Vještačke misli iz kompjuterskog oblaka

Iako veštačka inteligencija (AI) kao deo računarske nauke postoji već decenijama, unapređenja ove sfere istraživanja u poslednjih godinu dana najavljuju novu budućnost računara, softvera i celog globalnog interneta.

I mada je poslednja verzija naprednog “Chat bota” GPT-3 (razgovora sa veštačkom inteligencijom, AI Chat) predstavljena pre samo nekoliko meseci, u decembru prošle godine, njegova ogromna popularnost među korisnicima je već donela i novu verziju, nazvanu GPT-4.

GPT-3 je model veštačke inteligencije koji je zasnovan na softveru (nazvanom generativni jezički model) koji pretražuje internet i uz pomoć svojih algoritama može da analizira kontekst, jezičke forme i same reči i izraze. Iako ovakav način mašinskog ili računarskog učenja (machine learning, ML) i dalje ne simulira rad ljudskog mozga, neurone i razne hemijsko-fiziološke procese koje doživljavamo kao sopstvene “misli” i “sećanja”, GPT modeli veštačke inteligencije mogu da “zapamte” milione fraza, izraza i termina, te da ih kombinuju u smislene tekstove za samo nekoliko sekundi. Naučnici procenjuju da bi čoveku bilo potrebno najmanje 200 godina da pročita i analizira količinu podataka koje GPT AI modeli obrade svakog dana. Takođe, budući da internet i njegov sadržaj nisu “statični”, jer se svakoga dana na internet postave milioni novih tekstova, fotografija i video snimaka, i sami GPT modeli postaju bolji svakoga dana, analiziranjem sve više i više podataka.

Milioni termina koje GPT-3 (a sada i GPT-4) analiziraju znači i da su oni “virtuelni eksperti” za tzv. linearno učenje, u šta spadaju svi tekstovi u kojima se vrši neko nabrajanje, objašnjenje ili davanje referenci na druge izvore. Tako GPT-3 može da predloži recept za kuvanje obroka, savet kako popraviti računar ili automobil, pa čak i da daje pravne savete. GPT-3 koristi čak 175 milijardi parametara i “softverskih oznaka” za razne stručne ili svakodnevne termine, a sa korisnicima može da razgovara na više od 80 jezika. Ipak, budući da je na internetu najviše sadržaja na engleskom jeziku, to znači i da će GPT-3 najbolje odgovoriti na engleskom.

Pre nekoliko meseci podrška za balkanske jezike je bila skromna, ali je sada, prvenstveno zbog velikog broja korisnika i sa ovih prostora, GPT-3 u stanju da posebno definiše srpski, hrvatski, makedonski i druge jezike iz regiona. GPT-3 ima više od 100 miliona korisnika širom sveta, a dnevno ga koristi između 55 i 57 miliona ljudi. Open AI, neprofitna organizacija koja stoji iza ovog modela veštačke inteligencije, je zbog ogromnog broja korisnika bila prinuđena da deo mogućnosti ostavi za plaćenu (naprednu verziju) nazvanu “ChatGPT Plus”.

Sretna ‘četvorka’

Mnogi internet korisnici se pitaju “čemu Chat GPT može da posluži”. Odgovor je – praktično svemu. Pored već navedenih saveta i kulinarskih recepata, Chat GPT može da piše originalne tekstove, priče, pa čak i poeziju (na engleskom ili srpskom jeziku), može da daje razne istorijske informacije, pa čak i da piše računarske programe (softverski kod). Tako je poznati producent Claudio Passavanti pomoću ChatGPT-a stvorio prvi “AI sintisajzer”, softver koji proizvodi potpuno nove zvukove.

Upotreba GPT-a takođe nije ograničena samo na svet interneta ili kodiranje. U nekim eksperimentima, ChatGPT je uspešno odgovorio na sva pitanja za polaganje standardnog advokatskog ispita u Sjedinjenim Američkim Državama.

Istraživači sa Univerziteta u Ilionisu, koji stoje iza ovog eksperimenta, navode da Chat GPT u više od 80 odsto slučajeva daje ispravne i dobre pravne savete, te da je, gledajući “reč po reč” (word by word representing) bolji od većine pravih advokata. Razlog je jednostavan: GPT jezički model je “pročitao” i analizirao desetine hiljada slučajeva i presuda, nešto za šta bi ljudskom advokatu bile potrebne godine.

