broj praktičnih (real world) problema. Prvi i najveći je sve učestalija krađa „digitalnog identiteta“, te kako će u bliskoj budućnosti biti sprečeno da neko jednostavno plati neku narudžbinu ili uslugu vašim telefonom (ili telefonom nekog od ukućana).

Sistemi „dvostruke potvrde identiteta“ već postoje (two-factor authorization), ali se pokazalo da ih hakeri relativno lako mogu zloupotrebiti. Sami iOS uređaji imaju ili sistem prepoznavanja lica (Face ID) ili otiska prsta (Touch ID) za potvrdu identiteta korisnika.

Sama „Apple Card“ kartica zahteva iste bezbednosne provere, kao i već postojeći Apple Pay sistem – prvo se treba ulogovati u iCloud nalog, te potvrditi identitet pomoću već navedenih Face ID ili Touch ID sistema, nakon čega je sama kartica dostupna unutar „Wallet“ aplikacije. Ovi podaci se takođe dele i sa bankom Goldman Sachs i njihovim sistemima, kako bi se izvršio sam transfer.

Sam „Apple Pay“ sistem koristi napredni sistem šifrovanja (enkripcije), te ni sam Apple ne može da dešifruje ove podatke bez tzv. korisničkog tokena. Čak i u slučaju da se koristi kamera uređaja za slikanje i prepoznavanje bankovne kartice za dalje korištenje u aplikaciji „Wallet“, fotografija se ne čuva niti na mobilnom uređaju, niti na samim Appleovim serverima.

Izvor: Al Jazeera