ChatGPT je već našao i primenu u medicini. Iako AI još uvek ne može da razume dijagnoze i predvidi zdravstveno stanje pacijenta, on na osnovu stotina hiljada javno dostupnih medicinskih radova, te ogromnog broja farmaceutskih analiza može da preporuči terapiju ili lekove unutar neke terapije. On takođe može i da lekaru na jednom mestu ponudi sve reference vezane za neku od dijagnoza, za šta bi (slično pravnoj praksi) takođe bili potrebni meseci istraživanja i analiziranja već postojećih medicinskih slučajeva. Istraživači već koriste GPT AI za analizu kliničkih ispitivanja novih lekova i automatizovano generisanje izveštaja, što lekarima ostavlja više vremena za rad sa pacijentima.

Zatražena ograničenja

Fondacija Open AI navodi da je GPT-4 barem 30-ak odsto brži u odnosu na GPT-3, te da sadrži novi sistem za “korekciju grešaka” unutar svog jezičkog modela (error correcting code, ECC). Nova verzija veštačke inteligencije “razume” jezičke sintakse dužine do 4.096 karaktera (nazvanih “token”), u odnosu na 2.048 “tokena” kod GPT-3, što predstavlja gotovo dvostruko bolje mogućnosti. Velika novost je i da GPT-4 sada razume i kontekst i značenja unutar slika – GPT-3 je koristio samo tekst kao ulaznu informaciju.

Open AI navodi i da GPT-4 može da položi standardizovani test opšte informisanosti u SAD-u (SAT, koristi se najčešće za prijem na fakultete) sa prosečnim uspehom od čak 94 odsto, te da položi već pomenuti standardni advokatski ispit sa prosečnim uspehom od 90 odsto.

Sam Altman, CEO fondacije Open AI je GPT-4 nazvao “najsposobnijim modelom veštačke inteligencije do sada”, ali je i priznao da “i dalje postoje neka ograničenje i greške, te da ih i korisnici uviđaju nakon dužeg korišćenja”.

Takođe, i “četvorka” će, kao i GPT-3, moći da generiše samo tekstualne odgovore, iako će moći da analizira fotografije. Američki kongresmeni Don Beyer i Ted Lieu zatražili su donošenje posebne zakonske regulative u SAD-u koja bi ograničila korišćenje ovakvih modela veštačke inteligencije.

Strah od plagijata

Brojni kritičari ChatGPT-a navode da ovakav AI otvara vrata masovnom plagijarizmu, budući da on odgovore generiše na osnovu već postojećih tekstova, članaka, knjiga i radova. I Evropska unija takođe zahteva regulisanje ove oblasti. Evropska komisija je još 2021. godine donela okvirni set propisa nazvanih “Artificial Intelligence Act”, koji obuhvataju i online AI softver, kao i razne druge primene veštačke inteligencije, poput one za prepoznavanje lica u bezbednosnim sistemima ili, pak, u automobilima. Ovi propisi bi u toku ove godine trebalo da postanu i zvanično proširenje već postojećeg seta mera GDPR, vezanih za privatnost na internetu i korišćenje privatnih podataka korisnika u digitalnom obliku.

Iako GPT modeli i dalje “nemaju svoju svest” te nisu “online mozgovi”, u narednih nekoliko godina se očekuje korišćenje i potpuno novih modela veštačke inteligencije, koji neće biti zasnovani na jezičkom učenju i linearnoj obradi već postojećih podataka.

Kompanija Google mnogo nade polaže u svoj Bard AI, sistem koji uči “uživo”, iz trenutnih pretraga na internetu. Budući da je Google najveći internet pretraživač, Bard AI može da usvoji i analizira informacije o trenutnim događajima, što ChatGPT (još uvek) ne može.

Character AI je novi model veštačke inteligencije, baziran na “neuralnim mrežama” (softverskoj simulaciji rada ljudskog mozga), koji podržava nekoliko “persona”, te odgovore “za i protiv”, dajući na taj način korisniku više opcija na njegov upit.

I Kina sve više ulaže u razvoj veštačke inteligencije, budući da ova zemlja ima i najveći broj korisnika interneta i najveći broj korisnika smartfona u svetu. Tako je kineski tehnološki gigant BaiDu nedavno predstavio svoju verziju “generalne veštačke inteligencije”, nazvanu “Ernie”. Za razliku od ChatGPT-a i drugih AI modela američkih kompanija, Ernie AI je specijalizovan za termine i pitanja vezana za samu Kinu i svakodnevni život ljudi u njoj, te nudi automatizaciju brojnih državnih online usluga u Kini, kojih ima više od 4.000.